Foto: iStock
U javnim raspravama, bilo u medijima ili na društvenim mrežama, često dolazi do sučeljavanja različitih verzija toga kako treba voditi ekonomsku politiku. Prilikom toga, neretko dolazi do zamagljivanja problema koji stoje pred nama ili nuđenja lakih, bržih rešenja čiji zastupnici tvrde da će vrlo brzo okrenuti stvari na bolje.
Rasprave su mahom niskog kvaliteta jer je čest slučaj da dolazi do nenameravanih logičkih grešaka ili čak da se one namerno koriste prilikom argumentacije stavova.
Zbog toga vam predstavljamo spisak najčešćih logičkih grešaka, sa primerima iz oblasti ekonomije.
Ovog puta bavićemo se greškom u kojoj se jedna pojava prikazuje kao tačna samo zato što veliki broj ljudi u nju veruje.
Poljoprivreda kao motor ekonomskog razvoja
Možda najrasprostranjenija ekonomska zabluda u Srbiji jeste da je poljoprivreda naša šansa za ekonomski razvoj. Naizgled, sve deluje logično: Srbija ima mnogo bolje preduslove za poljoprivrednu proizvodnju nego većina drugih evropskih zemalja usled geografije, klime i kvaliteta zemljišta, pa srpska poljoprivreda zaista ima preduslove da napreduje i postane produktivnija. Ono što se previđa je da ne postoji nijedna zemlja sa visokim dohotkom koja ima značajan udeo poljoprivrede.
U evropskim zemljama koje imaju značajnu poljoprivrednu proizvodnju u regionalnim okvirima, kao što su Holandija ili Danska, poljoprivredni sektor zapošljava 1-2% radne snage, i toliko i učestvuje u kreiranju BDP-a. Te zemlje nisu bogate zato što imaju efikasan i produktivan poljoprivredni sektor, već zato što imaju efikasne i produktivne sektore industrije i usluga.
Poljoprivreda kod nas učestvuje znatno više u kreiranju BDP-a (10%) i u zapošljavanju (18%) jer su sektori industrije i usluga nedovoljno razvijeni. Ovo vidimo na primeru: izvoz IT usluga je 2018. dostigao 1,3 milijarde dolara, a u tom sektoru radi tek 35.000 ljudi, dok je izvoz poljoprivrednih proizvoda prošle godine iznosio tek 2,5 milijarde. Ali zato ćemo i dalje da slušamo priče kako je poljoprivreda put u prosperitet.
Kolonije kao uzrok prosperiteta
Veliki broj ljudi veruje da su se evropske zemlje razvile jer su imale kolonijalna carstva čije su resurse eksploatisale. Međutim, za dugoročan ekonomski razvoj važnije su inkluzivne ekonomske i političke institucije, kao što su ekonomske slobode, vladavina prava i demokratija. One kreiraju podsticaje za investicije i tehnološke inovacije jer čine imovinska prava sigurnim.
Ovo je odmah jasno kada se pogleda mapa imperijalnih osvjanja: budući da su kolonije Italije ili Nemačke bile male ili kratkotrajne, a Španija i Portugal su svoje prekomorske imperije odavno izgubili, ovo može da važi možda samo u slučaju Fransuke ili Velike Britanije. Ali, koje su kolonije imale Finska, Švedska, Švajcarska, Austrija ili Irska, pa su razvijene? Ili zašto su se onda neke bivše kolonije razvile, kao Kanada, Australija, SAD ili Novi Zeland, a neke kao Zimbabve, Gana ili Nigerija nisu?
Argument o kolonijama kao zamajcu razvoja Zapadne Evrope ignoriše previše važnih detalja da bi izdržao i površnu analizu, ali to ne sprečava da i dalje uživa široku popularnost.
Kako da izbegnemo ovu grešku?
Pre svega, treba da shvatimo da nauka nije demokratija, te da samim tim prosta većina nije uvek u pravu. Kada odemo u bolnicu na pregled, ili kada odvezemo auto na popravku, o tome kako lečiti neke bolesti ili kako popraviti automobil važnije nam je šta o tome misle lekari ili automehaničari, nego naše komšije i prijatelji bez tog specijalizovanog znanja. Ovo je princip koji bi nam dosta pomogao da identifikujemo i razotkrijemo logičku grešku argumenta većine.
Deluje da je za prepoznavanje ove greške potrebno poznavanje barem osnove svih nauka, od fizike preko medicine do ekonomije, ali dovoljno je samo znati kako se pametno koristi Gugl pretraga prilikom traženja informacija – ukratko, više verovati medicinskim časopisima nego opskurnim blogovima ili Fejsbuk grupama o lečenju pomoću prirodnih preparata.
Glavni urednik Talasa