Foto: iStock
U javnim raspravama, bilo u medijima ili na društvenim mrežama, često dolazi do sučeljavanja različitih verzija toga kako treba voditi ekonomsku politiku. Prilikom toga, neretko dolazi do zamagljivanja problema koji stoje pred nama ili nuđenja lakih, bržih rešenja čiji zastupnici tvrde da će vrlo brzo okrenuti stvari na bolje.
Rasprave su mahom niskog kvaliteta jer je čest slučaj da dolazi do nenameravanih logičkih grešaka ili čak da se one namerno koriste prilikom argumentacije stavova.
Zbog toga vam predstavljamo spisak najčešćih logičkih grešaka, sa primerima iz oblasti ekonomije.
Ovoga puta bavićemo se greškom u kojoj se jedna pojava prikazuje kao uzrok druge samo zato što joj prethodi (Post hoc ergo propter hoc). Međutim, neke dve pojave mogu biti potpuno nepovezane, iako slede jedna za drugom, ili obe mogu proishoditi iz zajedničkog uzroka.
Gubljenje radnih mesta zbog privatizacije
Kod velikog broja preduzeća koja su privatizovana došlo je do velikog smanjenja broja radnih mesta nakon privatizacije. Uzrok za to, međutim, nije bila privatizacija, iako je ona neposredno prethodila otpuštanjima. Kako to znamo? Pa tako što je do velikog talasa otpuštanja zaposlenih došlo i kod preduzeća koja nisu bila privatizovana.
Tačniji podaci o ova dva fenomena mogu se pronaći u jednom istraživanju APR-a o efektima privatizacije koje pokazuje da je broj zaposlenih u Srbiji smanjivan i kod privatizovanih (za 60%), i kod neprivatizovanih (54%), kao i kod preduzeća kod kojih je privatizacija bila prekinuta (86%).
Do ovako velikog smanjenja broja zaposlenih došlo je iz nekoliko razloga iz 1990-ih godina: zabrane otpuštanja zaposlenih i gubitka kontakta sa svetskom privredom. Preduzeća kojima je preko noći nestalo jugoslovensko tržište, kao i privilegovan pristup tržištima socijalističkih zemalja, kao i drugih zemalja usled UN embarga, odlukom Vlade nisu mogla da smanje broj zaposlenih. Jedini način za smanjenje troškova otpuštanjem nepotrebnih radnika usled smanjenja obima posla bio je njihov odlazak u invalidsku penziju, koji je bio prećutno tolerisan. Kako tokom cele decenije nije bilo ulaganja u nove tehnologije koja je menjala rad, njeno uvođenje nije bilo postepeno.
Na primer, dok je Zastava u Kragujevcu 1989. zapošljavala i preko 53.000 zaposlenih, Fiat trenutno zapošljava oko 2.500 radnika. Drugim rečima, radna mesta u preduzećima nisu bila izgubljena zbog privatizacije, već su bila izgubljena daleko pre nje kada je srspka privreda uništena tokom 1990-ih.
Putinova ekonomska politika
Kod nekih propagatora državizma tj. veće državne uloge u privrednim tokovima, Ruska Federacija se često uzima kao dobar primer ekonomske politike koju treba slediti, kao i dokaz genijalnosti Vladimira Putina. Pre njegovog dolaska na vlast, ruska privreda bila je u slobodnom padu, da bi se onda stabilizovala i znatno ojačala. Naizgled, ovo je usled dobre ekonomske politike za koju je zaslužan Putin lično jer je do ekonomskog oporavka došlo nakon njegovog preuzimanja vlasti.
Međutim, sve se svodi na naftu. Dolazak Putina na vlasti je prethodio velikom rastu cene energenata, koji i danas čine većinu ruskog izvoza, što znači ogromne prihode za rusku državu od koje su mogli da se finansiraju brojni programi koji nisu imali puno ekonomskog smisla. Od kada je cena energenata ponovo niska, i ruska privreda ponovo je slaba.
Berzanska cena barela nafte u dolarima; izvor: www.macrotrends.net
Rumunija i Bugarska u EU
Neki od protivnika evropskih integracija su ukazivali na to da je članstvo u EU loše po nerazvijene privrede balkanskih zemalja, te da zato Srbija ne treba da ide u tom pravcu. Kao primer su uzimali Rumuniju i Bugarsku, zemlje koje su 2007. postale članice EU. Ubrzo po članstvu, privrede ove dve zemlje su ušle u recesiju, što je za protivnike EU bio jasan znak da je do toga došlo usled evrointegracija.
Ono što im nije palo na pamet je to da se upravo 2008. finansijska kriza iz SAD prelila na Evropu: sve evropske zemlje su tih godina završile u recesiji (osim Poljske i Albanije), a ne samo Bugarska i Rumunija, tako da je pripisivanje loših ekonomskih rezultata članstvu u EU samo zato što je do njih došlo nakon učlanjenja bila prilično očevidna manipulacija.
Ekonomski rast u Rumuniji i Bugarskoj u poređenju sa EU; izvor: MMF, WEO.
Kako da prepoznamo ovu zamku?
Ako nemamo neka osnovna predznanja, ovu logičku zamku je teško primetiti. Međutim, kao što se vidi u navedena tri primera, za to nisu uvek neophodna neka specijalizovana znanja iz ekonomije, već je često dovoljna i samo doza zdravog razuma i osnovne pismenosti. Stoga ne treba sve tvrdnje prihvatati zdravo za gotovo, već je neophodno preispitivati ih, naročito kada te tvrdnje ne deluje preterano verovatno.
Da je ruska privreda pod Putinom bila toliko uspešna usled njegove ekonomske politike, zašto je nisu primenile i druge zemlje? Ili ako je ulazak u EU loš po privredu zemalja u tranziciji, zašto su se sve one učlanjivale? Samo postavljanje ovih zdravorazumskih pitanja je dosta da nas pomakne na preispitivanje ponuđenih lažnih rešenja, i pronalaženje onih koja bolje objašnjavaju realnost.
Glavni urednik Talasa