Aljbin Kurti - levičar, nacionalista ili revolucionar?
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: N1

Aljbin Kurti, potencijalni premijer kosovske vlade, probudio je veliku znatiželju srpske javnosti. Razni mediji su ga okarakterisali kao buntovnog pobednika, kosovskog Če Gevaru, a na društvenim mrežama su ga nazvali ekstremnim levičarem i nacionalistom.

Kurti je lider pokreta Samoopredeljenje koji je osvojio većinu na nedavno održanim parlamentarnim izborima na Kosovu, a najavio je koaliciju sa partijom LDK, na čijem je čelu Isa Mustafa. O prošlosti i politici Albina Kurtija za Talas govorili su Nikola Tomić, medijski konsultant, i Lazar Rakić, programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova iz Kosovske Mitrovice.

Ko je Aljbin Kurti?

Javnost u Srbiji je prvi put za Aljbina Kurtija imala prilike da čuje tokom studentskih protesta u Prištini 1997. godine. On je kao potpredsednik Studentske unije Univerziteta u Prištini organizovao ove proteste, a glavni zahtev bila su veća prava za kosovske Albance.

Kurti je rođen 1975. godine u Prištini. Prve političke korake napravio je radeći za Adema Demaćija, političkog predstavnika Oslobodilačke vojske Kosovo (OVK). Nakon početka NATO bombardovanja 1999. godine Kurti je uhapšen, zbog navodnog ugrožavanja teritorijalnog integriteta države. U martu 2000. godine od strane suda u Nišu osuđen je na 15 godina zatvora, a tokom suđenja je ponovio da ne priznaje autoritet i legitimnost tog suda. Kurti je ipak oslobođen 2001. godine.

Nakon povratka na Kosovo, bio je politički aktivan kroz nevladinu organizaciju “Mreža – Akcija za Kosovo”. Stalna meta njegovih kritika bio je UNMIK, a 2005. godine osnovao je pokret Samoopredeljenje. Članovi Samoopredeljenja tada su ispisali grafite “Nema pregovora – samopredeljenje” na nekoliko zgrada UNMIK-a.

Pokret Samoopredeljenje je od tada organizovao više demonstracija, od kojih su se neke završile i u fizičkim obračunima sa policijom. Kurti se protivio Briselskom sporazumu, a 2012. godine organizovao je blokadu graničnog prelaza Merdare.

Usled neslaganja zbog ratifikacije Sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom, Kurti i članovi njegovog pokreta bacali su suzavac u zgradi parlamenta Kosova.

Tomić: Kurti je bio žestoka opozicija Tačiju i Haradinaju

“Upoznao sam Aljbina Kurtija tamo neke “davne” 2006-2007. godine, kada sam radio u Inicijativi mladih za ljudska prava na povezivanju mladih ljudi i novinara iz Srbije i sa Kosova, pa smo između ostalog organizovali “visiting program” – da oni s Kosova dolaze u Beograd i vice versa”, u razgovoru za Talas rekao je Nikola Tomić, medijski konsultant.

Tomić ističe da je Kurti tom prilikom bio prijatan, direktan i otvoren. “On je tada izbegavao kontakte sa ljudima iz Srbije, nije želeo ni da bude citiran u medijima, da daje izjave i tome slično, sa objašnjenjem da ne želi bilo kakvu formalniju komunikaciju sa svime što za njega predstavlja Srbiju sve dok Beograd ne prizna nezavisnost države Kosovo”, kaže Tomić.

On navodi i da je Kurti tada imao status buntovnika protiv svih na Kosovu, što je uključivalo i Haradinaja i Tačija. “Bio je žestoka opozicija takozvanoj ratnoj političkoj eliti Tačija i Haradinaja, koje je optuživao za kriminal, korupciju, kao i da su izdali oslobodilačku borbu zbog pljačke i vlasti. Baš tada je njegovo Samoopredeljenje izlepilo celu Prištinu “poternicama”, sve sa natpisom “Wanted” za pomenutima”, dodaje Tomić.

Ipak, Kurti nije podržavao ni prisustvo zapadnih organizacija na Kosovu, koje je, prema Tomiću, on opisivao kao “zapadno kolonijalno prisustvo na Kosovu”.

“Ameriku i EU je optuživao da su zbog svojih geopolitičkih interesa, kao i zloupotrebe prirodnih i drugih resursa na Kosovu, praktično zloupotrebili Albance i okupirali Kosovo. Tražio je hitno povlačenje zapadnih snaga sa Kosova i punu vlast narodu”, ističe Tomić.

Kurtijeva pojava izaziva velike kontroverze u Srbiji ponajviše zbog njegovog otvorenog zagovaranja ideje o “Velikoj Albaniji”. “Sećam se da je doneo sa sobom neku mapu regiona, gde je iscrtavao “nove granice”. Sve to u burekdžinici u kojoj smo se našli, pomalo mi je sve delovalo kao komični rimejk one famozne salvete po kojoj su crtali Milošević i Tuđman. Ipak, Kurti nema veze s njima”, rekao je Tomić.

Iako je Kurtija teško jednostrano ideološki odrediti, Tomić ga opisuje kao nekog ko je bio “duboko uveren u ispravnost ideologije koja u sebi povezuje etnički nacionalizam i tvrdokorni komunizam, tako da su mu idoli bili i Mao Cedung i Lenjin”. On takođe dodaje i da Kurtija ne treba povezivati sa ratnim zločinima i ratnim kriminalom, već da je on tada bio “obrazovan i inteligentan mladi čovek, fanatične doslednosti i rigidnosti”.

Poseban utisak na Tomića su ostavile i prostorije pokreta Samoopredeljenje. “Skromna nevelika kuća u širem centru Prištine. Ali puna besnih tinejdžera, koji su bili tu stalno, i zbog odbrane, jer je Pokret bio bezbednosno ugrožen od Tačijevih i sličnih kriminalaca. Ta “Kurtijeva” omladina je dolazila iz, rekao bih, siromašnijih socijalnih slojeva, ljuti na sve oko sebe, i spremni na sve, i na najradikalnije poteze. Srbija je bila samo jedan od njihovih neprijatelja”, istakao je Tomić.

Kakvi su trenutni politički Kurtijevi politički stavovi?

Iako je Kurti u mladosti imao revolucionarne ideale, upitno je koliko je od toga prisutno u trenutnom programskom planu pokreta Samoopredeljenje. Kurti je sinoć u emisiji na televiziji KTV odgovarao na pitanja koja nam daju uvid u političku viziju potencijalnog mandatara buduće kosovske vlade.

Ono što je značajno za buduću kosovsku vladu jeste da Kurti u pomenutom gostovanju odbacuje ideju koalicije sa ostalim opozicionim partijama, a kao jedinu varijantu u kojoj vidi Samoopredeljenje na vlasti on je naveo koaliciju sa partijom LDK.

Kurti je rekao i da nije pričao sa predstavnicima Srba koji su izabrani na kosovskim izborima, ali da ne želi da predstavnici Srpske liste budu deo nove vlade. “Bilo bi nemoralno kontaktirati i pozvati Srpsku listu kad imam poruke Rašića i Nikolića koji mi čestitaju pobedu na izborima“, rekao je Kurti. On je ovim suštinski najavio da planira da zaobiđe kosovski Ustav, prema kome jedno ministarsko mesto pripada predstavnicima Srba, kao i dva mesta na pozicijama zamenika ministra. Takođe, prema kosovskom Ustavu, ukoliko premijer želi da postavi za ministra nekoga ko nije deo Skupštine, on mora da za to dobije saglasnost predstavnika Srba u Skupštini, što znači da će Kurtiju biti potrebna saglasnost Srpske liste.

Kurti je u intervjuu za KTV rekao da nije zainteresovan da pritiska Srpsku listu, već da ih “oslobodi od Beograda”. “Na prvoj konstitutivnoj sednici ne mogu a da ne preferiram Srbe koji ne kažu ni “Kosovo i Metohija”, ni “privremene institucije”, koji OVK ne nazivaju terorizmom”, izjavio je Kurti sinoć.

Komentarišući carine od 100% koje su kosovske vlasti 2018. godine uvele na srpske proizvode, Kurti je rekao da on umesto toga podržava politiku “reciprociteta”. On je najavio i da će potencijalno ispitati sve sporazume koje su vlasti u Prištini do tada potpisale sa Srbijom.

Kurti je u pomenutom intervjuu dodao da je za njega neprihvatljivo da do „nacionalnog ujedinjenja Albanaca“ dođe u Evropskoj uniji. On je podržao ideju o federaciji sa Albanijom, ali je rekao da će kao premijer poštovati simbole kosovske državnosti.

Specijalni sud za ratne zločine OVK je posebno kontroverzna tema na Kosovu, ali je Kurti naglasio da nije moguće da ga nova Vlada ukine. Dodao je i da ne veruje da je OVK činila ratne zločine, ali da, ako je neki pojedinac uradio tako nešto, on i treba da odgovara pred ovim sudom.

Rakić: Politika reciprociteta ima potencijal kreiranja krize

Dolazak nove osobe na mesto premijera Kosova za Srbiju značajno je najviše zbog pregovora sa prištinskim vlastima, koji su trenutno stopirani. Lazar Rakić, programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova iz Kosovske Mitrovice, smatra je teško predvideti kakva će biti dinamika pregovora sa Kurtijem na čelu kosovske vlade, ali da je primetno da Kurti ima pragmatičniji stav u svojim javnim obraćanjima kada se govori o dijalogu sa Beogradom.

“Do pre dve godine, on je govorio da Samoopredeljenje sa Srbijom nema o čemu da razgovara, već da on hoće da razgovara sa kosovskim Srbima o njihovoj integraciji u društvo. Na Kosovu se svuda mogu primetiti grafiti ranije ispisani od strane aktivista Samoopredeljenja: „Jo negociata! (Nema pregovora!)“. Sada se to promenilo, i on ima malo mekši pristup u svom javnom obraćanju i otvoreno govori da će sa Srbijom pregovarati o nerešenim pitanjima”, rekao je Rakić u razgovoru za Talas.

Komentarišući “politiku reciprociteta” koju je najavio Kurti, Rakić ističe da ostaje da se vidi kako će se to odraziti na pregovore Beograda i Prištine. “Ovde se postavlja pitanje šta će to sve da obuhvati, jer u Srbiji ne postoje kosovske škole kao što postoje srpske na Kosovu, u Srbiji nisu srpski i albanski zvanični jezici kao na Kosovu. U Srbiji ne postoje ni ustavni mehanizmi zaštite manjina proisteklih iz Ahtisarijevog plana kao na Kosovu, u Srbiji ne mogu da se prodaju kosovski proizvodi sa oznakom “Made in Kosovo”, ne mogu da se voze kosovske RKS tablice, itd. On do sada nije precizirao na šta će sve da se odnosi politika reciprociteta, ali ta politika svakako ima potencijal kreiranja velike krize”, ocenjuje Rakić.

Kao jednu od razlika između Haradinajevog i Kurtijevog pristupa u pregovorima sa Beogradom, Rakić je naveo to da vlada Aljbina Kurtija neće biti zavisna od podrške Srpske liste, kao što je to bio slučaj sa Haradinajem. “Kurtijeva glasačka baza je izgrađena na temi borbe protiv korupcije i radikalnijeg pristupa u odnosu sa Beogradom, što će ga svakako donekle usloviti da ne gaji prisniji odnos sa Beogradom”, smatra Rakić. On je ipak dodao da misli da će pod pritiskom međunarodne zajednice odnos između Beograda i Prištine morati da postoji.

“Kurti već duže vreme govori o tome da ne želi da razgovara sa Srpskom listom već sa „lokalnim Srbima“, jer ona predstavlja Beograd, a ne Srbe s Kosova. Ovde se opet najavljuje majorizacija, jer se postavlja pitanje ko su ti drugi „lokalni Srbi“ s obzirom da živimo u predstavničkoj demokratiji?”, smatra Rakić.

Srpska lista je dobila svih 10 zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova, a Rakić navodi da je ovo bila posledica pritiska i straha: “s jedne strane pritiska od SNS, koji kontroliše i srpski i kosovski javni sektor u srpskim sredinama, a sa druge strane, proizvod manjinskog straha od većine”. Najavljena “majorizacija” bi prema Rakiću samo još povećala strah kosovskih Srba, ali on ostavlja prostor za dalje odnose Srpske liste i Samoopredeljenja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *