Minus u novom budžetu služi za potkupljivanje
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock 

Predlog budžeta za 2020. godinu stigao je u Narodnu skupštinu. Ukupan planirani deficit iznosi 20 milijardi dinara, i to: prihodi – 1.314 milijardi, rashodi – 1.334 milijarde.

Podsećamo da je najnovijim rebalansom budžeta za 2019. godinu planirano povećanje rashoda za 50 milijardi dinara – između ostalog, kroz povećanje zarada u javnom sektoru, kao i jednokratnom isplatom od 5.000 dinara penzionerima u Srbiji. Fiskalni savet je tada ocenio da bi, bez novih povećanja, budžet Srbije godinu završio u plusu, to jest suficitu – više o tome i drugim povećanjima čitajte ovde.

Predlogom Vlade Srbije, o kojem će parlament tek odlučivati, predviđa se ukupno 198,9 milijardi dinara za investicije (više nego što je planirano poslednjim rebalansom), ali je upitno koliko će neke od tih investicija doprineti rastu srpske privrede.

Kada je reč o subvencijama, ukupno je planirano izdvajanje 95 milijardi dinara (manje nego tokom 2019), od čega za privlačenje investicija – 9,32 milijarde.

Šta o ekonomskoj politici aktuelne Vlade Srbije govori deficit od 20 milijardi dinara? Kako izgledaju subvencije u Srbiji – da li vidimo sve što se dešava?

O tome je za Talas govorio novinar Miša Brkić.

 

Deficit budžeta – potkupljivanje klijentele

„Taj deficit – to je najveća vest u budžetu za iduću godinu. Najveća loša vest. Posle upornog reklamiranja vlasti kako su najzad iz deficita prešli u suficit, i kako je suficit rezultat njihovog mukotrpnog reformskog rada, evo najzad se vratio deficit. Pitanje je – zašto? Zašto, ako je bio tako mukotrpan reformski rad, otkud sad deficit?“, kaže u razgovoru za Talas novinar Miša Brkić.

Deficit budžeta Brkić vidi kao „potkupljivanje klijentele“ koje se pojavljuje pred izbore kada vlast tradicionalno „potkupljuje“ različite grupe građana – kao aktuelne primere navodi građane koji su uzimali kredite u švajcarskim francima ili ratne vojne invalide koji ’nisu dobili određene isplate od države’.

„Da ne govorimo o penzionerima, fudbalerima koji čekaju da država izgradi stadione, seljacima koji jedva čekaju da im država donese neki dianr, policajcima koji čekaju novu opremu, militaristima koji čekaju da država najzad kupi rakete od Rusije i da krenemo u rat protiv komšija…“, dodaje Brkić.

Deficit je, ističe Brkić, vrlo ozbiljna pojava koja ukazuje da se vlast u Srbiji nakon ’kobajagi reformi’ vraća u svoju populističku fazu i počinje sa potkupljivanjem pojedinih slojeva stanovništva.

 

Ne postoji „mali deficit“

„Zašto je deficit opasan i zašto se vlast igra, to vam je kao fitilj od atomske bombe. Nekada davno, devedesetih, kada je Milošević sa svojim režimom pljačkao građane, neko mu je smislio ideju – da malo podgreje inflaciju i da opljačka devize koje građani drže u slamaricama“, objašnjava Miša Brkić.

Ta inflacija je, dodaje, za samo tri meseca postala najveća hiperinflacija u istoriji.

„Tako vam je i sa deficitiom, nema „malo“. Devedesetih su ozbiljni ekonomisti govorili da je nemoguće imati malu hiperinflaciju, to je kao kad ste trudni – ili jeste ili niste, ne možete biti malo trudni. Ta hiperinflacija je uništila državu i opljačkala građane, a neko je od toga sjajno profitirao, prvenstveno Miloševićeva porodica i nekoliko odanih saradnika“, kazao je Brkić.

Tako treba razmičljati i o deficitu, objašnjava on – ne može se imati mali deficit, jer će vrlo lako da dobije razmere ozbiljnog deficita, poput onog „iz vremena Borisa Tadića kada je državi pretio bankrot“.

„Kad jednom pređete iz suficitia u deficit zato što potkupljujete klijentelu, ta klijentela traži da joj se dalje zadovoljavaju potrebe, a krug postaje sve veći“

„Kad jednom pređete iz suficitia u deficit zato što potkupljujete klijentelu, ta klijentela traži da joj se dalje zadovoljavaju potrebe, a krug postaje sve veći“, poručuje Miša Brkić.

 

U budžetu je samo vidljivi deo subvencija – ne znamo koliko investitori zaista dobijaju

„U klijentelu o kojoj govorim spadaju i kompanije koje dobijaju subvencije. To nisu samo državne kompanije koje loše posluju, tu su i takozvani strani investitori koji dolazak u Srbiji nagoveštavaju tako što sednu u četiri oka pa se dogovore, a zna se sa kim se dogovara, ko u Srbiji odlučuje“, priča dalje Brkić i dodaje da taj koji odlučuje daje razne vrste subvencija.

Kako kaže, izdatke za subvencije koje vidimo u predlogu budžeta Vlade Srbije samo su vidljivi deo, dok ne znamo kakve sve subvencije dobijaju investitori ’koje predsednik dovede u zemlju’.

„Osnovano se sumnja i pretpostavlja da ti strani investitori ne plaćaju u potpunosti poreze i doprinose, po povlašćenim cenama dobijaju cenu energenata, ne znamo koliko plaćaju gas ili struju. Troškovi subvencija za te kompanije su mnogo veći nego što je Vlada odvojila u budžetu. To su ozbiljne sume o kojima ništa ne znamo, a morali bismo, kao poreski obveznici, da imamo uvid u njih“, ističe naš sagovornik.

“To su ozbiljne sume o kojima ništa ne znamo, a morali bismo, kao poreski obveznici, da imamo uvid u njih”

Ugovore o subvencijama, smatra Brkić, građani Srbije neće videti u skorije vreme, budući da su oni za javnost nedostupni, dok će Vlada nastaviti da subvencioniše državne firme koje neuspešno posluju, kao i „investitore koji kucaju na vrata predsednika Republike“.

 

Brkić: Er Srbija će, po ulasku u EU, morati da vrati novac koji je dobila kroz subvencije

Kao jedan od primalaca subvencija iz budžeta Srbije za 2020. godinu navedena je i kompanija Er Srbija.

„Državni činovnici koji se bave kompanijom Er Srbija kažu da je u ugovoru pisalo da je država obavezna da daje subvencije 3 godine, ali je kreativnim manifetlucima to subvencionisanje nastavljeno“, kaže Brkić.

Ono o čemu se ne govori dovoljno, ističe on, jeste činjenica da je Srbija potpisala multilateralni sporazum sa Evropskom unijom o slobodnom vazduhoplovnom prostoru:

„Tu postoji vrlo precizna tačka koja nalaže da nema državnih subvencija. Ako ih neka država daje, od trenutka kada uđe u EU, ta kompanija mora da vrati sve što je dobila 10 godina unazad“, objašnjava Brkić.

„Taj podatak se ovde prećutkuje i naša vlast misli da Er Srbija, ako se to prećutkuje, neće imati tu obavezu – nažalost, imaće je“, dodaje on.

Konačno, kao još jedan značajan detalj, Miša Brkić navodi tužbu koju je slovenačka avio kompanija „Adria ervejz“ podnela protiv Srbije:

„Iako je kompanija u međuvremenu bankrotirala, otišla u stečaj, tužba je uzeta u obzir u Evropskoj uniji i o njoj se ozbiljno razgovara. Srbija može da se provede loše ako ta tužba dobije svoj epilog u Briselu“, zaključuje Brkić.

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *