Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Talas

Danas obeležavamo 30 godina od pada Berlinskog zida, najsnažnijeg simbola Gvozdene zavese i života ljudi pod komunističkim režimom u Evropi. Od 9. novembra 1989. godine život ljudi u Nemačkoj počeo je drastično da se menja, naročito za građane Istočne Nemačke. Povodom ovog istorijskog i monumentalnog događaja Talas je priredio serijal tekstova o različitim aspektima pada Berlinskog zida.

 

1. Cena slobode – 30 godina od pada Berlinskog zida.

Helmut Kol, bivši kancelar Zapadne Nemačke, u svom programu pod nazivom “Program od 10 tačaka za prevazilaženje podele u Nemačkoj i Evropi” predviđao je da će proći minimum 10 godina pre nego što dođe do ujedinjenja. Sam politički proces ujedinjenja Nemačke je bio težak, pun grešaka i pogrešnih procena. Svoja lična zapažanja o političkim implikacijama pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke podelio je za Talas Mihael Roik, direktor Kancelarije za Zapadni Balkan fondacije Fridrih Nauman.

PROČITAJTE:

 

2. Ekonomske lekcije iz pobede nad komunizmom

Pad Berlinskog zida uticao je i na promene u zemljama Istočne i Centralne Evrope, a ekonomija je oblast u kojoj se ovo možda i najviše ispoljilo. Međutim, nije bilo nikakvog nacrta za prelazak iz centralno-planske privrede u tržišnu, pa ova tranzicija nije bila jednostavna i laka. O različitim fazama ekonomskog razvoja zemalja Centralne i Istočne Evrope za Talas je pisao Mihailo Gajić.

PROČITAJTE:

 

3. Najpopularniji filmovi i pesme o Berlinskom zidu

Brojni filmovi su snimljeni o Berlinskom zidu, njegovom padu i ulozi u životima običnih ljudi u podeljenom Berlinu, a zid je kao motiv prisutan i u muzici popularnih bendova i muzičara.  Zbogom Lenjine! (2003) je film koji se na komičan način bavi padom Berlinskog zida, dok popularna pesma Vetar promene (Wind of change) nemačkog benda Scorpions takođe ima jasnu referencu na ovaj događaj.

PROČITAJTE:

 

4. Razlike između Istočne i Zapadne Nemačke danas

Istočna i Zapadna Nemačka su nekoliko decenija imale potpuno drugačija društvena i ekonomska uređenja. Iako je nakon ujedinjenja mnogo novca uloženo u gradove u Istočnoj Nemačkoj, nejednakost i dalje postoji u ekonomskoj i političkoj sferi. Đorđe Mančev, diplomirani politikolog za međunarodnu politiku koji trenutno studira u Berlinu, pisao je o brojnim razlikama između Istoka i Zapada Nemačke i trnovitom putu njihovog ujedinjenja.

PROČITAJTE:

 

5. Potresna svedočanstva o Berlinskom zidu – od razdvojenosti do rušenja

Berlinski zid se često posmatra i analizira isključivo iz akademske perspektive uticaja na istorijska i politička dešavanja. Međutim, Berlinski zid je uticao i promenio živote hiljade ljudi koji su zbog njega bili trajno razdvojeni. Tim povodom, izdvojili smo neke od najzanimljivijih priča ljudi čiji su životi zauvek promenjeni Berlinskim zidom.

PROČITAJTE:

 

6. “Pad Berlinskog zida ujedinio je srpske komuniste i nacionaliste”

Pad Berlinskog zida je događaj koji je uticao na politička dešavanja u celoj Evropi, a 1989. godina je bila od velikog značaja i za Jugoslaviju, koja je tada prolazila kroz burne unutrašnje promene. Raspad Jugoslavije se već tad naslućivao, a o uticaju pada Berlinskog zida na jugoslovenske elite i javnosti  za Talas govorio je Nikola Samardžić, istoričar i osnivač političkog kluba “Glas”.

PROČITAJTE CEO INTERVJU:

 

7. Ljudski život mora biti ispred teorije – lekcija iz pada Berlinskog zida

Kraj komunističkih režima u Evropi simbolično je predstavljen padom Berlinskog zida, ali time nije završena rasprava o svim posledicama i teorijskim postavkama na kojima se zasniva komunizam. Ova ideologija i dalje ima svoje zagovornike, a o poukama koje možemo izvući iz pada Berlinskog zida u autorskom tekstu pisao je Slaviša Tasić, profesor ekonomije.

PROČITAJTE:

 

8. “Toplo smo dočekali one koji su došli” – o danu kada je pao Berlinski zid

O političkoj situaciji koja je prethodila ovom događaju, savremenim političkim podelama između Istočne i Zapadne Nemačke, ali i uticaju koji je pad Berlinskog zida imao na njegov život za Talas je govorio Mihael Roik, direktor Kancelarije za Zapadni Balkan fondacije Fridrih Nauman.

PROČITAJTE CEO INTERVJU:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *