Demokratska stranka Srbije - Životni standard građana Srbije
Vreme čitanja: 5 minuta

Samo održivi privredni rast, vođen privatnim investicijama dovodi i do novog zapošljavanja i do dugoročnog rasta plata građana, te podizanja životnog standarda.

*Tekst je deo serijala autorskih tekstova u okviru rubrike “Politički ugao” u kojoj političke partije i pokreti obrazlažu svoje programe i rešenja.

 

DSS se pokazala na delu

DSS zna kako da unapredi životni standard građana Srbije. Pokazali smo to na delu.

Najveći rast plata u Srbiji ostvaren je za vreme kada je Vladu Srbije predvodila Demokratska stranka Srbije. Na početku prve Vlade DSS, u maju 2004, prosečna plata u Srbiji iznosila je oko 188 evra. U maju 2008, poslednjem mesecu druge Vlade DSS, prosečna plata u Srbiji je iznosila 399 evra. Za te 4 godine sprovođenja politike DSS, prosečna plata u Srbiji povećana je čak za 112%; drugim rečima, više je nego duplirana.

Kada nam građani Srbije ponovo ukažu poverenje, ponovićemo ekonomsku politiku koja je dala rezultate. Podsećamo, u julu ove godine prosečna plata u Srbiji iznosila je 467 evra. To znači da je tokom vlada Demokratske stranke i Srpske napredne stranke prosečna plata, u periodu dužem od 11 godina, porasla svega 17%! To je najbolji pokazatelj posledica vladavine pomenutih stranaka.

 

Srbija je po životnom standardu na zapećku regiona, uprkos hvalospevima SNS i SPS

Životni standard se obično meri bruto društvenim proizvodom po glavi stanovnika. Radi ispravnijeg poređenja, uvodi se i paritet kupovne moći stanovništva. BDP Srbije po glavi stanovnika i u paritetu kupovne moći iznosi 16.035 dolara. U Crnoj Gori je ovaj pokazatelj 17.278 USD, u Bugarskoj 19.321 USD, u Hrvatskoj 23.637  USD, u Rumuniji 24.544 USD, u Mađarskoj 28.243 USD, a u Sloveniji 32.743 USD. Poređenjem sa ovim državama regiona, građanin Srbije zarađuje dvostruko manje novca od prostog proseka građana ovih zemalja. Samo se u BiH i Severnoj Makedoniji zarađuje nešto manje nego u Srbiji.

Srbija se dakle, po životnom standardu nalazi na zapećku regiona, a ne u sjajnom procvatu kako nam preko medija opisuje predsednik Vučić.

Ako životni standard posmatramo u širem smislu, pa pored materijalnih i radnih uslova uključimo i slobode i prava čoveka, situacija u Srbiji je još lošija. Vlast u Srbiji sprovodi apsolutnu kontrolu televizija sa nacionalnom frekvencijom. Svaki pojedinac koji izražava slobodnu, kritičku misao u društvu je satanizovan odvratnim, izmišljenim kampanjama tabloida koji su pod neposrednom kontrolom vlasti.

 

Konkretne mere DSS za podizanje životnog standarda građana Srbije

1. DSS bi odmah po dolasku na vlast oslobodila medije u Srbiji. Najveći stepen medijskih sloboda u Srbiji je postojao upravo za vreme dok je Vladu Srbije vodila DSS. Slobodna razmena mišljenja, javno sučeljavanje ideja i ekonomskih programa je dragoceno.

2. Usmerićemo se na dalju izgradnju povoljnog poslovnog ambijenta i institucija u državi, koje su ozbiljno urušene, naročito u poslednjih 7 godina vladavine SNS i SPS. Bez ozbiljnih, nezavisnih i profesionalizovanih institucija nema jasnih pravila ni u državi, ni u privredi. Ispravićemo nazadne propise i ukinuti nepotrebne zakone. Srpska država i privreda boluju i od prenormiranosti. Bez valjanih i jasnih pravila, tržišna privreda ne može da iznedri optimalna rešenja i ne može održivo da raste. Samo održivi privredni rast, vođen privatnim investicijama dovodi i do novog zapošljavanja i do dugoročnog rasta plata građana, te podizanja životnog standarda.

3. Ukinućemo diskriminaciju domaćih privrednika i neselektivne, višemilionske subvencije koje uživaju strani investitori u Srbiji. Nerazumna je i nemoralna sadašnja praksa vlasti da se iz poreza koje prikupi od privrednika subvencionišu strani investitori čak i u delatnostima koje predstavljaju direktnu konkurenciju domaćim privrednicima. Ova siva zona presipanja novca iz budžeta Srbije (odnosno iz poreza koji plaćaju građani) u privatne džepove investitora ne završava se na iznosima koji su javno dostupni. Višestruko su veća dotiranja preko javnih preduzeća i besplatnih ili bagatelnih komunalija (struja, gas), kao i poklanjanja državnog građevinskog zemljišta i javno finansirane infrastrukture za podobne investitore (najveći je tu primer dotiranja arapskih investitora u tzv. „Beogradu na vodi“).

4. Umesto rasipničke „SNS-SPS države“ koja nemilosrdno troši sve ono što stvore privreda i građani u Srbiji, uspostavićemo štedljivu i odgovornu državu koja je usmerena na efikasno vršenje svojih osnovnih uloga u društvu. Republička vlast, zajedno sa lokalnim podružnicama te iste vlasti potroši oko 43% bruto društvenog proizvoda (uz relativno niska socijalna davanja). SNS i SPS sa ovako visokom javnom potrošnjom ubijaju privatnu potrošnju i privatne investicije.

Upravo privatna potrošnja i privatne investicije vode održivom ekonomskom rastu i uvećanju životnog standarda.

Upravo privatna potrošnja i privatne investicije vode održivom ekonomskom rastu i uvećanju životnog standarda. Kod privatnih investicija najznačajnije su domaće investicije koja samo treba da budu potpomognute stranim ulaganjima. Ozbiljnijih domaćih privatnih investicija u Srbiji, u ovakvom ambijentu koji kreiraju SNS i SPS, praktično i nema.

5. Izvršićemo preraspodelu plata u javnom sektoru – profesije koje predstavljaju temelj ozbiljne države koja promišljeno gradi svoju budućnosti moraju biti pristojno plaćene; tu pre svega mislimo na učitelje, nastavnike i profesore, medicinske sestre i doktore, profesionalne vojnike i oficire, na bezbednosne službe i policiju. Novac za podizanje plata ovim profesijama odvojićemo iz ušteda koje ćemo ostvariti na debirokratizaciji javnih službi i ukidanju nepotrebnih, izmišljenih nadležnosti i partijskog zapošljavanja u javnom sektoru. Smanjićemo glomaznu javnu administraciju i na taj način podići plate činovnicima koji imaju adekvatno obrazovanje i radne rezultate.

6. Ostvarićemo uštede na raznim nivoima državne potrošnje čime ćemo omogućiti smanjivanje poreza u srednjem roku. Novac ćemo uštedeti i odustajanjem od megalomanskih, nepotrebnih projekata ove vlasti poput tzv. „Nacionalnog stadiona“ koji će, po rečima predsednika Vučića, poreske platiše koštati najmanje 200 miliona evra.

Takođe, javna preduzeća će morati višak novca iz dobitka da vraćaju u budžet Srbije. Neće se desiti ništa slično kupovini kablovskog operatera “Kopernikus Technology” od strane Telekoma Srbija koji je zapravo velika pljačka ovog državnog preduzeća. Telekom Srbija je kupio ovog privatnog kablovskog operatera po neverovatnoj ceni od 195 miliona evra. Time je ovo privatno preduzeće više nego preplaćeno. Ako Telekom ima viškove novca, mogao je dobitak da raspodeli i uplati vlasniku – državi Srbiji u njen budžet. Omogućićemo uslove za nezavisno sudstvo koje će procesuirati ovakva nedela.

 

Autor teksta: Velimir Gavrilović, član Predsedništva DSS

*Stavovi izraženi u autorskim tekstovima u okviru rubrike “Politički ugao” odražavaju isključivo stavove političkih stranaka i pokreta koji ih potpisuju, a ne stav uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *