Foto: Vanja Vikilić
Na sednici Etičkog odbora Univerziteta u Beogradu juče je jednoglasno utvrđeno postojanje neakademskog ponašanja Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije. Etički odbor BU preinačio je odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka kojom je predložena mera javne osude zbog toga što doktorat “nije akademski čestit”.
Naime, Mali je u svom doktoratu koristio tuđe tekstove, tako što je praktično kopirao cele pasuse bez navođenja autora.
Odlukom Etičkog odbora, slučaj koji je u javnosti 2014. godine pokrenuo profesor Raša Karapandža, šef Katedre za finansije na EBS Univerzitetu u Vizbadenu, konačno bi mogao da dobije epilog oduzimanjem doktorskog zvanja aktuelnom ministru finansija Siniši Malom.
Proces preispitivanja doktorata trajao je godinama, i dok se Mali branio da njegov doktorat nije plagiran, oni koji su o plagijatu pisali neretko su bili pod napadom tabloida i političara.
Nije bilo drugačije ni juče, kada je došla i odluka Univerziteta. Dok su jedni pozdravljali integritet članova Etičkog odbora, drugi su postavili pitanje da li je ta odluka, doneta u specifičnom trenutku, nastala pod pritiskom opozicije.
Tako su se kolege iz vladajuće koalicije smenjivale u izjavama da je bez obzira na “autonomnu” odluku BU, Siniša Mali pravi čovek za poziciju ministra finansija jer su njegova stručnost i etičnost dokazani rezultatima njegovog rada.
U istom tonu je i sam Siniša Mali reagovao na odluku, obećavši da će se ovom temom baviti drugom prilikom, a da je trenutno posvećen raspravi o budžetu. Pri ulasku u Skupštinu, novinarima je danas rekao da mu je teško jer zna koliko truda je uložio u školovanje i da mu je teško da prihvati odluku “političke komisije”.
Ipak, o odluci Univerziteta još uvek se nisu oglasili premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić, od kojih se očekuje da javnosti otkriju da li bi će ovakav epilog značiti smenu Malog, kojeg političke afere prate još iz vremena kada je bio gradonačelnik Beograda.
Oni malo skeptičniji ne veruju da će Mali sam podneti ostavku, te su od Brnabić zatražili njegovu smenu.
Aktivisti inicijative Ne davimo Beograd pozvali su građane da im se pridruže na protestu u ponedeljak 25. novembra u 18 časova ispred Ministarstva finansija.
Oni malo skeptičniji ne veruju da će Mali sam podneti ostavku, te su od Brnabić zatražili njegovu smenu.
Tema plagijata u Srbiji je naročito aktuelna poslednjiih pet godina, kada je oktriveno nekoliko slučajeva u kojima su visoki državni funkcioneri plagirali delove svojih doktorata. Pored Siniše Malog, među njima su doktorske disertacije Nebojše Stefanovića, ministra policije, Jorgovanke Tabaković, guvernerke Narodne Banke i Aleksandra Šapića, predsednika Opštine Novi Beograd.
Bez obzira na dokaze koje su profesori i novinari izneli, ni u jednom od ovih slučajeva nije doneta odluka o oduzimanju doktorata, i sve je objašnjeno kroz pokušaj političkog pritiska. Za to vreme, mnogima je poljuljano poverenje u samu akademsku zajednicu, a političari su ove afere iskoristili za širenje propagande i optužbe.
Ovaj trend nije ograničen samo na Srbiju, pa se tako slični slučajevi otkrivaju širom sveta. Iako u mnogim slučajeviima sve ostane na nivou dnevnog skandala, institucije i javnost u nekim državama ipak uspevaju da izazovu reakcije.
Takav primer desio se u susednoj Rumuniji kada je bivšem premijeru Viktoru Ponti oduzet doktorat nakon što je utvrđeno da je plagirao doktorsku tezu. Naučni časopis Nature 2012. godine objavio je da je više od polovine Pontine doktorske disertacije o Međunarodnom krivičnom sudu zapravo rad dvojice rumunskih profesora prava, a kasnije je to potvrdio i
Nacionalni savet za potvrđivanje titula, diploma i univerzitetskih sertifikata.
Ponta je prvobitno negirao optužbe, da bi dve godine kasnije pod pritiskom javnosti poslao dopis Univerzitetu kojim se odriče doktorata. Prema pisanju medija, Ponta je prošle godine dobio i srpsko državljanstvo.
U Nemačkoj su slične afere vrlo brzo dovele do ostavki visokih funkcionera, kao i oduzimanja doktorata.
Bivša slovenačka ministarka obrazovanja Klavdija Markež podnela je ostavku na tu funkciju samo dva dana po stupanju na dužnost nakon što su izneti dokazi da je plagirala svoj magistarski rad. Markež je podnela ostavku i pre nego što je akademska zajednica donela odluku o oduzimanju zvanja magistra, a njene tadašnje kolege iz koalicije odmah su pozdravile odluku o smeni.
U Nemačkoj su slične afere vrlo brzo dovele do ostavki visokih funkcionera, kao i oduzimanja doktorata.
Tako je 2013. godine Aneti Shavan, nekadašnjoj nemačkoj ministarki obrazovanja, oduzeta titula doktora zbog plagiranja delova doktorske teze koju je odbranila 1980, a pre nje se isto desilo ministru odbrane Karlu Teodoru Gutenberg.
Šta će za Sinišu Malog i njegovu političku karijeru značiti ovakva odluka Etičke komisije saznaćemo vrlo brzo, ali jedno je sigurno – ona vraća nadu da još uvek ima onih od integriteta koji odolevaju pritiscima i odluke donose na osnovu činjenica, bez obzira o kome se radi.
—————————————————————————————————————————
*Stavovi izneti u ovom tekstu ne predstavljaju stavove Balkanske istraživačke mreže (BIRN)