Kako Kina cenzuriše zapadne kompanije? Holivud između ideala i profita
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: Kremlin.ru

South park je američka animirana serija, poznata po osvrtima na političku situaciju, a u poslednjoj epizodi serija je otvoreno kritikovala Komunističku partiju Kine zbog sve veće cenzure i uticaja na holivudske filmove.

U pomenutoj epizodi se pojavljuje Vini Pu, čuveni Diznijev lik, koji je u Kini zabranjen zato što su ga na internet forumima poistovećali sa Si Đinpingom, predsednikom Kine. Epizoda pod nazivom “Bend u Kini” takođe prikazuje i holivudske producente koji su spremni da maksimalno cenzurišu svoj sadržaj kako bi mogli da prikazuju filmove u Kini.

Ova epizoda South Park-a potom je zabranjena u Kini, ali su Trej Parker i Met Stoun, tvorci serije, uputili samo sarkastično izvinjenje kineskim vlastima. South park nije jedini primer uticaja kineskih vlasti i korporacija na ponašanje zapadnih kompanija. Ukoliko želite da poslujete u Kini, morate da prihvatite sva ograničenja slobode izražavanja, a sve više zapadnih kompanija podleže ovom pritisku.

NBA se plaši reakcije kineskih sponzora

Daril Morej, generalni direktor američkog košarkaškog tima Hjuston Roketsi, prošle nedelje je na Tviteru napisao “Borite se za slobodu. Podržite Hongkong”. Ubrzo je ipak morao da obriše tvit i uputi izvinjenje Komunističkoj partiji Kine. Razlog za brisanje tvita je to što je nekoliko kineskih kompanija povuklo svoja sponzorstva Hjuston Roketsa, a Kineska asocijacija košarke je najavila prekid saradnje sa ovim timom.

Ovo je bilo jako značajno za Hjuston Roketse zbog velikog broja fanova koje imaju u Kini, a vlasnik Hjuston Roketsa je rekao da ovaj tim nema političke pozicije po pitanju dešavanja u Hongkongu. Od Morejeve izjave se distancirala čak i američka Nacionalna košarkaška asocijacija (NBA).

U sličnoj situaciji našao se i Blizard, jedna od najvećih američkih gejming kompanija. Na jednom od turnira u popularnoj igrici Hearthstone Čung Ng Vai, profesionalni gejmer, u zvaničnom intervjuu posle osvojene titule rekao je “Oslobodite Hongkong, revolucija našeg vremena”, što je popularni slogan protesta u Hongkongu.

Nakon ove izjave Blizard je reagovao oštro. Čunv Ng Vai je suspendovan narednih godinu dana, oduzeta mu je titula i novčana nagrada, a komentatori koji su ga intervjuisali su otpušteni. Veliki broj korisnika ove igrice van Kine podelio je svoje nezadovoljstvo, a sve su jači i pozivi na bojkot ove igrice. Oko tridesetak zaposlenih u Blizardu je nedavno izašlo u toku radnog vremena kao vid protesta protiv poteza kompanije.

Razlog za burnu reakciju Blizarda je dosta očigledan. Zbog nešto lošijih rezultata u poslednjem kvartalu, Blizard želi da gubitke nadomesti većim prisustvom na kineskom tržištu, a sve je više i kineskih korisnika ove igrice.

Epl uklanja aplikacije koje dele vesti o Hongkongu

Protesti koji već neko vreme traju u Hongkongu zbog spornog zakona o ekstradiciji veliki su trn u oku Komunističke partije Kine. Zbog toga su zapadne kompanije koje žele da prodaju svoju uslugu u Kini pod ogromnim pritiskom da izbegavaju temu Hongkonga.

Epl je nedavno iz svoje muzičke aplikacije uklonio nekoliko pesama o demokratiji u Hongkongu, zabranili su aplikaciju koja je bila namenjena koordinaciji demonstranata tokom protesta u Hongkongu, a uklonili su i aplikaciju Quartz, medija koji je izveštavao o protestima.

Kina uveliko cenzuriše internet sadržaj kojem kineski korisnici mogu da pristupe, a jedini način da zaobiđete cenzuru je putem VPN-a (virtuelne privatne mreže). Međutim, pod pritiskom kineskih vlasti, Epl je 2017. godine zabranio sve VPN aplikacije u svojoj virtuelnoj prodavnici (Apple Store).

Popularna aplikacija Tik Tok nedavno se našla pod pritiskom javnosti nakon izveštaja da moderatori ove platforme uklanjaju sadržaj koji potencijalno može da bude zabranjen u Kini. Ovo uključuje svako pominjanje Tibeta, masakra na Tjenanmen trgu i pokreta Falun Gong. Američki senator Marko Rubio je zbog ovoga pozvao na istragu pomenute aplikacije.

Tajvan, teritorija za koju Kina tvrdi da joj pripada, takođe je kontroverzna tema u Kini. Epl je nedavno korisnicima u Hongkongu uklonio zastavu Tajvana iz ponude emodžija na najnovijoj verziji svog telefona. Kineske vlasti su povodom pitanja Tajvana zahtevale od svih velikih američkih avio kompanija da na svojim sajtovima ne navode Tajvan kao nezavisnu zemlju. Usled toga, na većini sajtova ovih kompanija od nedavno se kao destinacija samo navodi Tajpej, glavni grad Tajvana, ali bez preciziranja kojoj zemlji ovaj grad pripada.

Holivud pokleknuo pod pritiskom kineskih cenzora

Ukoliko želite da vaš film bude pušten u kineskim bioskopima, postoje strogi uslovi koje film mora da ispuni. Ovi uslovi se uglavnom tiču izbegavanja kontroverznih tema, kao i kritike Komunističke partije. Poslednjih godina sve više se otvoreno priča o uticaju Kine na filmsku industriju širom sveta, naročito na filmove koji dolaze iz Holivuda.

U filmu Doktor Strejndž, Marvel produkcije, lika koji je originalno zamišljen kao tibetski monah zamenila je glumica Tilda Svon. Razlog za to je namera producenata da izbegnu zabranu filma u Kini zbog kontroverznog statusa Tibeta.

Doktor Strejndž je ipak samo jedan primer u dugom nizu filmova u kojima su, na zahtev kineskih vlasti, promenjene lokacije, delovi dijaloga ili čitavi delovi scenarija. Skyfall, film o agentu Džejms Bondu, sadržao je scenu u kojoj Bond ubija čuvara kineske nacionalnosti. Ovaj deo filma je za prikazivanje u Kini izbačen.

Ukoliko američki filmovi žele da dopru do kineske publike, često moraju da sarađuju sa kineskim producentima, što postavlja dodatnu prepreku i prostor za cenzuru. Sve ređe veliki holivudski filmovi imaju za negativce likove kineskog porekla, a samocenzura koja se javlja kod holivudskih producenata je primetna.

Zašto Kina pokušava da utiče na strane firme?

“Meka moć” je jedno od neophodnih sredstava u uspešnoj diplomatiji svake zemlje, a Kina je svesna toga. Zbog toga se kineske vlasti trude da na svaki način oblikuju svoju sliku u svetu, a najlakši način za to je preko ekonomske međuzavisnosti, koja trenutno postoji usled globalizacije.

Kina svoju moć naočiglednije ispoljava preko moći svog kapitala, a na taj način je uspela da ukaže i na ogromno licemerstvo velikog broja zapadnih kompanija. Sve više američkih kompanija zauzima političke stavove i staje na stranu borbe za ljudska prava. NBA je prošle godine odbila da organizuje utakmicu u Severnoj Karolini zbog zakona o transdžender kupatilima. Tim Kuk, glavni direktor kompanije Epl, govorio je javno protiv predsednika Trampa zbog zabrane ulaska u zemlju migrantima iz pojedinih muslimanskih zemalja. Ovo su samo neki od primera američkih kompanija koje su javno podržale brojne progresivne politike.

Međutim, liberalizam zapadnih kompanija se očigledno zaustavlja ispred granica Kine. U trenutku kada uvide veličinu i potencijal kineskog tržišta, brojne kompanije su očigledno spremne da po strani ostave neke od idealističkih principa. Zbog toga su optužbe za licemerje i više nego prikladne, jer na primeru njihovog odnosa sa Kinom postaje očigledno da je biznis na prvom mestu, iako sve više brendova želi da nas ubedi da je “dobrobit” korisnika najvažnija.

Globalizacija podrazumeva i veći kineski uticaj

Dugo je važila mantra da će kapitalizam i globalizacija gotovo sigurno u nekom trenutku u Kinu doneti demokratiju i ljudska prava. Sa pojavom interneta u Kini ove nade su porasle, ali ono što se dogodilo je daleko od optimističkih predviđanja. Umesto liberalizma, Kina je pokazala da je moguće biti (uglavnom) kapitalistička zemlja sa opresivnim režimom na vlasti.

Takođe, Kina je pokazala da globalizacija neće dovesti samo do “vesternizacije” zemalja u razvoju, već da će i one putem trgovine i razmene kapitala uticati na razvijene zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država.

Bitno je ipak reći da je Kina nije jedina država koja pokušava da cenzuriše ili utiče na ponašanje zapadnih kompanija. Sličnu taktiku primenjuje i Saudijska Arabija, koja ulaže neverovatno mnogo u razne tehnološke kompanije u Silicijumskoj dolini. Sjedinjene Američke Države kroz čitavu modernu istoriju nisu bile imune na cenzuru, a ona postoji u blažim oblicima i danas kada se snimaju filmovi o Pentagonu, američkoj vojsci i obaveštajnim agencijama.

Ipak, to ne znači da ne treba uzeti za ozbiljno napore kineske Vlade da sakrije zloupotrebe ljudskih prava i utiče na rad privatnih kompanija. Ukoliko želimo potpunu umetničku slobodu i  širu borbu za ljudska prava, to mora početi sa kritikom režima koji se trudi da to potisne širom sveta, uprkos tome što je reč o zemlji koja je investirala milijarde u Srbiju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *