Šta Srbija može da nauči od Švajcarske o dualnom obrazovanju?
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

“Ursula Renold – jedna od najpametnijih i najobrazovanijih žena sa kojom sam imao čast da razgovaram i mnogo naučim o dualnom obrazovanju”, izjavio je predsednik Vučić nakon sastanka sa Ursulom Renold, predsednicom Saveta za dualno obrazovanje Švajcarske.

U Srbiji trenutno oko 6.000 srednjoškolaca i oko 880 kompanija učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja, navodi Novi magazin. Zemlja koja se najčešće spominje kao primer uspeha dualnog obrazovanja je Švajcarska. Donosioci odluka se takođe pozivaju na pozitivno iskustvo Švajcarske, a ova zemlja nedavno je donirala oko 8 miliona švajcarskih franaka projektima za zapošljavanje mladih u Srbiji.

Srbija je bila jedna od prvih zemalja u regionu koja je još 2017. godine usvojila Zakon o dualnom obrazovanju, a njegova puna primena počela je u septembru ove godine. S obzirom na to da će, po svemu sudeći, sve više srednjoškolaca učestvovati u ovom programu obrazovanja, važno je proučiti obrazovni model Švajcarske i razumeti da li bi on mogao uspešno da se primeni u Srbiji.

 

Učenici zarađuju od 600 do 700 evra mesečno

Obrazovanje je obavezno za svu decu u Švajcarskoj, a u zavisnosti od kantona u kojem se škola nalazi, obavezno obrazovanje traje od 9 do 11 godina. Plan i program obrazovanja ne se na centralnom, već na lokalnom nivou. Švajcarska je podeljena u 26 kantona, koji imaju drugačiji obrazovni program, zbog čega je selidba često izazov za roditelje.

Nakon završetka niže srednje škole, đaci nastavljaju obrazovanje u višim srednjim školama (upper secondary education), koje se dele na srednje stručne škole i srednje škole opšteg tipa. U Švajcarskoj, više srednje škole nisu obavezne, ali preko 90% đaka koji završe niže srednje obrazovanje nastave obrazovanje u nekoj višoj srednjoj školi.

Preko 70% đaka u Švajcarskoj pohađa srednje stručne škole, a one traje od 2 do 4 godine. Đaci u ovim školama uglavnom dobijaju praktične veštine, a različite kompanije pružaju đacima prilike za prakse. Srednje stručne škole u svom programu kombinuju časove u učionici sa praksama i treninzima u različitim kompanijama. Đacima u Švajcarskoj koji se odluče za stručne škole na raspolaganju je preko 230 profesionalnih kurseva u različitim oblastima. Učenici su za svoj rad u određenoj firmi u početku plaćeni u proseku oko 600 do 700 evra mesečno, a ukoliko duže rade u kompaniji, mogu zaraditi i preko 1.000 evra mesečno.

Trećina učenika u Švajcarskoj nakon nižeg osnovnog obrazovanja upisuje škole koje su slične gimnazijama u Srbiji (baccalaureate school), koje dalje spremaju učenike za upis na fakultet. Oko 5% đaka upisuje “specijalizovane” škole, koje se fokusiraju na oblasti kao što su zdravstvo, socijalni rad i obrazovanje.

 

Zašto je dualno obrazovanje toliko uspešno u Švajcarskoj?

Iako dualno obrazovanje postoji i u brojnim drugim zemljama, Švajcarska je bila jako uspešna u primeni ovog sistema, o čemu svedoči i visok broj učenika koji bira stručne škole. Švajcarska ima jednu od najnižih stopa nezaposlenosti mladih u Evropi (samo 2.5%), a ova zemlja ima jedan od najboljih životnih standarda na svetu. Mnogi ističu da je jedan od faktora za jaku i stabilnu ekonomiju upravo sistem dualnog obrazovanja.

Različiti poslodavci u okviru iste industrije, kao što je na primer bankarstvo, često se udružuju kako bi napravili efikasne kurseve i obuke za mlade, koji bi nakon toga radili u njihovoj kompaniji. Na ovaj način kompanije dobijaju veliki izbor potencijalnih radnika koji su već upućeni u način rada i poslovanja firme.

Takođe, ovakav sistem pruža brojne pogodnosti i učenicima. Pored novca koji zarađuju, učenici mogu da primene ono što teorijski obrađuju na časovima. Dodatno, oni su veoma mladi stavljeni u isto radno okruženje sa odraslima, a na radnom mestu dobijaju veće odgovornosti i mentorsku podršku. Posebna pažnja se posvećuje učenicima za koje postoji rizik da bi napustili program, a većina nakon završetka programa već ima zaposlenje.

Ono što je Švajcarska dobro prepoznala jeste da je moguće da prilikom odlučivanja o karijernom putu sa 15 godina učenici naprave pogrešan izbor, zbog čega postoje karijerni savetnici koji pomažu učenicima pri odabiru. Takođe, moguće je prebaciti se iz stručne škole u opštu ili specijalizovanu školu, ili dobiti dodatnu diplomu nakon završetka stručne škole i upisati fakultet. Ovo pokazuje da je učenicima u stručnim školama ostavljeno dovoljno prostora da se ipak posvete akademskoj karijeri ukoliko to odluče.

Sistem dualnog obrazovanja bio je značajan za Švajcarsku koja ima jako visoke troškove života, a nema značajne prirodne resurse. U toj situaciji potrebna je stručna i dobro obrazovana radna snaga kako bi ekonomija bila uspešna, a dualno obrazovanje je doprinelo tome.

Ono što je potencijalna pretnja budućem uspehu dualnog obrazovanja u Švajcarskoj jeste manji broj učenika koji se upisuju u stručne škole. Ovaj scenario se dogodio u Danskoj, gde samo 30% učenika bira da pohađa stručne škole, dok se većina njih upisuje u gimnazije kako bi dalje nastavili fakultetsko obrazovanje. U Nemačkoj, koja takođe ima sistem dualnog obrazovanja, manje od 50% učenika upisuje srednje stručne škole.

 

Šta Srbija može da nauči od Švajcarske o obrazovanju?

Iako je otvorena debata o tome da li bi Srbija mogla uspešno da primeni švajcarsku verziju sistema dualnog obrazovanja, postoji nekoliko važnih smernica iz primera Švajcarske.

Da bi sistem dualnog obrazovanja uspeo, potrebna je dobra saradnja privatnog sektora i obrazovnih ustanova koje treba da usklade svoje programe i način rada. Ukoliko nema kompanija koje su spremne da sarađuju sa učenicima, teško je obučiti učenike na pravi način. Kompanije moraju biti spremne ne samo da obuče učenike, već i da ih plate za uloženi rad, kako dualno obrazovanje ne bi postalo samo kamuflaža za izrabljivanje jeftine radne snage. Takođe, bitno je omogućiti učenicima koji su započeli stručno obrazovanje da jednostavno pređu u školu gde bi dobili opšte obrazovanje, ukoliko se predomisle oko izabrane stručne škole.

Švajcarska je svojim primerom pokazala da je moguće stvoriti funkcionalan sistem dualnog obrazovanja, ali će Srbija morati da uloži značajna sredstva i trud ukoliko želi da kopira uspeh Švajcaraca u ovoj oblasti. Da bismo uopšte mogli da razgovaramo o dualnom obrazovanju, Srbiji su potrebne dublje reforme na polju vladavine prava, demokratije i ekonomskih politika ukoliko planiramo da uspešno uvedemo dualno obrazovanje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *