Demokratska stranka - Životni standard građana Srbije
Vreme čitanja: 6 minuta

Osnovno pitanje je pravo na slobodu svih članova društva. Slobodu i ravnopravnost, koje garantuju institucije sistema. Samo pod tim pretpostavkama ima smisla da političke stranke predlažu različite programe.

*Tekst je deo serijala autorskih tekstova u okviru rubrike “Politički ugao” u kojoj političke partije i pokreti obrazlažu svoje programe i rešenja.

 

Demokratska stranka - Životni standard građana Srbije

 

Istraživanje fenomena životnog standarda građana za političke organizacije predstavlja prvorazrednu temu. Osvajanje, odnosno gubitak vlasti, dominantno je u korelaciji sa stepenom uspešnosti sprovođenja politike neke vlade, čiju fokalnu tačku upravo predstavlja životni standard građana. Dobro izbalansirana i uspešno sprovedena politika posledično uzrokuje porast životnog standarda građana. Zadovoljni građani poveravaju svoj glas onima za koje smatraju da rade u njihovom interesu. U suprotnom, podrška građana izostaje.

 

Šta meri životni standard građana?

Razumevanje pojma životnog standarda pretpostavlja uvažavanje različitih materijalnih i socijalnih faktora koji utiču na blagostanje člana nekog društva, determinišu njegov položaj, te pružaju ili ne pružaju osnov njegovog razvoja.

Istraživanje fenomena životnog standarda, uvažavajući različitost pozicija iz kojih se posmatraju interesi pojedinih članova društva odnosno grupa, na koje upravo različiti faktori ostvaruju uticaj, su od suštinskog značaja u procesu formulisanja politike. Postoji jedan više manje usaglašen pristup posmatranja pojma životnog standarda građana, koji objedinjuje ekonomske (materijalne) i socijalne elemente.

U ekonomskom smislu, životni standard meri zarađivačku sposobnost pojedinaca, člana jednog društva. Veći prihodi, viši standard. Socijalni faktori dominantno se odnose na kvalitet življenja: stepen zdravstvene zaštite, pravo na život u ekološki zdravoj sredini, nepostojanje diskriminacije na osnovu polnih kao i svih drugih različitosti između članova neke zajednice, dužina životnog veka građana, dostupnost kvalitetnog obrazovanja bez diskriminacije kao preduslova lične izgradnje i ostvarivanja viših budućih dohodaka.

 

Značaj životnog standarda za političke organizacije

Političkim organizacijama tema životnog standarda građana višestruko je značajna. Prvo, životni standard građana bez dvojbe predstavlja najznačajniju i najsveobuhvatniju temu političkog nadmetanja, jer se u svakom segmentu najdirektnije odnosi upravo na populaciju koja bira. Drugo, posmatrano s aspekta procene efikasnosti aktuelne politike u nekom trenutku, izostanak rezultata koji se ogledaju u očekivanom porastu životnog standarda građana, signal je za političku opciju na vlasti da je nužna promena bilo politike bilo mehanizama sprovođenja. Opozicione političke organizacije koriste činjenicu izostanka rezultata aktuelne vlasti kako bi ponudile rešenja bolje rešenja koja bi ih mogla dovesti u poziciju vlasti.

Kako bi svi akteri političkog života mogli kontrolisati realizaciju proklamovane važeće politike, preduslov je postojanje efikasne, tačne, uporedive i dostupne državne statistike. Samo pod uslovom da su podaci o pojavama koje prati državna statistika pravovremeno dostupni, tačni i uporedivi sa onima koji se prate u drugim zemljama, moguće je spoznati koliko je neka politika ispravna, odnosno da li donosi rezultate.

Životni standard građana prati se i izračunava od strane niza međunarodnih institucija, od organizacije Ujedinjenih nacija, pa do različitih agencija, koje na više manje metodološki sličan način vrše obuhvat pojava koje na njega utiču.

Značaj sveobuhvatnog razumevanja fenomena životnog standarda može se sagledati u pokušaju davanja odgovora na pitanje, šta zapravo znači informacija da životni standard u nekoj zemlji ima indeks vrednosti 0,787, odnosno da je ta zemlja rangirana na 67. mestu od 189 posmatranih zemalja? Da li su ove informacije dovoljne da se sudi o ispravnosti neke politike?

Suštinski pokazatelji životnog standarda građana prikazani od strane referentnih međunarodnih institucija, koje primenjuju transparentne i stabilne metodologije obuhvata i izračunavanja posmatranih pojava, jesu indikativni pokazatelji posebno u ravni sagledavanja uporedivih podataka i poželjno ih je koristiti u analizama uspešnosti neke politike posebno kada se posmatraju serije podataka srednjeg i dugog roka.

Tako, shodno podacima koje objavljuje UNDP, Human Development Index Trends, Srbija se nalazi u grupi „visoko razvijenih zemalja“ na 67. mestu od ukupno 189 posmatranih zemalja za koje se objavljuju podaci. Sam po sebi ovaj podatak ne govori mnogo. Ali kada se konstatuje da u grupi zemalja u koju je svrstana Republika Srbija, od evropskih zemalja nalaze se još samo Turska na 64, Albanija na 68, Bosna i Hercegovina na 77, te Moldavija na 112. mestu, stvari postaju nešto jasnije. Sve ostale evropske zemlje svrstane su u bolju kategoriju „vrlo visoko razvijenih zemalja“, sa vrednošću indeksa većim od 0,8.

U okviru te kategorije zemalja, evropska zemlja sa najnižom vrednošću indeksa je Belorusija na 53. mestu. Dakle, za 11 mesta bolje pozicionirana.

Na ovaj način izvršena ad hoc analiza govori da građani Srbije, posmatrano po kriterijumima koje sagledava organizacija UNDP i iskazanim Human Development Index (HDI), ostvaruju životni standard u grupi najgore 4 rangirane evropske zemlje. Ovaj podatak trebalo bi da predstavlja ozbiljno upozorenje političkim organizacijama u Republici Srbiji.

Građani Srbije, posmatrano po kriterijumima koje sagledava organizacija UNDP, ostvaruju životni standard u grupi najgore 4 rangirane evropske zemlje

Ovako posmatrana, a prethodno opisana statistika, čini se potpuno konzistentnom sa podatkom da Republiku Srbiju godišnje napušta između 30.000 i 50.000 osoba i to ne isključivo kao ekonomski emigranti, već i kao osobe potpuno nezadovoljne uslovima u kojima žive i rade oni i članovi njihovih porodica.

 

Posmatranje životnog standarda u kontekstu različitih društvenih okolnosti

Životni standard građana je očigledno složen pojam, na koji u zavisnoti od sredine u kojoj se posmatra, dominantan značaj nemaju uvek isti faktori. U razvijenim zemljama su standardi zdravstvene zaštite i obrazovanja toliko visoki, da je fokus posmatranja na drugim faktorima koji utiču na ukupan nivo životnog standarda. Tako je u zemljama Zapadne Evrope npr. tema očuvanja ekološki zdravog životnog okruženja postala dominantna, što je posledica postojanja i razvijanja svesti članova tih društava, ne samo o važnosti zaštite čovekove okoline, nego i pravu ljudi da žive u čistom prostoru i odgovornosti koju osećaju za naredne generacije.

Očigledno društvene okolnosti koje uslovljavaju reagovanje političkih stranaka moraju biti u okviru civilizacijski prihvatljivih okvira, uporedive u većoj ili manjoj meri sa društvima razvijenih demokratskih standarda. Samo u tim okvirima smisleno je razmišljati o celishodnosti neke politike, te tako i pratiti pojave koje utiču na porast životnog standarda građana.

Međutim, očigledno da postoje i društva čije uređenje značajno odudara od prethodno pomenutih. Da li je temu životnog standarda i u društvima značajno umanjenih sloboda i prava moguće posmatrati takođe kroz prizmu složenosti faktora koji utiču na pojam životnog standarda u celini, ili je potrebno isključivu pažnju posvetiti upravo rešavanju pitanja koja onemogućavaju ostvarivanje humanih standarda življenja?

Ukoliko se uzme u obzir socijalni aspekt životnog standarda građana, koji predstavljaju obrazovanje i zdravstvo, kako proceniti stepen životnog standarda građana u društvu u kome je postalo opšteprihvaćeno postojanje mogućnosti sticanja diploma visokog obrazovanja falsifikovanjem radova, bez studiranja, korupcijom? Posledice su evidentno razarajuće po takvo društvo, čak i u kratkom roku, jer se obesmišljava sticanje obrazovanja učenjem.

Kako na životni standard građana utiče uništavanje i tako oskudnih izvora pijaće vode, zarad ostvarivanja finansijskih interesa upravo vršilaca vlasti?

Kako na životni standard građana utiče nivo zdravstvenih usluga kada o modernizaciji zdravstvenih ustanova odlučuju osobe koje svoje interese ostvaruju u privatnim zdravstvenim ustanovama u kojima i rade, a te ustanove sasvim slučajno upravo poseduju opremu koja bi trebalo da podigne standarde lečenja u državnim bolnicama?

Kako na životni standard građana utiče organizovano uskraćivanje prava na informisanje iz različitih izvora, kako bi korisnici informacija sami formirali stav o pitanjima od značaja za njih?

Kako na životni standard građana utiče uništavanje i tako oskudnih izvora pijaće vode, zarad ostvarivanja finansijskih interesa upravo vršilaca vlasti?

Očigledno postoje okolnosti koje opredeljuju važnost uticaja pojedinih pojava koje opredeljuju životni standard građana. U okolnostima pod kojima funkcionišu razvijene zapadne demokratije, nije teško zamisliti da je razgovor na temu promene poreske politike od izuzetnog značaja i uticaja na životni standard građana. Ili prelazak na zelene tehnologije koje potencijalno mogu ostaviti bez zaposlenja značajan broj osoba, jesu prvorazredne teme za političke aktere, sindikalne organizacije u takvim društvima.

Ali šta sa društvima u kojima je iz bilo kojih razloga došlo do restrikcije prava građana? Da li u tim društvima zapravo postoje prethodna pitanja koja je potrebno rešiti, da bi se uopšte razgovaralo o onima koja su za civilizovane nacije opšteprihvaćeni standardi?

Koliko bi građanima Ruande ili Bosne i Hercegovine uopšte bila bitna tema životnog standarda u delu ekološke zaštite životnog prostora tokom devedesetih godina dvadesetog veka?

Evidentno, pitanja životnog standarda građana mogu se razvijati pod određenim pretpostavkama, tek nakon rešavanja okolnosti koje suštinski onemogućavaju razvoj nekog društva.

Osnovno pitanje je pravo na slobodu svih članova društva. Slobodu i ravnopravnost, koje garantuju institucije sistema. Samo pod tim pretpostavkama ima smisla da političke stranke predlažu različite programe.

 

Autor teksta: Igor Momčilović, predsednik Resornog odbora za privredu DS 

*Stavovi izraženi u autorskim tekstovima u okviru rubrike “Politički ugao” odražavaju isključivo stavove političkih stranaka i pokreta koji ih potpisuju, a ne stav uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *