Foto: N1
Aljbin Kurti, lider pokreta Samoopredeljenje i očekivani budući mandatar Vlade Kosova, bio je gost jučerašnje emisije Pressing voditelja Jugoslava Ćosića na televiziji N1.
Tokom intervjua, Kurti je izneo različite stavove i konkretne planove za njegovu potencijalnu Vladu – pre ukidanja taksi na robu iz Srbije, istakao je da će ih Kosovo najpre zameniti „reciprocitetom“. Govoreći o perspektivi dijaloga Beograda i Prištine, naglasio je da razgovori treba da se odvijaju u Briselu, te da je „razgraničenje Srba i Albanaca“ za njega rasistički koncept i da se zalaže za „demarkaciju“ od strane eksperata, kao i da bi u njegovom pregovaračkom timu sedeli i predstavnici kosovske opozicije.
Imajući u vidu da predsednik Kosova Hašim Tači još uvek nije dodelio mandat za formiranje nove Vlade, kao i da su koalicioni pregovori Samoopredeljenja (VV) sa Demokratskim savezom Kosova (LDK) još uvek u toku, u ovom trenutku nije potpuno izvesno da će Kurti biti novi premijer Kosova. Ipak, stavovi koje je izneo u jučerašnjoj emisiji, kao i sve što smo ranije mogli da čujemo od Kurtija, upućuju na njegovo viđenje dijaloga sa Beogradom koje se razlikuje od dosadašnjeg Tačijevog i Haradinajevog pristupa.
Ukoliko Kurti postane novi premijer, koliko bi njegova Vlada promenila tok dijaloga Beograda i Prištine? Od čega bi mogući ishod dijaloga još zavisio i da li Kurti ima kapacitet da sprovede u delo svoje viđenje budućnosti regiona?
O tome su za Talas govorili Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) i Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka.
Savković: neki Kurtijevi stavovi su teško prihvatljivi iz perspektive Beograda
„Sve su prilike da će Kurti postati premijer, ali treba naglasiti da to još uvek nije izvesno, posebno imajući u vidu da su pregovori sa LDK dosta teški. Samoopredeljenje je ipak imalo samo neznatno više glasova od LDK“, ističe u razgovoru za Talas Marko Savković, programski direktor BFPE-a, i dodaje da, pored dominantnog lidera Kurtija, nema mnogo prepoznatljivih lica u Samoopredeljenju.
Savković smatra da je Kurti izneo nekoliko stavova koji su, po njegovoj pretpostavci, teško prihvatljive iz perspektive Beograda:
„Pre svega, deo o Srpskoj listi, to je već negde i jasno. Ne mislim da Kurti nije u pravu kada to kaže, ali to je izazov upućen ne samo Beogradu, već i celoj međunarodnoj zajednici koja je pratila formiranje Srpske liste, tolerisala, bila svesna kako se to sve odvijalo, u kakvoj atmosferi je vođena ta kampanja…
Takođe, Kurti ima nekoliko teza koje ostaju u drugom planu, ali koje često ponavlja, a one su prilično problematične sa stanovišta dijaloga“, dodaje Savković.
Zamislite da Beograd kaže tako nešto – nisam siguran da bi naišlo na dobre reakcije
Te teze, kako kaže, nisu nužno loše ili pogrešne, ali bi unele dodatnu neizvesnost – na primer, kada Kurti kaže da će preispitati sve sporazume koji su postignuti, to bi moglo da prolongira čitav proces dijaloga Beograda i Prištine.
„Takođe, Kurti je rekao da želi dijalog sa Briselom o dijalogu sa Beogradom. Zamislite da Beograd kaže tako nešto – nisam siguran da bi naišlo na dobre reakcije“, kaže Savković i dodaje: „s druge strane, ako je režim demokratski, određena doza preipitivanja jeste poželjna i prihvatljiva, pa može da se desi da iz toga proizađe nešto dobro“.
Krstić: Kurti je u boljoj poziciji od Tačija da postigne sporazum sa Beogradom, ali to ne mora nužno da dovede do skorijeg rešenja
„Postoje određene situacije u istoriji gde su ljudi koji se percipiraju kao najoštriji u nekom kontekstu bili spremni da prave najveće rezove. Primera radi – De Golovo povlačenje iz Alžira, Ataturkova reforma Turske, Nikson u Kini i tako dalje“, u razgovoru za Talas navodi Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka.
Imajući to u vidu, smatra Krstić, ne bi čudilo da se Aljbin Kurti nađe u takvoj ulozi, slično kao što je Aleksandar Vučić mogao da potpiše Briselski sporazum, dok sa Borisom Tadićem to nije bio slučaj.
„Kurti bi, u tom smislu, mogao da postigne dogovor koji Hašim Tači nije uspeo, a želeo je da realizuje. Bez obzira na nasleđe OVK zbog kojeg je Tači u albanskoj zajednici na Kosovu ranije posmatran kao heroj, u međuvremenu su se stvari promenile, a bagaž koji prati Tačija promenio je percepciju o njemu.
Kurtija, s druge strane, posmatraju kao čoveka iz naroda, iskrenog, koji neće da se proda i koji je, u krajnjem slučaju, za ujedinjenje sa Albanijom. Baš zbog toga bi Kurti, na nivou Kosova, imao manje opozicije nego Tači, što mu daje veći potencijal da na ’gornjem nivou’ ispregovara nešto što će moći da implementira“, objašnjava Krstić i dodaje da takve pozicije suštinski određuju ishode međunarodnih pregovora.
Kurtija posmatraju kao čoveka iz naroda, iskrenog, koji neće da se proda i koji je, u krajnjem slučaju, za ujedinjenje sa Albanijom
Ishod, međutim, ne bi nužno bio postizanje skorijeg rešenja pitanja Kosova. Kako dalje objašnjava Krstić, sve što smo videli iz dvadesetak godina Kurtijevog političkog delovanja upućuje na utisak da on nije posebno felksibilan političar:
„Deluje da je Kurti prilično privržen idealima i načelima, da nije naročito fleksibilan i spreman da odstupa od svojih načela. Ona, naravno, mogu da se tumače i kreativno, tako da se predstavi da dogovorom nije odstupio od načela, ali je ipak previše faktora uključeno da bismo samo na osnovu stavova Aljbina Kurtija procenjivali moguće ishode.
Tu je i pitanje delovanja Beograda, kao i napora međunarodne zajednice koja ima manje mehanizama pritisaka na Kurtija nego što je to bio slučaj sa Tačijem i Haradinajem. Ne postoji adut potencijalnog zatvora prema Kurtiju i njegovim saradnicima kao prema onima koji su umreženi u različite kriminalne strukture“, ističe Krstić.
Takvo stanje stvari, zaključuje naš sagovornik, potencijalno može da bude problematično za odblokiranje dijaloga koji trenutno jeste blokiran.
Zajednica srpskih opština i tri scenarija za Beograd i Prištinu
Kao jednu od važnih stavki koje se, kako kaže Marko Savković, često zaboravljaju, on naglašava slučaj Zajednice srpskih opština (ZSO):
„Kurti je ubio ideju ZSO, a to se dešavalo uporedo sa otporom Samoopredeljenja demarkaciji sa Crnom Gorom – akcije VV i otpor radikalizovali su javno mnjenje. On je pokrenuo kampanju i izjednačio ZSO sa Republikom Srpskom, to se sada zaboravlja. Biće veoma zanimljivo videti kako će se on dalje odnositi prema tom pitanju.
Ako hoćemo da se vratimo procesu integracije severa Kosova, neophodno je realizovati ZSO – ako se želi napustiti priča o korekciji granica“, navodi naš sagovornik koji vidi tri moguća scenarija za nastavak dijaloga:
1. Reaktualizovanje priče o ZSO, što bi značilo implicitno priznanje nezavisnosti Kosova, to jest model „dve Nemačke“;
2. Korekcija granica uz eksplicitno priznanje nezavisnosti;
3. Neuspeh pregovora i odlaganje rešenja za neko drugo vreme.
Od ova tri scenarija, Savković vidi treći kao najverovatniji, uz komentar da nedostatak evropske perspektive i vizne liberalizacije znači da ne postoji „šargarepa“ koja bi navela Prištinu da prihvati formiranje ZSO:
„Čini mi se da, što Kurti bude manje fleksibilan, to će i rešenje biti udaljenije. Niko ne dobija protokom vremena, ni Priština ni Beograd, ali deluje mi da su odnosi tako postavljeni da se akteri neće mnogo potresti ako dogovora ne bude u skorije vreme.
Ipak, sve ovo pokazuje da smo kao društva nezreli da proces izguramo do kraja, a o političarima da ne govorim. Nikada mi nije bio jasan pristup aktuelne vlasti u Srbiji u kojem drugu stranu u dijalogu predstavlja kao neprijatelja, istraživanja su pokazala da takav pristup nije delotvoran“, istakao je Savković.
Konačno, kada je reč o ekonomskim odnosima i pitanju taksi, on smatra da takse „ubijaju ekonomski razvoj“, te da je Kosovo započelo proces reindustrijalizacije upravo zahvaljujući razmeni sa Srbijom, od čega su profitirale obe strane.
„Diskurs ekonomskog razvoja je dobar, uvek možemo tome da se okrenemo – da ostavimo sva statusna pitanja po strani, za neko buduće vreme kada svi zajedno budemo bogatiji. Ostaje da vidimo, američka strana trenutno intenzivno zagovara skorije rešavanje pitanja Kosova, ali možda za nekoliko godina to neće biti slučaj“, zaključuje Savković.
Pogledajte ceo razgovor Aljbina Kurtija i Jugoslava Ćosića:
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 