Foto: Vlada Severne Makedonije
Kakva je evropska perspektiva regiona Zapadnog Balkana? Da li je EU odustala od ideje proširenja na Zapadni Balkan? Ako Evropska unija nije spremna da u svoju zajednicu primi države regiona, šta je alternativa evropskom projektu?
Da li je evropska perspektiva Zapadnog Balkana dovedena u pitanje?
Ovo su samo neka od pitanja koja mogu da se postave nakon vesti da EU ipak nije dala zeleno svetlo za otpočinjanje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Iako je Severna Makedonija nakon smene vlasti 2016. godine dobila izrazito pro-evropsku vlast spremnu da sprovede neophodne reforme, kao i da reši decenijski spor sa Grčkom oko imena, ni to nije bilo dovoljno Evropi da pruži jasnu evropsku perspektivu ovoj državi.
Severna Makedonija je čist primer da, čak i ako ispunite ono što se od vas traži, bilo po pitanju reformi ili rešavanja bilateralnih sporova, to ne znači čvrste garancije da će EU sutra otvoriti pregovore sa vama. Cela Evropska unija je polagala veliko poverenje u premijera Zorana Zaeva i njegovu vladu koja je učinila istorijske korake ka zatvaranju određenih pitanja iz prošlosti i otvaranju puta svojoj evroatlantskoj budućnosti.
Strateška greška EU – slučaj Severne Makedonije i Albanije
Donošenjem odluke da ne otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom, Evropa ne samo što je pokazala nepoštovanje prema onome što je vlada Zorana Zaeva uradila u prethodnom periodu, već je dodatno urušila svoj kredibilitet.
Takođe, EU je ovakvom odlukom napravila ne samo istorijsku grešku, kako neki kažu, već pre svega mislim – stratešku grešku. Kada se povučete ili ne učvrstite svoju poziciju u nekoj državi ili regionu, tog trenutka otvarate prostor za neke druge aktere da zauzmu jaču poziciju i prošire svoju ulogu.
Kakav je vrednosni kredibilitet EU danas?
Vrednosni kredibilitet Evropske unije već je dovoljno doveden u pitanje – dovoljno je da pogledamo neke države unutar EU, a posebno kakvu podršku EU daje autoritarnim liderima na Balkanu. Ćutanje Evrope na kršenje ljudskih prava, urušavanje vladavine prava i institucija, stanje u medijima, kao i otvorena podrška kreatorima takve politike, ozbiljno dovodi u pitanje vrednosti na kojima je EU zasnovana.
Evropski procesi na Zapadnom Balkanu traju već dovoljno dugo, toliko da se i sama Evropa znatno promenila, a ovaj region kao da i dalje stoji u istom onom mestu kad je još početkom dvehiljaditih godina proglašena evropska perspektiva za ceo region. Zamor koji je nastao i sa jedne i sa druge strane posledica je domaćeg vođenja neodlučnih i neodgovornih politika, koketiranja sa nacionalizmom, nerešavanja sporova iz devedesetih godina, kao i izostanka suočavanja sa prošlošću, čime su usporene kako evropske integracije, tako i reforme unutar samih država.
Reforme zarad sebe, a ne Evrope
Region Zapadnog Balkana u svakom smislu pripada Evropi – geografski, ekonomski, kulturno, i jedina perspektiva koju ovaj region ima jeste evropska perspektiva. Međutim, EU jeste pokazala da strateški nije dovoljno zainteresovana za ovaj region, inače se sva ova odlaganja ne bi desila. Uzmite u obzir i Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku koje nisu ništa spremnije i reformisanije postale deo Unije nego što su to danas Srbija i Crna Gora.
Ali, isto tako se stvari nisu suštinski promenile ni u Rumuniji ni u Bugarskoj kad su postale deo EU, upravo zato što se te države nisu iznutra reformisale.
Tumačenju međunarodnih odnosa treba pristupati realistički, pa tako i biti svestan da u ovom trenutku ne postoji strateški interes EU, kao ni pojedinih članica EU, za region Zapadnog Balkana. Ipak, to niti znači da smo ostavljeni, niti da treba da odustanemo od evropskih vrednosti i reformi koje bi sutra dovele do boljeg života u svakoj od država regiona. Jedna od zabluda koja nas je i dovela u današnji položaj jeste što je svaka vlast reforme shvatala kao proces koji prolazimo zbog članstva u EU, a ne zbog nas samih.
Zbog toga su te reforme rađene površno, nedovoljno, i tek toliko da se otvori poglavlje u pregovorima o pristupanju EU, dok suštinskih reformi i pomaka nije ni bilo.
Zapadni Balkan u svakom smislu pripada Evropi
U domaćoj javnosti često mogu da se čuju glasovi kako ćemo biti prepušteni sebi ako Evropa odustane od ovog regiona, te kako će autoritarni režimi biti sve jači. Činjenica da pripadamo evropskom kontinentu i da smo ekonomski i ljudski toliko povezani sa Evropom zatvara mogućnost da bismo bili prepušteni sebi ili izolovani od Evrope. Sa druge strane, manja zainteresovanost Evrope za ovaj region ne mora nužno biti u vezi sa daljim jačanjem autoritarnih tendencija, budući da se stanje demokratije i vladavine prava pogoršavalo iz godine u godinu dok EU podržava autoritarne lidere i režime na Zapadnom Balkanu.
Opasnost koja svakako postoji jeste da bi smanjeni angažman država EU i EU u celini otvorio prostor da akteri poput Turske, Rusije i Kine zauzmu jaču poziciju. Vest o neotvaranju pristupnih pregovora sa S. Makedonijom i Albanijom predstavlja pozitivan signal za druge aktere da ojačaju svoje prisustvo, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je istakao kako je time potvrđena njegova politika jačanja saradnje sa Rusijom i Kinom.
U tom kontekstu, Evropa treba da bude svesna posledica svojih odluka po region Zapadnog Balkana koji nije evropski komšiluk već je deo Evrope. Kako takve odluke mogu da utiču ne samo na Zapadni Balkan, već i na samu EU i njen kredibilitet u regionu i svetu?
Autor