Foto: iStock
U javnim raspravama, bilo u medijima ili na društvenim mrežama, često dolazi do sučeljavanja različitih verzija toga kako treba voditi ekonomsku politiku. Prilikom toga, neretko dolazi do zamagljivanja problema koji stoje pred nama ili nuđenja lakih, bržih rešenja čiji zastupnici tvrde da će vrlo brzo okrenuti stvari na bolje.
Rasprave su mahom niskog kvaliteta jer je čest slučaj da dolazi do nenameravanih logičkih grešaka ili čak da se one namerno koriste prilikom argumentacije stavova.
Zbog toga vam predstavljamo spisak najčešćih logičkih grešaka, sa primerima iz oblasti ekonomije.
Za početak, važno je naglasiti da kao željeni cilj posmatramo tržišni sistem koji efikasno alocira sredstva za proizvodnju, za šta je neophodan preduslov i pravna država i vladavina prava, pošto država kroz regulaciju kreira sistem podsticaja za određeno ponašanje. U ovakvom sistemu preduzeća kreiraju profit, dok se država bavi preraspodelom dohotka putem sistema socijalne zaštite (penziono i zdravstveno osiguranje, obrazovanje i socijalna pomoć), a samo je efemerno prisutna na tržištu preko preduzeća u državnom vlasnštvu koja posluju u oblastima koji su prirodni monopoli (infrastruktura, komunalne delatnosti itd).
Drugim rečima, ovo je uglavnom opis onoga što smatramo uspešnim evropskim državama, kao što su Nemačka ili Švedska.
Kao primer ćemo uzeti jedan opšti i jedan poseban slučaj, i to: da li je državno vlasništvo u privredi efikasno koliko i privatno, i da li je opravdano državno vlasništvo nad telekomunikacionom kompanijom.
Druga greška: dokazivanje preko anegdote
Da li ste već čuli tvrdnje kao što su:
„Državna preduzeća mogu biti i bolja nego privatna, evo meni više odgovara ovaj paket za mobilni telefon u Telekomu nego u Telenoru ili Vipu“;
„To što je preduzeće privatno ne znači ništa, propadaju i mnoga privatna preduzeća, ja sam radio u državnom preduzeću koje je bilo uspešno, kao i u privatnoj firmi koja je propala“;
„Zašto bismo privatizovali Telekom? Moja tetka koristi njihovu fiksnu telefoniju već neko vreme i zadovoljna je“
Pozivanje na anegdote predstavlja logičku grešku gde se nepotvrđeno ili neprovereno iskustvo, obično iz ličnog doživljaja, koristi kao dokaz za neku tvrdnju. Pozivanje na anegdote je veoma slično odabiranju samo onih primera koji nam odgovaraju (cherry picking) jer se poziva na pojedine slučajeve, a ne na opšte pravilo. Razlika je u tome što je najčešće u pitanju neko subjektivno iskustvo, a ne objektivna činjenica.
Argument za privatizaciju nekog državnog preduzeća nije to da li smo mi (ili nama bliski ljudi) imali iskustvo sa nekim uspešnim preduzećem u državnom vlasništvu ili neuspešnim u privatnom vlasništvu, već da li su u proseku privatna preduzeća efikasnija od državnih.
Na svako efikasno državno preduzeće, dolazi po nekoliko njih koja preživljavaju od subvencija ili drugih oblika državne pomoći – na primer, tolerisanja neplaćanja poreza i doprinosa ili neplaćanja svojim dobavljačima koji su takođe državne kompanije (recimo, za struju, gas ili vodu).
Takođe, na svako preduzeće sa kojim smo imali neko iskustvo (korisnici smo njegove usluge, sarađivali smo sa njima ili su nama bliski ljudi bili u toj poziciji) dolaze desetine preduzeća sa kojima nismo bili u takvim odnosima. To što nama, na primer, odgovara neki mobilni paket u Telekomu u odnosu na druge pakete drugih mobilnih operatera, ne govori nužno ništa o poslovanju Telekoma, kao ni Telenora ili Vipa.
Efikasnost rada preduzeća ocenjuje se preko niza poslovnih i finansijskih pokazatelja, među kojima su verovatno najvažniji pokazatelji profitabilnosti: prinos na kapital i prinos na imovinu.
Kako uočiti ili izbeći ovu grešku?
Najvažnije je uočiti da li se u argumentaciji navode poneki primeri iz ličnog iskustva ili iskustva bliskih osoba, koje je teško ili nemoguće proveriti, ili ovi su primeri brojni i opšte poznati.
U prvom slučaju, to najverovatnije znači da je takve tvrdnje teško povezati u neko opšte pravilo jer se njima mogu lako susprostaviti slične anegdotalne tvrdnje ljudi sa drugačijim iskustvima. Na primer, na svaku osobu koja je zadovoljna uslugama Telekoma može se naći isti ili veći broj ljudi koji njima nisu zadovoljni.
Da bismo došli do nekih tačnih zaključaka, oni moraju da počivaju na objektivnim informacijama koje su proverljive, a ne na teško proverljivim subjektivnim iskustvima.
Glavni urednik Talasa