Šta možemo da očekujemo od OEBS-a u susret izborima 2020?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: N1

Generalni sekretar OEBS-a, Tomas Greminger, započeo je juče zvaničnu posetu Srbiji i sastao se sa predstavnicima vlasti i civilnog društva, dok je za danas najavljen sastanak sa predstavnicima opozicije.

Greminger je na konferenciji za medije izjavio da će misija OEBS-a za procenu potrebe posmatranja izbora stići u Srbiju tokom novembra, a da će do kraja godine biti odlučeno kakva misija treba da nadgleda izborni proces, tj. predstojeće parlamentarne izbore 2020. godine.

Reč je o posmatračkoj misiji ODIHR-a, Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, koja može da bude u ograničenom ili punom sastavu. Iako nije želeo da spekuliše, Greminger je nagovestio mogućnost da predstojeće izbore posmatra misija ODIHR-a u punom kapacitetu.

Pored posmatranja izbora, bilo je reči i o tekućem projektu OEBS-a u kojem Srbija učestvuje od 2017. godine, kao i o najavljenom bojkotu izbora od strane dela opozicije i preporukama OEBS-a/ODIHR-a za unapređenje izbornih uslova u Srbiji.

Šta možemo da očekujemo od angažmana OEBS-a u Srbiji u narednom periodu?

 

Tri oblika saradnje Srbije sa OEBS-om

Da bi OEBS, odnosno ODIHR, odlučio da posmatra izbore u nekoj zemlji, najpre je potrebno da država domaćin uputi zvaničan poziv. To je i učinjeno kada je potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović početkom septembra uputio zvanično pismo ODIHR-u preko Misije OEBS-a u Srbiji, koje je zatim prosleđeno kancelariji ODIHR-a u Varšavi.

Ovde je važno razlikovati tri oblika saradnje Srbije sa OEBS-om. Najpre, u Beogradu deluje zvanična Misija OEBS-a u Srbiji koja se bavi različitim pitanjima, ali joj u fokusu nije sam izborni proces – šef misije trenutno je Andrea Oricio.

Vid saradnje koji je najpoznatiji javnosti jeste upravo posmatranje izbora – posmatračke misije zvanično šalje ODIHR čija se kancelarija nalazi u Varšavi.

Konačno, Srbija od 2017. godine učestvuje u projektu „Podrška izborima na Zapadnom Balkanu“ koji je usmeren na unapređenje izbornih uslova u Srbiji, a koji takođe nadgleda kancelarija ODIHR-a u Varšavi.

U ovom trenutku, najveća očekivanja postoje u vezi sa posmatračkom misijom.

 

Puna ili ograničena posmatračka misija?

Budući da je Vlada Srbije već uputila poziv ODIHR-u za posmatranje predstojećih izbora, naredni korak jeste misija za procenu potreba (Needs assessment mission – NAM) koja će u Srbiju, prema najavama Tomasa Gremingera, stići u novembru. U trajanju od nekoliko dana, članovi Odeljenja za izbore ODIHR-a sprovode ovu misiju kako bi utvrdili potrebu za posmatranjem izbora.

Na osnovu izveštaja i preporuka NAM-a, donosi se odluka o tome da li je potrebno kompletno posmatranje izbora (Election observation mission – EOM) ili je dovoljno poslati ograničenu misiju (Limited election observation mission – LEOM). Izveštaj NAM-a, između ostalog, sadrži procene zakonskog okvira, stanja u medijima i bezbednosne situacije u zemlji.

Primer ograničenih posmatračkih misija imali smo tokom parlamentarnih izbora u Srbiji 2016. i 2014. godine, dok je predsedničke izbore 2017. posmatrala EAM (Election assesment mission) u čijem sastavu su bili šef misije i pet eksperata.

Ovoga puta, prema proceni generalnog sekretara OEBS-a, mogli bismo da očekujemo posmatračku misiju u punom kapacitetu. Kako bi to tačno izgledalo?

 

Puna posmatračka misija – članovi, zadaci i izveštaji

*Preuzeto iz ranijeg teksta na Talasu koji možete da pročitate ovde

Kako se navodi u zvaničnom priručniku, standardna posmatračka misija uključuje osnovni tim, dugoročne posmatrače (LTO) i kratkoročne posmatrače (STO), s tim da članovi misije mogu biti isključivo građani država članica OEBS-a, izuzimajući građane države u kojoj se organizuju izbori.

Za svake pojedinačne izbore, ODIHR kontaktira sve države članice kako bi one poslale LTO i STO za konkretnu misiju. U okviru svake misije, direktor ODIHR-a postavlja šefa misije koji je odgovoran za njen rad.

Osnovni tim, pored šefa i zamenika šefa misije, uključuje sledeće eksperte: analitičar izbora, pravni analitičar, politički analitičar, medijski analitičar, statistički analitičar, koordinator dugoročnih posmatrača (LTO koordinator), službenik za logistiku, službenik za finansije i službenik sa vezu sa parlamentom. Pored toga, ukoliko postoji potreba, mogu biti uključeni i analitičar za rodna pitanja, analitičar za nacionalne manjine, analitičar za elektronsko glasanje ili analitičar za registrovanje birača.

Čime se tačno bave neki od ovih eksperata možete da pogledate u OEBS-ovom video prilogu:

 

 

Dok kratkoročni posmatrači izveštavaju tokom izbornog dana i izborne noći, celokupna misija dan nakon izbora održava konferenciju za novinare na kojoj se daje izjava o preliminarnim zaključcima.

Na kraju svake misije, objavljuje se konačni izveštaj EOM-a. Izveštaj sadrži ocenu o posmatranom izbornom procesu – u kojoj meri je protekao u skladu sa OEBS-ovim principima i obavezama i domaćim zakonodavstvom. Još važnije – izveštaj sadrži preporuke za vladu države domaćina u cilju unapređenja kvaliteta izbornog procesa.

ODIHR-ov priručnik detaljno razrađuje procedure posmatranja predizbornog perioda, izbornog dana, prebrojavanja glasova, posmatranja nakon izbora i zatvaranja misije.

Više o konkretnim zadacima dugoročnih (LTO) i kratkoročnih (STO) posmatrača čitajte u navedenom tekstu.

 

Projekat „Podrška izborima na Zapadnom Balkanu“ – Stefanović na čelu Radne grupe

Ranije smo pomenuli još jedan oblik saradnje Srbije sa OEBS-om, odnosno ODIHR-om – reč je o projektu „Podrška izborima na Zapadnom Balkanu“ u koji je Srbija uključena od 2017. godine. Projekat je finansiran od strane EU i Austrijske razvojne agencije i planirano je da traje do jula 2020. godine.

Nedavno je formirana Radna grupa Vlade Srbije za saradnju sa OEBS-om i ODIHR-om čiji je zadatak da prati primenu OEBS-ovih preporuka za unapređenje izbornog procesa u Srbiji, a na čijem čelu se nalazi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Govoreći o saradnji sa Srbijom, generalni sekretar OEBS-a Tomas Greminger juče je izjavio da nisu ispunjene sve preporuke ODIHR-a – reč je o ranije upućenim preporukama posmatračkih misija, od kojih je 17 izdvojio kao „izuzetno važne“.

Kako je Radna grupa tek nedavno formirana, a projekat traje od 2017. godine, utisak je da u ovoj oblasti do skoro nije bilo previše pomaka. Međutim, početkom meseca započela je javna rasprava koja će trajati do 22. oktobra o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Nacrt je izradila Vlada Srbije, to jest Ministarstvo finansija, na predlog Radne grupe za saradnju sa OEBS-om i ODIHR-om, a tekst propisa dostupan je ovde.

 

Izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti

Kako piše RTS, nacrt novog zakona trebalo bi da reši problem funkcionerske kampanje – između ostalog, zabranom korišćenja budžetskih sredstava za potrebe izborne kampanje, „osim ako nisu podjednako dostupna svim učesnicima“.

Kao najveću prednost ovih izmena, izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar u izjavi za RTS izdvojio je to što je „SNS za sebe u ovom izbornom ciklusu, a za neke druge stranke na narednim izborima, podigla tu lestvicu odgovornosti kada je reč o korišćenju i zloupotrebi javnih resursa“.

Kako javna rasprava još uvek traje, ostaje da vidimo kako će izgledati finalni tekst Nacrta. U međuvremenu, mogle su da se čuju kritike da su izmene dobre, ali i nedovoljne. Organizacija Transparentnost u svom saopštenju ovim povodom navodi:

„Kada je reč o kontroli finansiranja izborne kampanje, i dalje je ostalo neuređeno šta sve Agencija mora da uradi kada proverava izveštaje o finansiranju kampanje po službenoj dužnosti, šta treba da sadrži izveštaj o kontroli, u kojem roku taj izveštaj treba da bude završen i pokrenuti postupci protiv prekršilaca. Efikasnost kontrole finansiranja kampanje i transparentnost izvora finansiranja će i dalje otežavati mogućnost da se troškovi izborne kampanje plaćaju naknadno. Nasuprot preporukama ODIHR, i dalje nisu propisana ograničenja troškova izborne kampanje, niti je obezbeđena javnost podataka o izvorima finansiranja tokom kampanje.

Nacrt ne donosi izmene ni u pogledu budžetskih izdvajanja za kampanju koja trenutno izrazito favorizuje najveće parlamentarne stranke. Naime, svega 20% tog novca se deli ravnopravno učesnicima izbora, što je nedovoljno za predstavljanje biračima, naročito na lokalnim izborima. Pored toga, od 2014. je omogućeno da se izborna kampanja plaća budžetskim novcem koji su su parlamentarne stranke dobile za drugu namenu (redovan rad), čime se povećava neravnopravnost učesnika i podstiče vođenje skupih kampanjao trošku građana.“

 

Uključivanje međunarodne zajednice u unapređenje izbornih uslova u Srbiji

Primetno povećana uloga OEBS-a u nadgledanju i unapređenju izbornih uslova u Srbiji nije izolovan događaj. Paralelno sa tim, odvija se i dijalog predstavnika vlasti i opozicije uz posredstvo Evropskog parlamenta. Reč je o nastavku dijaloga koji je započet na Fakultetu političkih nauka uz posredstvo organizacija civilnog društva u Srbiji.

Imajući u vidu nepovoljne izborne uslove i očiglednu finansijsku, medijsku i institucionalnu prednost vladajućih stranaka u odnosu na opoziciju, uključivanje međunarodne zajednice dolazi kao odgovor na „nejednak teren“ na političkoj sceni Srbije.

Aktivna uloga EU i OEBS-a u velikoj meri jeste reakcija na vanredne političke okolnosti u Srbiji kao što su protesti „1 od 5 miliona“, bojkot parlamenta i najavljeni bojkot predstojećih izbora od strane dela opozicije, te ostaje da vidimo kakav će biti ishod ovih napora da predstojeći izbori u Srbiji proteknu u boljim uslovima nego što je bio slučaj u prethodnim ciklusima.

 

Pročitajte i: Kako OEBS posmatra medije tokom izbora?

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *