Da li su halucinogene droge lekovi za depresiju?
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

“Psihodelici mogu da učine da se osećaš kao zrno peska. Dobri su za tvoj ego”, rekla je u jednom intervjuu Kejsi Masgrejvs, poznata američka kantri pevačica. Ona je samo poslednja u nizu javnih ličnosti koje su otvoreno govorile o svom iskustvu sa halucinogenim supstancama.

Denver i Oukland su američki gradovi u kojima je ove godine dekriminalizovana lična upotreba “magičnih pečurki” koje sadrže psihoaktivnu hemikaliju psilocibin, koja se prema zakonima većine zemalja stavlja u isti rang sa narkoticima poput heroina i kokaina. Percepcija halucinogenih supstanci se postepeno menja u velikom broju zapadnih zemalja i zbog toga je dobro imati na umu sve potencijalne pozitivne, ali i negativne strane različitih supstanci kao što su LSD i magične pečurke.

 

Magične pečurke pomažu u lečenju depresije

Halucinogene droge se razlikuju od narkotika poput heroina ili kokaina po tome što drastično menjaju percepciju, emocije i misli. Ovi narkotici su mogu različito klasifikovati, ali se najčešće u javnosti pominju LSD, psilocibin, dimetiltriptamin (DMT), meskalin koji se nalazi u jednoj vrsti kaktusa, fenciklidin (PCP) i brojne druge.

U Sjedinjenim Američkim Država je 1950-ih i 1960-ih godina uveliko istraživan uticaj halucinogenih supstanci na ljudsku svest, a jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih naučnika u ovoj oblasti bio je Timoti Liri, profesor psihologije na Harvardu. Istraživanja su ubrzo prekinuta, ponajviše zbog straha roditelja i šire javnosti o uticaju halucinogenih droga na mlade u SAD-u.

Pre nekoliko godina, na pojedinim američkim univerzitetma i Impirijal koledžu u Velikoj Britaniji ponovo su započeta istraživanja o uticajima i potencijalnoj primeni halucinogenih droga. Najviše se istražuje psilocibin, supstanca koja se može pronaći u magičnim pečurkama. Psilocibin je 1970. godine zabranjen u SAD-u, ali su pojedine vrste pečurki sa psilocibinom legalne u nekoliko zemalja, uključujući Jamajku i Holandiju.

Eksperimenti koji su do sada rađeni u kontrolisanim uslovima pokazali su da psilocibin pozitivno utiče na pacijente sa depresivnim i suicidalnim mislima, anksioznim i opsesivno-kompulsivnim poremećajima, ali i na sasvim zdrave ispitanike. Prema rezultatima istraživanja, nakon uzimanja psilocibina, korisnici dožive drastičnu promenu percepcije koju neki opisuju kao “duhovno i mistično iskustvo”.

Različite studije ukazuju i na to da psilocibin pomaže prilikom odvikavanja od pušenja, konzumiranja alkohola i upotrebe drugih narkotika. U jednoj studiji je oko 80% ispitanika, koji su pre uzimanja psilocibina konzumirali minimum 10 cigareta dnevno, smanjilo pušenje u periodu od 6 meseci.

Pomenute studije ipak treba uzeti sa dozom rezerve s obzirom na to da su sprovođene na malom broju ispitanika u kontrolisanim uslovima. Takođe, psilocibin može imati i negativne efekte na korisnike, naročito ukoliko imaju predispozicije za ozbiljna mentalna oboljenja poput šizofrenije, zbog čega je potrebno dalje istraživanje da bismo utvrdili koje sve opasnosti sa sobom nosi upotreba magičnih pečurki.

Treba vam ideja za novi startap? Probajte LSD

Narkotik koji je često poistovećivan sa hipi erom je LSD. Naučnik Albert Hofman je 1938. godine prvi sintetizovao dietilamid lizergične kiseline, koje će kasnije postati poznate pod skraćenicom LSD. Usled pritiska javnosti, predsednik Lindon Džonson je 1965. godine zabranio upotrebu ove supstance, što je stopiralo dalja istraživanja i širu upotrebu. Početkom 2000-ih ponovo su započeta istraživanja na različitim univerzitetima o uticaju koji LSD ima, a rezultati su za sada ohrabrujući.

Kontroverzi britanski istraživač Dejvid Nut učestvovao je 2017. godine u projektu mapiranja mozga volontera koji su konzumirali LSD. Svakome od volontera je ubrizgano 75 mikrograma LSD-a, nakon čega su imali pregled na magnetnoj rezonanci. Snimci pokazuju veću povezanost različitih delova mozga, dok su neki delovi mozga bili povezani manje od uobičajenog, što objašnjava osećaj gubitka sopstva i jedinstva sa celim svetom.

Različite studije ukazuju na to da se LSD može koristiti u borbi protiv depresije i anksioznosti kod pacijenata, a korišćenje ove supstance može imati efekat i na pojačanu kreativnost. Brojni programeri, investitori i preduzetnici u Silikonskoj dolini u potrazi za novim poslovnim idejama koriste LSD i otvoreno govore o tome. Bil Gejts, osnivač Majkrosofta, i Stiv Džobs, osnivač kompanije Epl, među prvima su u nekoliko intervjua pominjali svoja iskustva sa ovom psihoaktivnom supstancom.

Mlađe generacije preduzetnika u Silikonskoj dolini sve više se odlučuju za mikrodoziranje, tj. često uzimanje malih količina LSD-a (najčešće 10 do 20 mikrograma), kako bi poboljšali kreativnost, fokus i produktivnost. Društvena platforma Reddit u delu koji je posvećen mikrodoziranju ima čak 90.000 aktivnih korisnika, što pokazuje da mikrodoziranje postaje popularno. Kompetitivna kultura koja postoji u Silikonskoj dolini podstiče preduzetnike da budu što produktivniji, ali i dalje ne postoji mnogo istraživanja o efektima mikrodoziranja na duže staze.

 

Uz oprez nastaviti dalja istraživanja

LSD, psilocibin i druge halucinogene droge nikako ne treba posmatrati kao naivne supstance, iako su neke od njih bezbednije od konzumiranja alkohola. Pomenuta istraživanja ukazuju na potencijalne dobre efekte po mentalno zdravlje pojedinih korisnika, ali ih treba posmatrati sa dozom rezerve i skepse. Okruženje u kojem se supstanca uzima je važno, neophodno je pogoditi pravu dozu i biti siguran u sadržaj narkotika. Ovo poslednje je često jako teško postići u zemljama koje strogo kažnjavaju posedovanje i prodaju halucinogenih droga, što je dodatan razlog za oprez. Svaki narkotik može da potpuno nepredvidljivo utiče na korisnika, a ovo je nešto što korisnici često zaboravljaju.

Ipak, s obzirom na to da imamo ograničen broj rešenja za probleme poput depresije i narkomanije, ukoliko halucinogene droge mogu da pozitivno utiču na njih, treba nastaviti sa istraživanjem njihovih efekata. Da bi testiranje postalo češće, potrebno je univerzitetima smanjiti administrativne poteškoće pri pokretanju ovakvog istraživanja koje može promeniti način na koji se milioni ljudi širom sveta bore sa mentalnim problemima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *