Najnovije istraživanje – pod kojim uslovima bi građani prihvatili nezavisnost Kosova?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Skoro polovina ispitanika (49%) glasala bi za ulazak Srbije u EU ukoliko bi referendum bio održan ove nedelje, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja koje je kreirao Centar za evroatlantske studije (CEAS) povodom ovogodišnje NATO nedelje u Beogradu.

Istraživanje je za potrebe CEAS-a sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju CeSID krajem oktobra i početkom novembra ove godine, na uzorku od 1.000 građana Republike Srbije, metodom kompjuterski podržanog telefonskog anketiranja (CATI).

Kako građani Srbije vide odnose sa EU, NATO-om, Rusijom i Kinom? Koliko ispitanika bi podržalo različite verzije rešavanja pitanja Kosova? Kako se ovi rezultati razlikuju od prošlogodišnjih?

U nastavku izdvajamo najzanimljivije rezultate istraživanja „Srbija i novi horizonti“.

 

Priznanje Kosova – pod kojim uslovima?

Jedno od pitanja odnosi se na kompromis u vezi sa budućim statusom Kosova – ispitanici su odgovarali na pitanje pod kojim uslovima bi podržali priznanje nezavisnosti Kosova. Imajući u vidu da građani Srbije trenutno nisu upoznati sa opcijama koje bi mogle biti „na stolu“, odgovore ispitanika svakako treba uzeti sa rezervom.

Gotovo trećina ispitanika, njih 30%, odgovorilo je da bi ’sigurno’ podržalo kompromisno rešenje ako bi ono značilo pristup Srbije resursima u 4 opštine na severu Kosova. 32% odgovorilo je da verovatno bi, a 28% ispitanika da sigurno ne bi.

Foto: Skrinšot, CEAS

 

Dodatno, čak 31% ispitanika reklo je da bi sigurno podržalo kompromisno rešenje ukoliko bi ono podrazumevalo specijalni status za Srpsku pravoslavnu crkvu, njene crkve i manastire na teritoriji Kosova i Metohije, dok je 30% odgovorilo – verovatno.

S druge strane, čak 66% ispitanika smatra da Kosovo treba da ostane u sastavu Srbije po svaku cenu, dok se njih 58% ne slaže sa tvrdnjom da je Kosovo nezavisno, te da Srbija treba da „prihvati tu situaciju“.

 

Odbrana i bezbednost – da li Srbija treba da bude vojno neutralna?

Na pitanje kako Srbija treba da se zaštiti od budućih bezbednosnih izazova, najveći broj ispitanika odgovorio je – bližom saradnjom sa Kinom i Rusijom (njih 37%). Na drugom mestu nalazi se odgovor da Srbija treba da bude vojno i politički neutralna (31%), zatim da je potrebna bliža saradnja sa EU, SAD i NATO (17%), dok 9% ispitanika smatra da Srbija treba da bude vojno neutralna.

Kada je reč o saradnji sa susednim zemljama, čak 80% ispitanika misli da Srbija treba podjednako da sarađuje sa svima.

 

49% građana bi glasalo za ulazak u EU – 2% više nego prošle godine

Ukoliko bi referendum o ulasku u Evropsku uniju bio održan ove nedelje, skoro polovina ispitanika bi zaokružila „da“ – njih 49%. Kako se navodi u rezultatima istraživanja, 2018. taj procenat iznosio je 47.

40% ispitanika glasalo bi protiv ulaska u EU (4% više nego 2018), dok 17% uopšte ne bi glasalo – 6% više nego prošlogodišnjih 11% apstinenata u ovom pitanju.

 

Većina ispitanika protiv ulaska u NATO, glavni razlog – bombardovanje

Ukoliko bi se pitanje na referendumu odnosilo na ulazak Srbije u NATO, negativno bi odgovorilo čak 78% ispitanika (10% manje nego prošle godine). Od onih koji bi odgovorili negativno, njih 57% kao razlog navodi NATO bombardovanje 1999. godine.

Za ulazak Srbije u NATO glasalo bi samo 8% građana (3% manje nego 2018), a kao glavni razlog (25%) navodi se da je „to bolje za nas“.

Kada je reč o informisanju u vezi sa saradnjom Srbije i NATO-a, 42% ispitanika navodi da najviše poverenja ima u srpske političare.

 

Srbija nema bliže odnose sa SAD zbog saradnje sa Kinom i Rusijom?

Deo istraživanja pokriva stavove ispitanika prema Sjedinjenim Američkim Državama.

Na pitanje šta sprečava uspostavljanje bližeg partnerstva Srbije i SAD-a, najveći broj ispitanika (34%) odgovara – bliske veze Srbije sa Kinom i Rusijom.

 

Celo istraživanje CEAS-a i CeSID-a možete da pogledate ovde.

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *