Foto: iStock
Predlog Zakona o budžetu za 2020. godinu Vlade Srbije stigao je u Narodnu skupštinu.
U planu je deficit budžeta koji iznosi 20 milijardi dinara, i to: prihodi – 1.314 milijardi, rashodi – 1.334 milijarde. Više o problemima deficita, kao i analizu novinara Miše Brkića, čitajte ovde.
Planirani rashodi na investicije iznose 198,9 milijardi dinara, dok su sredstva opredeljena za subvencije ukupno 95 milijardi dinara. Od toga, predviđeno je 9,32 milijarde dinara za privlačenje investicija.
Kako izgledaju subvencije i javne investicije u Srbiji? Zbog čega dolazi do povećanja zarada u javnom sektoru i kakve će to efekte imati?
Razgovarali smo sa Mijatom Lakićevićem, urednikom u Novom magazinu.
„Novac građana Srbije koje se troši bez ikakve kontrole i neefikasno“
Mijat Lakićević, urednik u Novom magazinu, u razgovoru za Talas kaže da postoji jedan načelni problem sa budžetom Republike Srbije:
„Najpre bih istakao da problem generalno visokog poreskog opterećenja nije dobio adekvatno mesto u budžetu. Budžet je, zapravo, još uvek preveliko opterećenje za privredu.
Država ponovo uzima jako mnogo i dobija ogromna sredstva kojima raspolaže. U suštini, država uzima sredstva iz privatnog sektora i prebacuje ih u javni“, objašnjava Lakićević.
Neko bi mogao da kaže da su subvencije ili investicije dobra stvar, dodaje Lakićević, ali je na kraju to „novac građana Srbije koji se troši bez ikakve kontrole i, po pravilu, vrlo neefikasno.“
„Ukratko – mnogo se više novca troši nego što privreda i građani Srbije od toga imaju koristi. Korist imaju vladajuće stranke, pre svega Srpska napredna stranka i njeni ljudi. Problem sa javnim investicijama je što koštaju duplo skuplje nego što bi trebalo, a korist je daleko manja od cene“, zaključuje Lakićević.
14 miliona evra za švajcarske čokolade, Trg republike…
Govoreći o konkretnim subvencijama, Lakićević je naveo primer švajcarske kompanije koja dolazi u Novi Sad da proizvodi čokoladu:
„Ta švajcarska firma dobila je 14 miliona evra podsticaja za period od 5 godina, a zapošljavaće 100 radnika. Dakle, unapred joj je obezbeđen rad sa profitom. Godišnji fond bruto plata iznosiće oko 600 hiljada evra, a kompanija dobija oko 2 i po miliona evra godišnje – dakle, biće u plusu samo na osnovu toga što im država Srbija daje“, objašnjava Lakićević.
Kako kaže, veliki broj subvencija u Srbiji predstavlja izvor korupcije, što je problem koji postoji i kod javnih investicija. Iako često možemo da čujemo kako bi investicije u infrastrukturu trebalo da pomognu rast privrede, Lakićević ocenjuje da u praksi to nosi dodatne probleme:
„U teoriji je to tačno, ali pogledajte kako izgleda ulaganje u infrastrukturu – na primer, 27. marta ili Trg republike – sve je to infrastruktura, ali sve se radi nekoliko puta skuplje nego što su realni troškovi.
“Pogledajte kako izgleda ulaganje u infrastrukturu – na primer, 27. marta ili Trg republike – sve je to infrastruktura, ali sve se radi nekoliko puta skuplje nego što su realni troškovi”
Kada se predvidi 4,5% BDP-a za javne investicije, ono što se zapravo dobije predstavlja oko 2%. Dakle, ne vredi ni polovinu uloženog“, dodaje Lakićević.
Plate u javnom sektoru – Vučićevi štapovi i šargarepe
Konačno, kada je reč o povećanju zarada u javnom sektoru, Mijat Lakićević ističe da je reč o novom, velikom prelivanju novca iz privatnog u javni sektor:
„Sada je još i predizborna godina, ali (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić generalno već nekoliko godina svoj opstanak na vlasti gradi putem kontrole javnog sektora. Do sada je to dobrim delom bilo zasnovano na ucenama, silom, pretnjama i maltretiranjem zaposlenih, a sada deluje da je malo prešao sa štapa na šargarepu i očekuje da će se ljudi manje buniti i biti zadovoljniji usled znatno većih plata“, kazao je.
„Ono što bi trebalo da bude ekonomska politika je zapravo politika opstanka na vlasti. Iz budžeta se to i vidi“, zaključuje naš sagovornik.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 
Autorka