Rebalans budžeta kao alat za kupovinu glasova
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Juče je u Narodnoj skupštini usvojen rebalans budžeta za tekuću 2019. godinu. Usled nešto većih prihoda nego što je bilo planirano, i nešto manjih rashoda, u budžetu je bilo nešto više novca, pa su ta sredstva u iznosu od oko 25 milijardi dinara rebalansom preraspodeljena na druge namene. Preko toga, rashodi su povećani za dodatne 23 milijarde dinara, što je očekivani deficit u ovoj godini, pa su rebalansom rashodi povećani za skoro 400 miliona evra.

Ali kako su povećani, i da li je bilo bolje ta sredstva upotrebiti na drugi način?

 

Rebalans

1) 9 milijardi za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima

2) 9 milijardi za jednokratnu pomoć penzionerima krajem godine, u iznosu od 5.000 dinara

3) 10 milijardi za nove nabavke u sektoru bezbednosti

4) 13 milijardi za autoput Pojate – Preljina

5) 7 milijardi za prevremenu otplatu kredita

6) 2 milijarde za povećanje plata u javnom sektoru krajem godine

Od ukupne ove sume, samo polovina rashoda (za izgradnju autoputa i otplatu kredita) pozitivno utiče na ekonomska kretanja, a veći rashodi za otplatu kredita danas znače manje rashode za kamate sutra. Rešavanje kredita u francima trebalo je da ide preko suda, a ne da država i svi poreski obveznici snose troškove koji je trebalo da snose, na osnovu sudskih presuda, ili banke ili dužnici.

Rashodi za nabavke u sektoru bezbednosti nemaju uticaj na ekonomska kretanja, pa nisu investicija već čist trošak. Ovi rashodi su u 2019. znatno povećani i to preko mogućnosti privrede i više nego što izdvajaju zemlje u okruženju. Jednokratna pomoć penzionerima i povećanje plata su direktna kupovina političke podrške pred predstojeće parlamentarne izbore na proleće.

 

Legalizovana kupovina podrške

Jednokratna pomoć penzionerima je relativno skorašnja novina u praksi kod nas, a uvođenje ove pojave u zakon o PIO (koji predviđa da ovaj bonus može biti do 0,3% BDP-a godišnje) uvodi preveliku diskrecionu odluku Vlade u to kako se troši novac ze penzije, i ruši vezu između uplaćenih doprinosa i primljenih penzija. Kako je to Fiskalni savet napisao u svojoj analizi: “Ovo je srpski penzioni sistem dovelo korak bliže sistemima na Bliskom istoku, a dalje od sistema u Zapadnoj Evropi”. Penzije jednostavno treba da zavise od zakona, a ne od volje političara na vlasti.

Povećanje plata osetiće se tek malo u ovoj godini, jer će se isplaćivati novi iznosi samo u decembru. Plate medinciskih sestara povećane su za 15%, lekara 10%, zaposlenih u prosveti, policiji i ustanovama socijalne zaštite 9%, a 8% u Poreskoj upravi i Upravi carina. Ukupno povećanje mase zarada u javnom sektoru je nominalno oko 9,5%.

 

Zašto je ovoliko povećanje plata loše?

Prvo, u 2019. godini plate zaposlenih u javnom sektoru već su povećane za 9%. Sada sledi drugo veliko povećanje od dodatnih 9,5%. Istovremeno, privreda raste znatno sporije od toga – da bi povećanje bilo održivo, ono bi trebalo da iznosi oko 5 do 5,5% kao zbir privrednog rasta i rasta cena (oko 3% privredni rast i oko 2% inflacije).

Ovoliko velika povećanja, mada na mesečnom računu pojedinačnog zaposlenog ne deluju veliko, veliki su izdatak za državu. A ta sredstva su mogla bolje da se iskoriste za druge politike koje će pospeštiti ekonomski rast.

 

Zašto nam trebaju politike za rast?

1) Srbija je među zemljama sa najnižiim dohotkom u Evropi. Bez ekonomskog rasta ne možemo da dostignemo po platama ni Rumuniju, a kamoli Češku ili Nemačku.

2) Rast srpske privrede niži je nego što je to slučaj sa zemljama u tranziciji koje su ušle u EU, umesto da bude viši, imajući u vidu da naša privreda kreira niži dohodak.

 

Ekonomski rast u prvoj polovini godine. Izvor: Eurostat.

 

3) Evropska privreda usporava, kao što se može videti na grafikonu. U poslednjih 6 kvartala rast se smanjuje, i značajno je niži nego što je to bio u prethodnim godinama. Ovo pogađa i naš region, jer se smanjuje nivo investicija iz inostranstva, kao i izvoz.

Kao što je svima već jasno, kada evropska privreda zakašlje, naša dobije upalu pluća. Ovakva ekonomska kretanja za sada ne moraju da znače recesiju, ali ovo jeste opomena za domaće kreatore ekonomskih politika da moraju da porazmisle o tome da je sada najvažnije da kreiraju ambijent koji će podržati rast.

 

Ekonomski rast u prethodnih 6 kvartala. Izvor: Eurostat.

 

Kakav bi bio dobar rebalans?

Rast plata trebalo bi da bude u skladu sa mogućnostima privrede – oko 5,5%. Možda bi plate u onim sektorima gde postoji veliki odliv radnika u inostranstvo, kao što su lekari ili medicinske sestre, mogli da se uvećaju da bi se smanjili podsticaji za njihov odlazak. Sredstva za penzionerski bonus i za investicije u sektoru bezbednosti trebalo bi da se iskoriste za izgradnju nedostajuće infrastrukture, ali i za smanjenje poreskih nameta na rad – i to najbolje za povećanje neoporezivog dela zarada, čime bi se najviše rasteretile najniže zarade.

Ovakav rebalans bi postavio dobre osnove za ekonomski rast u narednoj godini, usled čega bi plate (kako zaposlenih u javnom, tako i u privatnom sektoru), pa i penzije, mogle da održivo rastu. Međutim, usvojeni rebalans pokazuje nam da se Vlada odlučila da razmišlja na kratak, umesto na srednji rok, i da joj je od ekonomskog stanja u zemlji važnije da zadrži vlast kupovinom političke podrške.

 

Pročitajte i: “Populizam jede budžet” – o najnovijem rebalansu državnog budžeta 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *