Foto: kremlin.ru
Iako velika sila, današnja Rusija suočava se sa ozbiljnim ekonomskim problemima i njena privreda se već nekoliko godina nalazi u stagnaciji bez izgleda da se stvari uskoro promene.
Istovremeno, popularnost predsednika Putina nalazi se u velikom padu, dok je nezadovoljstvo građana ekonomskom situacijom sve veće. U maju ove godine, Putinova podrška pala je na 30% za razliku od perioda pre deset godina kada je bila oko 70%.
Teška tranzicija iz komunizma u tržišnu privredu
Od samog početka tranzicije iz komunizma ka tržišnoj privredi bilo je očekivano da će ona biti teška zbog nasleđa ekonomskog sistema i političkog kolapsa nakon raspada Sovjetskog saveza. Tokom celog perioda devedesetih godina dolazi do drastičnog pada proizvodnje, dok se ekonomija oporavlja tek u periodu dolaska na vlast predsednika Vladimira Putina.
Kroz period od dvadeset godina Putinove vladavine moguće je jasno videti kako se ruska ekonomija oporavljala, onda i rasla (7% godišnje) brže nego ikada u prva dva Putinova mandata, da bi od svetske finansijske krize 2008. godine počela da stagnira sve do danas.
Korenite reforme nikada nisu sprovedene
Još pre dolaska Vladimira Putina na vlast, postojali su pokušali da se ruska privreda reformiše uspostavljanjem tržišne ekonomije sa slobodom trgovine između privatnih preduzeća. Da bi se razumele razmere ekonomske krize u kojoj se Rusija našla 1991. godine, dovoljno je istaći da je BDP pao za 15%, dok je inflacija prešla 100%.
Iako je tržišna ekonomija postojala, korenite reforme sistema nikada nisu sprovedene, između ostalog zbog velikog otpora komunističkih elita koje su bile istrajne u suprostavljanju reformama.
Poslednjih dvadeset godina u Rusiji može se tačno podeliti i po mandatima ruskog predsednika. Njegov prvi mandat obeležen je reformama, dok već drugi predstavljaju statične godine, a od 2008. godine nastupa kriza i oporavak sve do 2013. godine, da bi na kraju rat u Ukrajini 2014. godine doveo do stagnacije i veće izolacije Rusije od globalne ekonomije.
Prvi Putinov mandat – godine reformi
Nakon Putinovog dolaska na vlast, usledio je period ekonomskih reformi, reforme sudstva, novih poreskih zakona, a dolazi i do deregulacije rada malih preduzeća. Međutim, početkom dvehiljaditih godina, paralelno sa tržišnim reformama dolazi do smanjivanja političkih i medijskih sloboda.
Period tržišnih reformi trajao je svega nekoliko godina da bi već od 2004. godine došlo do zaokreta od tržišta ka državnom kapitalizmu i sve većoj regulaciji. Jedna od zabluda koja danas postoji u Rusiji jeste da je ekonomski rast posledica državnog kapitalizma – u realnosti, ovakav sistem je doveo do stagnacije ekonomije poslednjih deset godina.
Drugi mandat – sistem državnog kapitalizma
Iako u drugom Putinovom mandatu počinje period nacionalizacije, rezultati prethodnih ekonomskih reformi su davali rezultate pa je tako i stopa privrednog rasta tih godina bila oko 7%.
Osim promene ekonomske politike unutar Rusije, od 2012. godine spoljna trgovina postaje više protekcionistička, uprkos članstvu Rusije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. U periodu od deset godina od 1999. godine ruski BDP je porastao za 94% dok se BDP po glavi stanovnika udvostručio.
Međutim, ovaj period rasta ne treba pripisivati isključivo reformama, već i rastu cena nafte i gasa. Tako je procena da je trećina do polovine rasta tokom prve dekade Putinove vladavine upravo posledica rasta cene nafte.
Period stagnacije – pad cene nafte, rat, izolacija
Od svetske ekonomske krize do danas, prosečni godišnji rast ruske privrede iznosi manje od 2 procenta. Kako bi razvili plan razvoja i povećanja rasta, osnovano je preko 20 radnih grupa čiji zadatak je bio da se kreira novi model ekonomskog rasta. Već 2012. godine Putin je pozvao na radikalne promene i unapređenje klime za investiranje i smanjivanja prisustva države u privredi što bi trebalo da dovede do rasta.
Ali, usled pada cene nafte, početka rata u Ukrajini i izolacije od svetske ekonomije, nije bilo naznaka da može doći do ostvarenja Putinovog plana rasta. U narednom periodu dolazi do jače uloge države u ekonomiji umesto liberalizacije i deregulacije. Jedan od takvih primera jesu nacionalni projekti čiji je cilj da dovedu do ekonomskog rasta, ali koji će zapravo više koštati građane Rusije.
Jačati vladavinu prava i smanjiti ulogu države u privredi
Sasvim suprotno, kako bi došla do rasta, Rusija bi više trebalo da poradi na zaštiti privatne svojine, unapređenju poslovnog okruženja i jačanja pravne države, razvijanju konkurencije i smanjenju uloge države u ekonomiji koje sa sobom uvek nosi i visok stepen korupcije.
Utisak je da aktuelne političke elite na vlasti u Rusiji ne pamte dovoljno period početka devedesetih godinu mogli da vide do kakvog neuspeha je dovela politika u kojoj je država glavni igrač u privredi i gde ona odlučuje kada i koliko para da investira u nešto.
Bez izgleda za rast ruske privrede
Predviđanja Međunarodnog monetarnog fonda su takva da bi do 2024. godine Rusija trebalo da ostvari rast od 1,6 do 2%, za razliku od očekivanih 1,2% za ovu godinu.
Podaci ruskog zavoda za statistiku govore da je rast BDP-a u prva tri meseca ove godine bio svega 0,5%. Dok je Centralna banka Rusije prognozirala rast od 1 do 1,5% ove godine, podaci Ministarstva za ekonomski razvoj pokazuju da će očekivani rast do kraja godine biti svega 0,8%.
Reforme bi dodatno ugrozile Putinovu vlast
Međutim, najveći problem predstavlja neostvarljivost preporuka MMF-a pošto bi njihova primena značila i neke bolne poteze koji bi mogli da izazovu još veće nezadovoljstvo građana, a što Putin svakako želi da izbegne. Dodatno, ove reforme bi ugrozile i stubove na kojima počiva Putinova vlast.
Ukoliko bi država počela da se povlači iz privrede, kao i ako bi došlo do smanjenja javnog sektora, to bi direktno uticalo na Putinovu podršku, imajući u vidu da su njegovi sigurni glasači zaposleni u javnom sektoru. Sa druge strane, ceo oligarhijski sistem bio bi ugrožen budući da su njihovi poslovi povezani sa državnim nabavkama.