Vreme čitanja: 4 minuta

Potrebno je doneti sistemska rešenja koja mogu pružiti selima razvoj, podjednako u Vojvodini, Šumadiji, Timočkoj krajini ili bilo kom drugom kraju države.

*Tekst je deo serijala autorskih tekstova u okviru rubrike “Politički ugao” u kojoj političke partije i pokreti obrazlažu svoje programe i rešenja.

 

Stiče se utisak kako se u prethodnih sedam godina bavimo posledicama, umesto da sprečavamo uzroke problema. Svi znaju sve, ali niko ništa ne radi na tome da se požari ugase, a kamoli zaustavi ruka koja pali šibicu… Pa tako, kao što se bavimo pričom od kraja umesto od početka, tako i analiza životnog standarda građana mora da se sagleda kroz događaje koji su nam vremenski najbliži.

Postignut je dogovor sa udruženjima taksista i obećane su subvencije, koje nakon preciziranja uslova, mogu obezbediti oko 5.000 evra za kupovinu vozila. Tako je prošla agonija medijskog forsiranja ove teme koja se tiče isključivo Beograda, ali je emitovana na nacionalnim frekvencijama i sredstva za subvencionisanje će biti isplaćena iz republičkog budžeta. Možda su mogla biti iskorišćena za izgradnju ili adaptaciju vrtića, osnovnih ili srednjih škola, ustanova kulture… Možda su sredstva mogla biti preusmerena na rešavanje pitanja snabdevanja vodom u nekoj od vojvođanskih opština, budući da je svega u devet od 45 opština sa teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine, voda – ispravna.

Vojvodina ima više  stanovnika od Beograda, ali trpi zbog centralističkog odnosa vlasti prema drugim delovima države koji nisu Beograd. Nije izgrađena nijedna nova saobraćajnica, tunel kroz Frušku goru se odlaže, u Vojvodinu se dovode prljave industrije koje će dodatno ugroziti najznačajniji resurs – zemljište. Što i nije problem, budući da su poljoprivrednicima subvencije spuštene na mizernu svotu (čitajte sa cinizmom, jer je tako i napisano) te nema interesa za obradom zemljišta u Vojvodini.

Vojvodina ima više  stanovnika od Beograda, ali trpi zbog centralističkog odnosa vlasti prema drugim delovima države koji nisu Beograd.

Nešto pre toga, stigla je najava da će država kroz izmenu Zakona o porezu na dohodak građana uvesti test samostalnosti, što se može protumačiti kao oporezivanje preduzetnika iz oblasti IT sektora. Radi se o tome da država želi zaustaviti praksu kompanija koje, umesto zapošljavanja, angažuju preduzetničke agencije koje su u sistemu paušalnog oporezivanja, što je daleko niže od 62% poreza i doprinosa na platu zaposlenog.

Tek je na inicijativu Vojvođanskog ICT klastera stavljen prelazni rok od tri godine da se ova izmena uvrsti. Podsećamo da je „izvoz“ IT sektora jedan od najvećih u Srbiji. U prvih devet meseci 2019. godine je već izvezeno 30% više IKT usluga nego u 2018. godini i taj procenat i dalje raste. Možda ne plaćaju poreze, ali preduzetnici u oblasti digitalnih tehnologija svakako u Srbiji troše svoju platu i kupuju nekretnine.

Toliko o podsticajima u smeru digitalne transformacije.

U riziku od siromaštva je skoro četvrtina građana Srbije, najugroženiji su oni iz seoskih sredina, deca i mladi.

Vlasti govore o smanjenoj nezaposlenosti, iako je jasno da sve više građana odlazi na rad u zemlje Evropske Unije. Prosečna plata u Vojvodini je oko 30% niža nego u Beogradu, a samo 30 godina ranije, bilo je suprotno. Većina stanovništva živi na minimalnim prihodima, gotovo 36.000 građanki i građana Srbije su korisnici usluga narodne kuhinje. U riziku od siromaštva je skoro četvrtina građana Srbije, najugroženiji su oni iz seoskih sredina, deca i mladi. Srbija ima veću stopu rizika od većine zemalja Evropske unije.

Penzionerima su na nezakonit način umanjene penzije, a onda su povećavane „na kašikicu“ i to ne na prethodnih 100% primanja, već od umanjenog dela. Ugroženi zdravstveno i finansijski, ne mogu biti dodatno kažnjeni i bahatim odnosom države prema njima.

 

Naši predlozi:

Liga socijaldemokrata Vojvodine se svojim radom zalaže za podjednak regionalni razvoj cele Srbije. Potrebno je doneti sistemska rešenja koja mogu pružiti selima razvoj, podjednako u Vojvodini, Šumadiji, Timočkoj krajini ili bilo kom drugom kraju države. Tako se kvalitet života može podići na nivo koji garantuje dostojanstven život.

Državna politika davanja u zakup zemljišta „stranim investitorima“, uz sve olakšavajuće okolnosti, vodi ukrupnjavanju zemljišta i brisanju poljoprivrednika koji obrađuju manje površine sa spiska konkurencije. Neophodno je da se subvencijama stimuliše domaća proizvodnja, nadoknadi eventualna šteta načinjena elementarnim nepogodama (grad, mraz, suša…).

Podjednako na životni standard utiču i usluge na koje građani imaju pravo. Pa tako, uplatom poreza i doprinosa, svi imamo pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Ipak, u zdravstvenim ustanovama sva tri nivoa zaštite postoji manjak lekara, medicinskog osoblja, nedostatak aparata, liste čekanja su višemesečne… Na kraju, u trenucima očaja, pregledi se zakazuju u privatnoj praksi, a opet – nemaju svi građani i građanke uslove za adekvatno lečenje.

Raspolaganje sopstvenom imovinom i izvornim prihodima jedna je od ključnih tačaka za koje se svojim programom i radom zalaže Liga socijaldemokrata. Insistiramo na decentralizaciji kako ne bi svi prihodi odlazili u Beograd, već ostajali u lokalnim samoupravama koje će odgovorno raspolagati i ulagati u bolji kvalitet života svih građana i građanki.

 

Autorka teksta: Ana Pataki, članica Političkog saveta LSV

 

*Stavovi izraženi u autorskim tekstovima u okviru rubrike “Politički ugao” odražavaju isključivo stavove političkih stranaka i pokreta koji ih potpisuju, a ne stav uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *