Lekcije iz Budimpešte za srpsku opoziciju

Viktor Orban i Fides, njegova desno orijentisana stranka, od 2010. godine oblikuju političku scenu Mađarske. Sudeći prema nedavno održanim lokalnim izborima u Budimpešti i u još 23 opštine, ovo se polako, ali sigurno, menja.

Gergelj Karačonji, kandidat opozicije, biće novi gradonačelnik Budimpešte, a opoziciona koalicija je pobedila i u 10 drugih gradova. Prema nezvaničnim izbornim rezultatima, Karačonji je osvojio preko 50% glasova. Ištvan Tarloš, bivši gradonačelnik kojeg je podržala vladajuća stranka Fides, dobio 44% prebrojanih glasova.

Ko je Karačonji?

Karačonji ima 44 godine, a po obrazovanju je politikolog. Na lokalnim izborima je bio kandidat koalicije Dijalog koju čine liberalne i levo orijentisane stranke. Ultra desničarska partija Jobik ga nije podržala, ali nije ni imala svog kandidata za gradonačelnika Budimpešte, zbog čega je Karačonji bio jedini opozicioni kandidat.

Karačonji je i ranije imao uspeha na lokalnim izborima u Budimpešti, kada je pobedio u jednom okrugu Budimpešte 2014. godine. Pre toga je bio poslanik u Evropskom parlamentu, a opoziciona lista koju je predvodio na poslednjim parlamentarnim izborima 2018. godine dobila je samo 11.9% glasova.

Hungary: The candidate of the opposition¹, Gergely Karácsony, is elected new mayor in the Hungarian capital Budapest with 51% of the votes. #Valasztas2019 #Karácsony

¹ Opposition includes:
Centre-left MSZP (S&D)
Centre-left DK (S&D)
LMP; P (both Greens/EFA)
Liberal M (RE) pic.twitter.com/UrRemQOTD3

— Europe Elects (@EuropeElects) October 13, 2019

Karačonji je nakon pobede izjavio da će Budimpešta postati “zelena i slobodna”, a istakao je i da želi drugačiji odnos između Budimpešte i mađarske Vlade. Među njegovim predizbornim obećanjima su i viši porezi na luksuzne nekretnine. Karačonji je obećao da će kroz nekoliko godina Budimpešta imati besplatan javni prevoz, a istakao je i da će raditi na problemu prevelikog broja turista u Budimpešti. Najavio je i da će zabraniti jedan pro Fides tabloid, koji će zameniti “neutralnim listom” finansiranim iz lokalnog budžeta. Kao najveće probleme Budimpešte Karačonji je više puta izdvajao korupciju, za koju je prema njemu odgovorna vladajuća partija, a tokom kampanje najviše se fokusirao na gradske teme, poput metro sistema.

On je svoju pobedu povezao i sa nedavnim pobedama turske opozicije u Istanbulu i Ankari.

Negativna kampanja puna skandala

Kampanja za lokalne izbore u Mađarskoj ove godine uključivala je pretnje, veliku kontrolu medija, ali i seks skandal.

Fides je napadao Karačonjija zbog njegovog navodno “previše mekog” stava prema migrantima, a Orban je zapretio i da će uskratiti sredstva opštinama  i gradovima u kojima Fides izgubi vlast.

Negativna kampanja je dodatno eskalirala kada se pojavio snimak na kom se nalazi Žolt Borkai, gradonačelnik grada Đer koji je član vladajuće partije Fides. U pitanju je seks snimak sa jedne jahte, a Borkai je, po svemu sudeći, bio pod uticajem narkotika i koristio je usluge prostitutki. Ovo je značajno uticalo na imidž cele partije koja se predstavlja kao konzervativna partija hrišćanskih vrednosti, a Borkai je optuživan i za korupciju. Tamaš, kandidat Fidesa za gradonačelnika u Budimpešti, javno je pozvao da Borkai podnese ostavku, ali on to nije učinio. U toku kampanje objavljen je i seks snimak Tamaš Vitnghof, opozicione političarke.

S obzirom na to da nisu imali lak pristup tradicionalnim medijima, opozicioni kandidati su morali da se u kampanji oslanjaju na društvene mreže i grassroot kampanju, koja je značila “od vrata do vrata” kampanju. Politico navodi da je vladajuća stranka delila hranu građanima, zajedno sa pamfletima podrške Fidesu. Kampanja će ostati zapamćena i po pritiscima na opoziciju, a opozicioni političari tvrde i da su njihovi sastanci prisluškivani.

Prvi test za opoziciju uspešno položen

Vladajuća partija Fides koja od 2010. godine ima većinu u mađarskom parlamentu i dalje ima veliku podršku širom zemlje, naročito u ruralnim delovima. Orban je nakon vesti o izbornom porazu u Budimpešti rekao da poštuje tu odluku, ali je i podsetio da je uprkos tome Fides pobedio u čak 13 drugih gradova.

Ipak, činjenica da je gotovo cela opozicija uspela da se ujedini protiv Fidesa jeste značajna. Ovo je najbolji izborni rezultat opozicije u poslednjih nekoliko godina, a došao je nakon koordinacije i zajedničke strategije. Na većini lokalnih izbora postojao je samo jedan kandidat opozicije protiv kandidata vladajuće partije, a izbori su imali i jednu od najvećih stopa izlaznosti od 1990-ih.

Većina opozicionih lidera, uključujući i novog gradonačelnika Budimpešte, pobedu je okarakterisala kao početak urušavanja režima Viktora Orbana. Ipak, upitno je koliko će opozicione partije usled jako različitih ideoloških stavova uspeti da održe koheziju i saradnju. Njihova sledeća meta su parlamentarni izbori 2022. godine, kada će Orbanov režim prvi put biti na ozbiljnom testu.

Viktor Orban i njegova partija su već godinama kritikovani zbog ograničavanja demokratskih sloboda i pritiska na institucije. Ovo uključuje pritiske na opoziciju, upotrebu državnih resursa u političkoj kampanji, kao i uticaj na izveštavanje javnog servisa. Takođe, postoje i brojne optužbe za korupciju vladajuće partije.

Pažnju javnosti u Evropi privukao je i slučaj Centralno evropskog univerziteta (CEU), koji je usled pritiska vlasti premestio svoj program u Beč. Pritisak na CEU je došao usled duboke antipatije Orbana prema Džordžu Sorošu, milioneru i osnivaču ovog univerziteta.

Evropska unija je zbog sve češćih pritisaka na demokratske i političke slobode više puta kritikovala Orbanov režim, ali je to samo osnažilo njegovu anti EU retoriku. Rezultati sa lokalnih izbora ipak daju dokaz opoziciji da postoji nezadovoljstvo trenutnim režimom, ali i ukazuju na neophodnost saradnje među svim opozicionom partijama kako bi se pobedio Fides.

Šta srpska opozicija može da nauči od mađarskih opozicionara?

Iako je teško porediti SNS i Fides, ono što je zajedničko za obe partije jeste da na različite načine i u različitom stepenu aktivno rade na urušavanje demokratskih institucija i sloboda. Zbog toga opozicija u obe zemlje ima izrazito težak zadatak, jer mora da preskoči preko svih prepreka u vidu institucionalnih pritisaka i državnog uticaja na medije i glasače. Ipak, primer lokalnih izbora u Mađarskoj pokazuje da ovo nije neizvodljivo.

Prvenstveno je potrebna dobra kampanja, koja će iskoristiti svako sredstvo za dolazak do birača. Iako je to mnogo lakše ukoliko imate pristup medijima sa nacionalnom frekvencijom, opozicija u Srbiji treba da uvidi da su joj društvene mreže i grassroot kampanja još uvek dostupne opcije, koje mogu da naprave značajnu razliku na izborima.

Takođe, mađarski opozicionari su pokazali koliko je važno da postoji jedinstvo na izborima. Opozicione partije u Mađarskoj su shvatile da je veća šansa za izborni uspeh ukoliko se opozicioni glasovi ne rasipaju. Ukoliko takav savez nije moguć, najmanje što opozicione partije mogu da urade jeste da ne nude svoje kandidate.

Poslednja očigledna lekcija koja je važna za srpsku opoziciju jeste da ne smeju potcenjivati značaj pobede na lokalnim izborima. U Mađarskoj se stvorio veliki entuzijazam nakon pobeda u samo nekoliko gradova, a upravo je taj entuzijazam potreban kako bi se mobilisali glasači i aktivisti za učešće na sledećim izborima. Kroz male pobede nanose se veliki udarci režimu koji je do tada delovao nepobedivo, a kroz pobede na lokalnim izborima stvara se dobra baza podrške za sve izbore koji dolaze nakon toga.