Foto: iStock
U javnim raspravama, bilo u medijima ili na društvenim mrežama, često dolazi do sučeljavanja različitih verzija toga kako treba voditi ekonomsku politiku. Prilikom toga, neretko dolazi do zamagljivanja problema koji stoje pred nama ili nuđenja lakih, bržih rešenja čiji zastupnici tvrde da će vrlo brzo okrenuti stvari na bolje.
Rasprave su mahom niskog kvaliteta jer je čest slučaj da dolazi do nenameravanih logičkih grešaka ili čak da se one namerno koriste prilikom argumentacije stavova.
Zbog toga vam predstavljamo spisak najčešćih logičkih grešaka, sa primerima iz oblasti ekonomije.
Za početak, važno je naglasiti da kao željeni cilj posmatramo tržišni sistem koji efikasno alocira sredstva za proizvodnju, za šta je neophodan preduslov i pravna država i vladavina prava, pošto država kroz regulaciju kreira sistem podsticaja za određeno ponašanje. U ovakvom sistemu preduzeća kreiraju profit, dok se država bavi preraspodelom dohotka putem sistema socijalne zaštite (penziono i zdravstveno osiguranje, obrazovanje i socijalna pomoć), a samo je efemerno prisutna na tržištu preko preduzeća u državnom vlasnštvu koja posluju u oblastima koji su prirodni monopoli (infrastruktura, komunalne delatnosti itd).
Drugim rečima, ovo je uglavnom opis onoga što smatramo uspešnim evropskim državama, kao što su Nemačka ili Švedska.
Kao primer ćemo uzeti jedan opšti i jedan poseban slučaj, i to: da li je državno vlasništvo u privredi efikasno koliko i privatno, i da li je opravdano državno vlasništvo nad telekomunikacionom kompanijom.
Prva greška: biranje slučajeva koji nam idu u korist – „cherry picking“
Da li ste već čuli argumente kao što su:
„Državna preduzeća mogu biti potpuno efikasna koliko i privatna, bitno je samo to da imaju profesionalni menadžment, pogledajte preduzeće“;
„To što je preduzeće privatno ne znači ništa, propadaju i mnoga privatna preduzeća, kao na primer Agrokor“;
„Zašto bismo privatizovali Telekom, pa norveški Telenor je u državnom vlasništvu?“
Oni se baziraju na logičnoj pogrešci gde se pozivamo samo na slučajeve koji idu u korist naše tvrdnje, pri čemu zanemarujemo sve druge slučajeve u kojima nije tako. Ne engleskom jeziku, ova greška je poznata kao „cherry picking“.
Dakle, argument za privatizaciju nekog državnog preduzeća nije to da li su sva privatna preduzeća uspešna, ili da li može postojati neko državno preduzeće koje je isto tako uspešno, već da li su u proseku privatna preduzeća efikasnija od državnih.
Na svako efikasno državno preduzeće, dolazi po nekoliko njih koja preživljavaju od subvencija ili drugih oblika državne pomoći, kao što je tolerisanje neplaćanja poreza i doprinosa ili svojim dobavljačima koji su takođe državne kompanije (na primer, za struju, gas ili vodu).
Slično ovoj tvrdnji je i jedan od dokaza za postojanje Boga u srednjem veku: moreplovci koji su preživeli brodolom su pričali da su se molili Bogu i svecima da ih spasu. Pošto su preživeli, to mora da je bili usled božanske intervencije, ili je to tako tumačila Crkva, i to prilično uspešno sve dok engleski filozof Frensis Bejkon nije upitao: „A šta je bilo sa onima koji nisu preživeli?“
Pošto je razumno pretpostaviti da su se svi pomorci tokom brodoloma za spas obraćali Bogu, ispostavilo se da ova tvrdnja ne govori puno o njegovom postojanju, jer su se drugi pomorci utopili. Ali, kako njih nismo bili uzeli u obzir, to nas je navelo na pogrešan zaključak.
Kako uočiti ili izbeći ovu grešku?
Najvažnije je uočiti da li se u argumentaciji navodi samo poneki primer, ili su primeri brojni i opšte poznati. U prvom slučaju, to najverovatnije znači da postoji veliki broj slučajeva koji odskaču od postavljene tvrdnje.
Na primer, kada ljudi tvrde da Telekom ne treba da se privatizuje jer postoje i druge državne telekomunikacione kompanije, kao u Norveškoj ili Švajcarskoj, treba proveriti kakvo je stanje u drugim zemljama. Ispostaviće se da su ove kompanije svuda privatne ili je, kao što je slučaj u Austriji, država manjinski akcionar.
Slično je i sa efikasnim državnim preduzećima: postoji poneko uspešno državno preduzeće, ali treba pogledati malo veći uzorak da bi se videlo tačno o čemu se tu radi – ovde nam posao olakšava to što su Svetska banka, MMF ili OECD radili istraživanja na ovu temu, pa je dovoljno par klikova na internetu da se do ovakvih informacija i dođe.
Glavni urednik Talasa