Autorka

Politika,Vruće teme |
November 25, 2019
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Ralph Alswang

“Ne možemo priuštiti još četiri godine neopreznih i neetičkih postupaka predsednika Trampa”, navodi Majkl Blumberg, poznati američki milijarder i bivši gradonačelnik Njujorka. On je poslednji kandidat koji se priključio izbornoj trci za sledećeg predsednika Sjedinjenih Američkih Države, ali je uspeo da privuče veliku  pažnju medija širom sveta.

Blumberg u nekim aspektima podseća na Donalda Trampa – obojica su milijarderi koji su više puta menjali partiju kojoj pripadaju, ali tu sličnosti prestaju. Ulazak kandidata kao što je Blumberg u izbornu trku ima potencijal da drastično promeni ishod izbora 2020. godine, zbog čega je bitno upoznati se sa njegovom biografijom i političkim stavovima.

 

Otkaz sa 39 godina je dobra stvar

Majkl Blumberg rođen je 1942. godine u Masačusetsu, a njegova porodica nije bila naročito bogata. Diplomirao je električno inženjerstvo na Džons Hopkins Univerzitetu, a nakon toga je završio master iz biznisa i administracije (MBA) na Harvardu.

Nakon studija se zaposlio u velikoj investicionoj banci Salomon Brothers na Vol Stritu, a posle 15 godina rada u njoj Blumberg je otpušten 1981. godine. On je do tada već uspeo da postane jedan od partnera u ovoj firmi i zbog toga je posedovao oko 10 miliona dolara. “I onda, kada sam imao 39 godina bio sam otpušten. Nisam znao šta sledeće da radim. Ali, imao sam ideju da pokrenem kompaniju – pa sam iskoristio šansu”, navodi Blumberg. Nakon otkaza, Blumberg je osnovao kompaniju koja je pružala važne finansijske informacije kompanijama čije poslovanje zavisi od brzine i tačnosti informacije koje imaju. Ovo je nakon toga postala i medijska kuća koja nosi naziv Bloomberg LP i sada zapošljava preko 20.000 ljudi.

Blumbergovo bogatstvo se procenjuje na preko 50 milijardi dolara, što znači da je Blumberg trenutno deveti najbogatiji čovek na svetu.

 

Tri mandata kao gradonačelnik Velike jabuke

Blumberg ipak nije bio zadovoljan karijerom uspešnog preduzetnika, pa je 2001. godine, neposredno nakon terorističkog napada na Svetski trgovinski centar, pobedio na izborima za gradonačelnika Njujorka. On je do 2001. godine bio demokrata, ali se neposredno pred izbore izjasnio kao republikanac. Umesto plate, Blumberg je svake godine dobijao po 1 dolar kao naknadu za njegov rad.

Iako snažno podržava slobodnu trgovinu, tokom svog prvog mandata kao gradonačelnik Blumberg se fokusirao na reformu školstva i smanjivanje siromaštva. Blumberg je značajno povećao plate profesorima u školama, što je inicijalno dovelo do boljih rezultata na testovima, ali su i dalje upitni rezultati ove mere. On je je aktivno radio na poboljšanju ekonomske situacije u Njujorku nakon teorističkog napada 9. septembra 2001. godine, kao i na izgradnji novih metro linija. Blumberg ipak nije bio tipičan republikanac na mestu gradonačelnika – on je javno govorio da podržava legalizaciju istopolnih brakova, pravo na abortus i strože regulacije posedovanja oružja. Za sebe govori da je fiskalno konzervativan, ali da to ne znači da je spreman da iz budžeta eliminiše programe za pomoć siromašnijima, već da je cilj da se oni budu što efikasniji. Kada je Blumberg došao na vlast u Njujorku, gradski budžet je imao deficit od 6 milijardi, a njegova administracija je uspela da smanji deficit i čak ostavi budžet u suficitu, najviše zahvaljujući povećanju poreza na imovinu.

On je 2007. godine istupio iz Republikanske stranke kako bi postao nezavisni kandidat, a pobedio je na izborima za gradonačelnika 2005. i 2009. godine. On je pre toga ipak morao da lobira kako bi se promenio zakon prema kome niko ne može da bude gradonačelnik u više od dva mandata.

Kao gradonačelnik Njujorka često ga je kritikovala libertarijanska struja u okviru Republikanske partije zbog velikih gradskih izdataka i drugih politika. Blumberg se protivi legalizaciji marihuane, a radio je aktivno na zabrani pojedinih pića sa velikom količinom šećera i pušenja na javnim mestima.

On je dugo podržavao kontroverznu politiku borbe protiv kriminala poznatu pod nazivom “stop and frisk”, koja je omogućavala policajcima da ispituju i zaustavljaju veliki broj “sumnjivih lica”. Tokom primene ovog metoda prevencije kriminala često su zaustavljani pripadnici manjinskih zajednica u Njujorku, što je pogoršalo odnos ovih zajednica sa policijom. Blumberg se nedavno izvinio zbog toga što nije na vreme uvideo probleme koje je izazvala “stop and frisk” politika.

 

Zašto je Blumberg odlučio da se kandiduje za predsednika?

Nakon što je napustio poziciju gradonačelnika 2013. godine, američki mediji dugo su spekulisali da će se Blumberg kandidovati na izborima za predsednika SAD. On je 2012. godine javno podržao Baraka Obamu, najviše zbog njegove posvećenosti pitanjima životne sredine, a 2016. godine je podržao Hilari Klinton. Iako nije bio politički aktivan, Blumberg je iskoristio predah od politike kako bi se bavio filantropijom. On je veliki deo svog bogastva donirao, uključujuči i donaciju Univerzitetu Džon Hopkins od 1.8 milijardi dolara kako bi pomogao studentima koji ne mogu da priušte školarinu.

Ipak, Blumberg je odlučio da 2019. godine uđe u predsedničku trku i to kao deo Demokratske partije. On neće učestvovati na prvih nekoliko izbora unutar Demokratske stranke, ali će se priključiti kasnije. Sudeći prema njegovom dosadašnjem radu, Blumberg je kandidat koji se pozicionira na centru američkog ideološkog spektra. Blumberg je kritikovao odnos Tramove administracije prema migrantima i protekcionizam u trgovini sa Kinom, ali i neke predloge liberalnih kandidata poput Elizabet Voren.

Pojedini američki mediji navode da su brojni američki milioneri, uključujući i Džef Bezosa, motivisali Blumberga da se kandiduje. Ovo je razumljivo ukoliko u obzir uzmemo kandidate poput Elizabet Voren i Bernija Sandersa, koji predlažu ogromne poreze na najbogatije i razbijanje velikih kompanija poput Amazona. Džo Bjaden je kandidat koji je prema političkim stavovima najsličniji Blumbergu, ali se on pokazao kao slabiji kandidat nego što su mnogi očekivali. Blumberg najverovatnije računa da će uspeti da se biračima prikaže kao “umeren” kandidat koji može da pobedi Trampa, ali je nejasno koliko će biti uspešan u tome. Blumberg se jako kasno uključio u predsedničku kampanju, a prema istraživanjima javnog mnjenja ima podršu od samo 3% među biračima Demokratske partije. On će ipak uspeti da uzme deo podrške od drugih kandidata sličnih političkih stavova kao što su Bajden i Pit Butidižidž, što se na kraju može pokazati kao srećna okolnost za Sandersa i Voren.