Srpski debatni šampioni - Kako smo osvojili Oksford
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Otvorena komunikacija

Miloš Marjanović i Janko Đorđević, članovi Debatnog kluba Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pobedili su u finalu prestižnog debatnog turnira na Oksfordu, i to u otvorenoj kategoriji (open) u kojoj se uglavnom takmiče debateri kojima je engleski maternji jezik. Ovo je ujedno i prvi put da debatni tim koji ne dolazi sa engleskog govornog područja osvaja prvo mesto na oksfordskom turniru.

Pored pobede u finalu, Marjanović je proglašen za najboljeg govornika, a Đorđević za 6. najboljeg govornika turnira na Oksfordu – njih dvojica će krajem godine predstavljati Univerzitet u Beogradu na svetskom debatnom prvenstvu na Tajlandu, saopštila je Otvorena komunikacija.

Marjanović i Đorđević nisu prvi debateri iz Srbije koji ostvaruju impresivne rezultate – uspesi naših debatera na evropskim i svetskim turnirima nižu se godinama unazad.

Zbog čega su debateri iz Srbije toliko uspešni? Kako se vežba debatovanje i da li je moguće te veštine primenjivati u drugim oblastima? Konačno, koji su najveći izazovi bavljenja debatom u Srbiji?

O tome smo razgovarali sa Jankom Đorđevićem i Milošem Marjanovićem.

 

Uspeh srpskih debatera – ključ je u kontinuitetu i entuzijazmu

Talas: Ovo nije prvi veliki uspeh – ni vaš lično, ni generalno debatera iz Srbije. Po vašem mišljenju, šta su glavni razlozi nizanja uspeha srpskih debatera?

Miloš Marjanović:

„Kontinuitet. Debata u Srbiji se razvija već 20 godina od osnivanja Otvorene komunikacije devedesetih godina u Srbiji. Činjenica da su se ranije generacije probijale kako su znale i umele i onda prenosile i usavršavale znanje dovelo je do trenutka da smo zaista imali ogromnu privilegiju da nas uče jedni od najboljih debatnih trenera na svetu. I to se i mi trudimo da nastavimo.“

 

Janko Đorđević:

„O tome mi često pričamo i nikad nismo baš odgovorili na to pitanje. U svetskoj debati uspehe uglavnom ostvaruju top univerziteti najbogatijih zemalja, mi tu ubedjivo najviše iskačemo.

Ja stvarno mislim da se samo tako poklopilo da se skupila grupa entuzijastičnih ljudi sasvim slučajno, koji su se takmičili i družili, preneli stečena iskustva mlađima, i tako par generacija. U međuvremenu se u Srbiji razvila posebna kultura debate sa globalno prepoznatljivim stilom. Najviše mislim da je bio srećan splet okolnosti.“

 

Šta biste izdvojili kao najveću korist koju vi lično dobijate iz debatovanja? Da li ove veštine koristite i u drugim oblastima života?

Miloš: „Prvenstveno putovanja i konekcije koje sam stvorio. Preko debate sam upoznao mlade, inteligentne i interesantne ljude širom celog sveta. A debatna veština kao takva mi je potpuno promenila način razmišljanja, tako da mi je normalno da u svim aspektima života koristim analitičke sposobnosti.

Moji stavovi su postali manje ekstremni jer debata tera da preispituješ i shvatiš da postoji poenta i sa suprotne strane. Analitičko razmišljanje je jedan od najtraženijih atributa u biznis svetu, tako da je debata vannastavna aktivnost koju bih definitivno preporučio.“

Moji stavovi su postali manje ekstremni jer debata tera da preispituješ i shvatiš da postoji poenta i sa suprotne strane

Janko: „Izdvojio bih par stvari. Prvo, debata, bar u mojoj glavi, funkcioniše kao sport. To znači da tu ima očekivanja, pritisaka, treninga, rivaliteta, emocija. U svemu tome moraš naučiti da se snalaziš. Kako da ostaneš hladne glave u situacijama visokog stresa. Kako da podneseš poraz, da se izboriš sa svojom sujetom, da savladaš strahove. A ne škodi ni što je sve to jako zabavno!

Drugo, razvio sam skepticizam prema stvarima koje vidim i čujem, i to mi deluje kao zdrava životna filozofija. Manje ostrašćenosti, svaka priča ima dve strane.

Treće, dosta mlad sam mnogo proputovao i stekao prijateljstva sa neverovatnim ljudima širom sveta. I za neka sam siguran da će ostati do kraja života, iako zvuči kao kliše.

Same veštine su korisne za sve što ima veze sa logikom, to vam je jedini metod na raspolaganju.“

 

Kako ste se pripremali za debatu na Oksfordu, koji saveti su posebno važni za (velike) turnire?

Miloš: „Informisao sam se dosta o događanjima u svetu. YouTube mi je ubedljivo najposećenija društvena mreža. Algoritam mi sada već bez greške preporučuje klipove koji su korisni i interesantni za debatu. I Janko i ja smo jako zagriženi tako da se često nalazimo i komentarišemo i analiziramo teme. Ali sve je ovo kulminacija 4-5 godina ozbilinog rada.“

Za velike turnire je najvažnija psihička stabilnost, da te ne obuzmu ni neki loši osećaji, ni euforija.

Janko: „Ne mogu da kažem da smo se nešto posebno spremali za ovaj turnir. Dugo se bavimo debatom i stvarno su potrebne godine rada da bi se ostvario neki uspeh. Ne može ništa preko noći, znanje i veštine se konstantno akumuliraju, tako da pravi odgovor je da smo se spremali od kad smo počeli da se bavimo debatom, 4-5 godina.

Za velike turnire je najvažnija psihička stabilnost, da te ne obuzmu ni neki loši osećaji, ni euforija. Potreban je pristup “runda po runda”, šta god da je bilo ranije brišeš iz glave i ideš napred.“

 

Najveći izazovi bavljenja debatom – vreme i novac

Šta su najveći izazovi bavljenja debatom u Srbiji?

Miloš: „Vreme i novac. Pored debate treba da izdvojim vreme za fakultet, posao, treniranje mađih debatera, bend u kome pevam, kao i za viđanje sa prijateljima. I pored svega toga, veliki deo vremena provodim razmišljajući i spremajući se za debatu.

Takođe, finansiranje putovanja na debatne turnire zahteva prilične troškove, pogotoou dalje destinacije na kojima se održava Svetsko prvenstvo u debati. Problem je i što na Univerzitetu postoji jako velika razlika između podrške koji su fakulteti spremni da pruže. Tu smo u principu imali sreću jer Pravni fakultet pruža mnogo veću podršku nego dosta drugih fakulteta.“

 

Janko: „Najveći izazov je naravno novac. Mnogo ima talentovane dece, mnogo njih ne može da ostvari rezultat jer nema ni šansu da pokuša.

Samo izračunajte kolika je prosečna plata u Srbiji, a koliko košta da otputujete čak i negde blizu sa pristupačnim cenama.

Ostali izazovi su oni sa kojima možemo i moramo da se nosimo – koliko je engleski jezik različit od srpskog, kakvo je obrazovanje, koliko naše klince to uopšte zanima… Sa time se borimo. Sa finansijskim teškoćama malo teže.

Ja se nadam da će ovaj uspeh doprineti nekom povećanju prihoda debatnoj zajednici, iz bilo kog izvora. Nisam siguran da postoji još mnogo akademskih aktivnosti gde se naši univerziteti godinama nose sa najelitnijim svetskim univerzitetima.“

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *