Foto: iStock
Smanjiti poreze na rad koji su veći od poreza na kapital i od PDV-a, što dovodi do povećanja plata, odnosno dobiti privrednika.
*Tekst je deo serijala autorskih tekstova u okviru rubrike “Politički ugao” u kojoj političke partije i pokreti obrazlažu svoje programe i rešenja.
Često možemo čuti u javnosti ili u političkim raspravama u kojim učestvujemo, kada ponestane argumenata, čuvenu rečenicu ,,Manimo se politike, gledajmo od čega se živi i posvetimo se ekonomiji.’’
Da li je moguće zanemariti politiku i posvetiti se ekonomiji? Nije moguće, i kada govorimo o ekonomiji moramo se baviti politikom. Da li smo ekonomski uništeni 1990-ih zbog nacionalističke politike Slobodana Miloševića koja nas je uvela u rat sa okruženjem, zbog čega smo bili izbačeni iz OUN i svih ostalih međunarodnih organizacija, izloženi ekonomskim sankcijama? Apsolutno da, sa platama od par maraka mesečno, nezapamćenom hiperinflacijom, opljačkanim penzionim fondom i deviznom štednjom građana, piramidalnim bankama, državnim preduzećima koja su služila isključivo za bogaćenje pojedinaca i finansiranje rata u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Sve ovo su ekonomski rezultati politike vođene u tom periodu. Ona je dovela do drastičnog pada životnog standarda građana, a svakako i do moralnog pada od koga se očito sporije i teže oporavljamo.
Početak ekonomskog oporavka nakon promena 2000. godine vezuje se za usaglašavanje sa politikom razvijenog dela sveta. Vraćamo se u OUN i ostale međunarodne organizacije, dobijamo nedvosmislenu podršku celog sveta za političke promene koje smo napravili. Posebno treba naglasiti da su tada poboljšani odnosi sa susedima i da je orijentacija zemlje ka EU bila nedvosmislena.
Čak i površnom posmatraču postalo je vidljivo da je standard građana bio poboljšan. Kasnije, nakon tragičnog atentata na premijera Đinđića i dolaskom Koštunice sa antievropskim partnerima na vlast, naglo opada evroentuzijazam u srpskom društvu. Životni standard nastavlja da raste, ali samo zbog inercije promena koje su nastale u periodu od 2000. do 2003. i tada donetim zakonima i političkim odlukama koje nas usklađuju sa Evropom.
Međutim, vrlo brzo će se pokazati (već 2008) da politički zaokret koji nosi nova vlast na čelu sa Koštunicom ne može ni na srednji rok doneti nastavak reformi, a samim tim i dalji rast životnog standarda, nego ozbiljnu sveukupnu stagnaciju.
Tadašnja vlast (Tadić, Koštunica) su pravdali neuspeh svetskom krizom iako su na početku govorili da je to naša razvojna šansa. Ova politika i danas dominira.
Tadašnja vlast (Tadić, Koštunica) su pravdali neuspeh svetskom krizom iako su na početku govorili da je to naša razvojna šansa. Ova politika i danas dominira. To je pre svega nepristajanje na realno sagledavanje prošlosti, neprihvatanje jasnih političkih i ekonomskih pravila EU, kojoj se samo deklarativno teži, a u stvari se čini da odustajemo od evrointegracija. Ekonomsko okretanje kineskim kreditima koji su vrlo netransparentni nanosi nam, pored ekonomske, i ozbiljnu političku štetu jednako kao i poslednja odluka o potpisivanju ugovora o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom. To su sve stvari koje nas apsolutno definišu kao društvo koje ne zna šta hoće i ne razume vreme i svet u kome živimo.
Kratak osvrt na našu blisku prošlost nam je neophodan da bismo pokušali da izvučemo pouke iz grešaka i posebno da bismo iskoristili šansu koju nam EU još uvek pruža.
GDF predlaže:
Potrebno je da se prvenstveno maksimalno angažujemo na približavanju EU tako što ćemo krenuti od rešavanja najbitnijih pitanja: pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom, mirenjem sa susedima kroz suočavanje sa prošlošću i prihvatanje odgovornosti za ratove na prostorima bivše Jugoslavije, pored evropskih, otvaranjem i atlantskih integracija koje nas trajno i bez dileme učvršćuju na putu ka EU.
Tek nakon ovako jasno definisane političke namere, koja će sigurno biti prepoznata i podržana od naših EU partnera, možemo se strateški posvetiti podizanju životnog standarda kroz plan reformi u privredi, zdravstvu, javnom sektoru i svim regulatornim telima koja prate promene.
Privreda
- Smanjiti poreze na rad koji su veći od poreza na kapital i od PDV-a, što dovodi do povećanja plata, odnosno dobiti privrednika.
- Pojednostaviti način vođenja dokumentacije i uvesti neoporezivi deo dobiti za privrednike sa prometom do 36 miliona dinara kako bi se stvarno pomoglo malim preduzećima da porastu.
- Obezbediti plaćanje doprinosa za PIO za ljude koje sistem ne vidi: čistačice, domaćice, nadničare, povremene fizičke radnike, tako što će otvoriti račun u banci sa kojeg 10% po sniženoj stopi ide za penzije.
- Smanjiti porez za stanodavce na stopu od 10%, kao i za hotele kako bi se ova oblast uredila, a kirije za podstanare smanjile.
- Ustanovama koje se finansiraju iz budžeta, npr. školama, obdaništima, domovima zdravlja itd, omogućiti da se zaposleni sami organizuju i da budu plaćeni po učinku. Omogućiti istim zaposlenima (ne samo privilegovanima) privatno-javno partnerstvo, npr. lekarima da iznajme ordinaciju, vaspitačicama grupu ili vrtić, i da se direktno plaćaju po učinku iz budžeta odnosno fonda. Suštinski dolazi do privatizacije svega što može da se privatizuje i uvode se vaučeri za plaćanje usluga, odnosno fond plaća ustanove po učinku što je i najvažnija mera.
- Smanjiti porez na dobit za mala i srednja preduzeća i uvesti poreske kredite kako bi se ista razvijala.
- Država da pusti preduzetnike, mala i srednja preduzeća da rastu i da prestane sa inspekcijskom torturom, da se orijentiše na saradnju sa velikim investitorima, kao i realizaciju infrastrukturnih projekata. Na računu Vlade u međunarodnim istitucijama stoji više milijardi eura za infrastrukturne projekte, a mi se zbog nesposobnosti da sprovedemo proceduru okrećemo špekulativnim kineskim kreditima.
- Promeniti zakone kako bi se ubrzao rad organa uprave i to pre svega katastra, RGZ i opština.
- Doneti zakon kojim će se predvideti da svi prihodi od prodaje državne imovine koja se zloupotrebljava u partijske svrhe, a u najboljem slučaju ne koristi, idu u investicije i smanjenje poreza.
- Uključiti stručnjake iz akademskih ustanova u najveće investicione projekte, privredne reforme, odlučivanja u državnim preduzećima i ustanovama, kao ljude koji neuporedivo bolje razumeju rad privrede od partijskih kadrova.
- Dovesti najobrazovanije ljude da ubrzaju razvoj digitalne infrastrukture i poslovanja.
- Doneti zakon protiv maltretiranja privrednika i građana koji će imati samo tri člana: državni organ ne sme od stranke u postupku da traži dokumenta koja izdaje drugi državni organ (državljanstvo, krštenice,vl.list, potvrde, prijave, itd). Zakon stupa na snagu u roku od 6 meseci. Kazna za odgovorno lice 3 miliona dinara.
- Svi inspekcijski zapisnici moraju biti transparentni, javno dostupni dokumenti kako bi svi imali mogućnost uvida u iste.
- Smanjiti parafiskalne namete, kao i obimnu dokumentaciju.
Obrazovanje
- Predškolsko obrazovanje bi trebalo da krene od 5. godine kako bismo roditeljima smanjili troškove za vrtić.
- Povećati broj časova engleskog i digitalizacije i uvesti ekonomiju.
- Smanjiti fond časova đacima, ali i odeljenja kako bi se dobilo kvalitetnije obrazovanje i zadržao broj zaposlenih u školama.
- Olakšati đačku torbu čime bi se smanjio i trošak za knjige.
- Od petog razreda do fakulteta smanjiti broj časova na maksimalnih 20, ali uvesti podelu na obavezne i izborne predmete.
- Fakultet upisivati sa 18 i ubrzati studiranje tako da studenti postanu nezavisni ljudi već sa 22 godine.
- Finansiranje studenata preneti na lokalne samouprave jer one najbolje znaju kakav im kadar treba.
Zdravstvo
- Omogućiti da svi budu osigurani. De facto je to već tako osim najsiromašnijeg dela društva koji nije na birou ili onih građana kojima poslodavci nisu plaćali doprinose.
- Besplatno lečenje kod privatnika za sve, a ne samo one koji mogu da plate putem izjednačavanja privatne i državne prakse gde bi Fond pokrivao sve troškove.
- Investirati u kliničke centre i posebno podržati javno-privatno partnerstvo tako da oni doktori koji to žele mogli da postanu njihovi vlasnici, a ne privatnici koji nemaju dodir sa medicinom.
Ovo su samo neki od predloga strukturnih reformi koje bismo uz ispravnu političku orijentaciju ka EU sproveli uz pomoć i finanskiranje evropskih i svetskih institucija. Trenutni model subvencionisanja stranih investitora (podmićivanje) moramo postepeno napustiti i posvetiti se uređenju pravne države uz striktno poštovanje zakona. To je atraktivnije za prave investitore, kako domaće tako i strane. U postojećem modelu vidna je praznina odsustva domaćih investicija.
Autor teksta: Zoran Vuletić, predsednik Izvršnog odbora GDF
*Stavovi izraženi u autorskim tekstovima u okviru rubrike “Politički ugao” odražavaju isključivo stavove političkih stranaka i pokreta koji ih potpisuju, a ne stav uredništva Talasa.