Foto: iStock
Godinama su mediji konstantno pisali o “milenijalsima” – novoj generaciji mladih koji su navodno opsednuti sobom i lajkovima na društvenim mrežama i ne znaju svet koji nije digitalan. Međutim, milenijalsi su sada već uveliko na tržištu rada i svet se nije drastično promenio, pa se pažnja pomerila na generaciju Z.
Generacija Z je naziv za sve koji su rođeni posle 1995. godine, ali i dalje postoje neslaganja oko toga gde su tačno granice između milenijalsa i generacije Z. Iako je nemoguće generalizovati stavove i karakteristike čitave jedne generacije, rezultati brojnih istraživanja ukazuju na primetne razlike u političkim stavovima, ponašanju na društvenim mrežama i potrošačkim navikama.
Generacija Z u Srbiji želi da ide u vojsku
U Srbiji za sada nije rađeno puno istraživanja o stavovima generacije Z, ali je agencija Direct Media nedavno objavila svoje istraživanje o ponašanju, stavovima i navikama ove generacije. Prema rezultatima ovog istraživanja, generacija Z opsednuta je svojim prisustvom na društvenim mrežama i brojem lajkova koje dobijaju, pa se usled toga javlja i visok nivo autocenzure.
Pomenuto istraživanje je pokazalo da 61% ispitanika podržava ideju ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka, a više od dve trećine anketiranih bi takođe želelo i da ode iz zemlje. Ono što iznenađuje jeste da ova generacija pokazuje visok nivo samopouzdanja u sebe i svoj izgled, što je donekle protivno popularnim teorijama da veća upotreba društvenih mreža kod mladih dovodi do manjka samopouzdanja.
Prva potpuno digitalna generacija
Za milenijalse se često govori da su skoro pa od rođenja ubačeni u svet tehnologije, ali to nije potpuno tačno, naročito za starije milenijalse. Međutim, generacija Z je prva generacija koja zaista jeste odrasla uz društvene mreže i telefone preko kojih su mogli konstantno i lako da budu na internetu.
Uz konstantno prisustvo na društvenim mrežama, došlo je i do promene u popularnosti društvenih mreža kod generacije Z. Fejsbuk je mreža koja je dugo bila jako popularna, ali prema rezultatima istraživanja organizacije Piper Jaffray, samo 9% pripadnika generacije Z u Sjedinjenim Američkim Državama aktivno koristi Fejsbuk. Preko 47% ispitanika je izdvojilo Snepčet kao društvenu mrežu na kojoj provodi najviše vremena, a 24% ispitanika preferira Instagram. Ovo pokazuje širu promenu u načinu komunikacije, koja postaje više fokusirana na vizuelnu prezentaciju i kratke video snimke. Takođe, jedan do razloga zašto je Fejsbuk manje popularan kod generacije Z je dosta očigledan – sve više roditelja ima profile na Fejsbuku.
TikTok je društvena mreža koja savršeno oslikava ponašanje generacije Z na društvenim mrežama. U pitanju je mreža na kojoj se dele kratki snimci, a fokus je upravo na originalnom sadržaju koji prave korisnici. TikTok za sada ima preko 800 miliona korisnika, a popularnost ove aplikacije govori dosta o komunikaciji među tinejdžerima.
Jutjub je takođe jako popularan, što je zasigurno povezano sa time što pripadnici generacije Z manje gledaju televiziju u odnosu na starije generacije. Prema rezultatima istraživanja agencije Direct Media preko 85% pripadnika generacije Z iz urbanih delova Srbije aktivno gleda sadržaj na Jutjubu. Popularnost ove mreže kod mlađih generacija je očekivana ukoliko uzmemo u obzir da su neki od najpopularnijih jutjubera njihovi vršnjaci, što nije slučaj na televiziji.
Iako je generacija Z odrasla uz tehnologiju, rezultati brojnih istraživanja pokazuju da su oni i više svesni rizika upotrebe tehnilogije, kao i da su pesimistični povodom budućnosti interakcije ljudi i društvenih mreža.
Liberalni i uplašeni za stanje planete
Teško je govoriti o zajedničkim političkim stavovima neke generacije u različitim zemljama, ali postoje indikacije da generacija Z ima liberalnije stavove po brojnim pitanjima. Prema rezultatima istraživanja o stavovima generacije Z u Sjedinjenim Američkim Državama, mladi su više liberalni, ne samo prema različitim seksualnim orijentacijama nego i prema pitanjima roda i transdžender prava. Ovoj generaciji u SAD je jako stalo do inkluzivnosti ljudi drugačijeg etniciteta, rase, religije i seksualnosti, a prema rezultatima istraživanja organizacije Pew Research Center, preko 70% njih smatra da država treba da uradi više kako bi se rešili problemi u američkom društvu. Takođe, prema rezultatima pomenutog istraživanja, generacija Z u SAD sve više podržava upotrebu rodno neutralnog jezika, kao i to da formulari treba da sadrže više od samo dve mogućnost da se izjasnite kao muškarac ili žena.
Do sličnih rezultata je došla i konsultantska kompanija McKinsey kada je istraživala stavove generacije Z u Brazilu. Iako je 76% ispitanika religiozno, većina je liberalna po pitanju istopolnih brakova i legalizacije marihuane. Preko 60% pripadnika generacije Z smatra da treba omogućiti istopolnim parovima da usvajaju decu, što je značajno više u odnosu na prethodne generacije u Brazilu. Prema rezultatima ovog istraživanja, generacija Z je mnogo spremnija i da prekine sa kupovinom proizvoda kompanije za koju smatra da je napravila homofobičnu ili rasističku reklamnu kampanju. Etičnost u poslovanju je jako bitna i milenijalsima, ali rezultati McKinsey istraživanja pokazuju da je generacija Z više svesna i zainteresovana za poreklo proizvoda i način poslovanja kompanija čije proizvode kupuju.
Jedno od pitanja koje je naročito bitno generaciji Z širom sveta jeste i pitanje klimatskih promena, što delimično objašnjava i uspeh Grete Tunberg, šesnaestogodišnje aktivistkinje za životnu sredinu. Tunberg je prošle godine gotovo svakog petka protestovala ispred švedskog parlamenta, zahtevajući da se poslanici ozbiljnije pozabave problemom klimatskih promena. Ovo je inspirisalo preko milion mladih širom sveta da 15. marta odsustvuju iz škole kako bi učestvovali u protestima protiv trenutne ekološke politike.
Sve se više govori i o ekološkoj anksioznosti koju oseća generacija Z, zbog čega alternativni životni stilovi koji se fokusiraju na veganizam, minimalizam i kupovinu polovne i vintidž odeće postaju popularniji.
Još ne znamo šta tačno misli generacija Z
Iako postoje istraživanja o stavovima ove generacije, još je rano da pretpostavljamo na koji način će se uverenja generacije Z promeniti kroz nekoliko godina, kada svi u ovoj generaciji budu na tržištu rada. Takođe, važno je naglasiti da je nezahvalno govoriti o stavovima čitave generacije, jer i unutar njih mogu postojati velike razlike u odnosu na godinu rođenja.
Možda najbitnije od svega jeste i to da ne treba da se fokusiramo na ekstremne primere onoga što bismo definisali kao “tipično ponašanje” generacije Z, jer su oni uvek manjina. Bez obzira na to što je rano za donošenje definitivnih sudova, deluje da će generacija Z biti otvorenija i tolerantnija prema različitostima, što je sigurno dobar pomak, ali ostaje da se vidi koliko će opsednutost tehnologijom negativno uticati na njihove živote.