Spaljivanje knjige Gorana Vesića – sloboda govora ili nacistička metoda?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Policija je pronašla trojicu osumnjičenih za paljenje knjige zamenika gradonačelnika Beograda, a za četvrtim se traga – izjavio je za TV Prva predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kako kaže, za njega je paljenje knjiga i dolazak opozicije ispred kuće Gorana Vesića „fašistički metod“ koji je postojao u nacističkoj Nemačkoj.

Podsećamo da je prošlog ponedeljka, 14. oktobra, u galeriji Progres održana promocija „Knjige o Beogradu“ Gorana Vesića koja predstavlja zbirku njegovih kolumni objavljenih u listu Politika. Nakon promocije, ispred galerije organizovan je protest opozicionih aktivista i građana koje je Vesić pokušao da izbegne, a koji su ga „ispratili“ uz glasno skandiranje.

Tabloidi bliski režimu predstavili su čitav događaj kao posledicu „nacističke politike“ lidera SSP-a i bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, pozivajući se i na humanitarni karakter promocije knjige. Ubrzo se na društvenim mrežama, a potom i na Jutjubu, pojavio i video snimak pod nazivom „Đilasove pristalice pale Vesićevu knjigu“ na kojem se ne vide lica aktera, kao ni lokacija.

Epilog – trojica osumnjičenih i jedan za kojim policija traga s početka teksta.

Da li u pravnom sistemu Srbije postoji krivično delo „paljenje knjige“? Da li je opravdano ovaj slučaj upoređivati sa istorijskim primerima poput nacističkog spaljivanja knjiga, kao što su uradili predsednik Vučić i tabloidi?

O tome su za Talas govorili advokat Mihailo Pavlović i Gojko Božović, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag.

 

Pavlović: Nema elemenata ni za građansku, a kamoli krivičnu odgovornost

Advokat Mihailo Pavlović u razgovoru za Talas ističe da čitav slučaj vidi kao izražavanje slobode govora:

„Ne vidim za koje krivično delo bi neko ovde mogao da odgovara. Reč je o klasičnom primeru slobode izražavanja koju štiti Evropska konvencija o ljudskim pravima. Kao što autor ima pravo da u knjizi iznese svoje mišljenje o nekom pitanju koje za nekog može biti uvredljivo, šokantno ili uznemirujuće, tako i građani imaju slobodu da na ovaj način izraze svoje mišljenje“, objašnjava Pavlović.

Kako kaže, upoređivanje slučaja paljenja knjige Gorana Vesića sa fašističkim i nacističkim metodama je potpuno neosnovano, imajući u vidu drastično različite kontekste:

„Nacisti su spaljivali knjige sa ideološkim ciljevima, sistematski, dok je ovde reč o ličnom stavu prema knjizi jednog političara. Niti je isti kontekst, niti su iste posledice, niti se te dve stvari uopšte mogu upodobiti da bi se ovakvo poređenje moglo napraviti“, ističe naš sagovornik.

Pavlović smatra da, ukoliko je neko zaista spalio knjigu jednog političara, to predstavlja izraz mišljenja  – kako o knjizi autora, tako i o samom autoru.

„Ukoliko ovaj slučaj ne shvatimo kao slobodu izražavanja mišljenja, dolazimo na korak od zabranjivanja i samog pisanja knjiga ili budućeg uređivanja njihovog sadržaja. Ono što je ovde posebno značajno jeste to da je reč o knjizi jednog političara.

Saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, političari su dužni da pokažu značajno viši stepen tolerancije na gotovo svaki vid uvreda ili postupaka koji ih mogu uznemiriti sa jedne strane, dok bi se eventualni postupak spaljivanja knjige u ovom kontekstu mogao takođe podvesti pod vid izražavanja političkog mišljenja o samom autoru ili njegovoj knjizi, koji jednako uživa zaštitu člana 10 Konvencije“, dodaje Pavlović.

Konačno, kada je reč o prirodi dela, on ističe da možemo raspravljati o tome da li je primereno ili ne, ali da pravni sistem Srbije to ne prepoznaje kao krivično delo:

„Ne bih rekao da ovde ima osnova ni za građansku, a kamoli za krivičnu odgovornost. Nisam siguran čak ni da ima elemenata za naknadu štete ili povredu časti i ugleda autora knjige upravo iz prethodno navedenih razloga“, zaključuje Pavlović.

 

Božović: Neodgovorno je ovaj spin povezivati sa dramatičnom istorijom zabrane i progona knjiga u nacizmu ili komunizmu

Pesnik, književni kritičar, esejisza i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović istakao je u izjavi za Talas da najpre otvoreno sumnja da se spaljivanje knjige Gorana Vesića u realnosti dogodilo:

„Na samom protestu ispred galerije u kojoj je održavana promocija knjige Gorana Vesića niko od prisutnih nije svedočio tom događaju. Koliko znam, to je zapaženo isključivo na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama, a na kojem nije vidljivo ni mesto, ni ljudi koji to čine, pa čak ni koja je to knjiga.

Sa druge strane, u trenutku kada je navodno došlo do paljenja te knjige, ona nije ni bila u slobodnoj prodaji tako da je niko, osim onih sa privilegovanim pozivnicama, nije mogao videti ni zapaliti“, objašnjava Božović.

Njegov utisak je da je reč o medijskom spinu i skretanju pažnje – prvenstveno sa činjenice da je reč o „besmisleno luksuznoj knjizi kolumni“, a zatim i sa toga da je „na promociji te knjige rečeno toliko neumerenih i neodgovornih pohvala, da bi se u našoj javnosti ljudi morali zamisliti“ – dok je, kako kaže, cilj tog spina da se ukloni utisak koliko je autor knjige neomiljen u Beogradu i zbog čega se uopšte organizuju protesti na promociji njegove knjige.

Kada je reč o upoređivanju ovog događaja sa nacističkom Nemačkom, Božović ističe da je to potpuno neodgovorno:

„U nacističkoj Nemačkoj knjige su spaljivane sistematično, u mnogim komunističkim državama takođe je bilo zabrana ili spaljivanja knjiga, to se događalo i u socijalističkoj Jugoslaviji. Potpuno je neodgovorno i proizvoljno jedan događaj koji postoji samo na društvenim mrežama, i koji predstavlja spin, povezivati sa dramatičnom istorijom zabrana i progona knjiga u nacizmu ili komunizmu“, ističe naš sagovornik i dodaje da takvo povezivanje „jeste neodgovornost, proizvoljnost i revizija istorije“.

Konačno, epilog ovih dešavanja ocenjuje kao proizvod vrlo prepoznatljivog rukipisa kojim se u našoj javnosti „perifernim i izmišljenim događajima odvlači pažnja sa suštinskih problema i dramatične krize koja potresa ovo društvo“.

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *