Foto: iStock
U jednoj beogradskoj srednjoj školi roditelji su nedavno postali zabrinuti zbog ponašanja profesora fizičkog, koji prema navodima Blica učenice “dodiruje dok rade vežbe”. Ovo je samo deo optužbi na račun anonimnog profesora, a jedan od zabrinutih roditelja je podneo i molbu Ministarstvu prosvete kako bi se reagovalo povodom ovog slučaja.
Seksualno uznemiravanje je nažalost suviše često u Srbiji, a ovo je samo poslednji u nizu primera koji pokazuju koliko je teško prepoznati seksualno uznemiravanje kada se ono događa, naročito kada su žrtve mladi.
Šta je sve seksualno uznemiravanje?
Statistike o seksualnom uznemiravanju u Srbiji nikako nisu ohrabrujuće. Prema rezultatima istraživanja Autonomnog ženskog centra (AŽC) skoro 80% mladih je doživelo neki oblik seksualnog uznemiravanja, a znatno više su pogođene devojke.
Prema istom istraživanju 8 od 10 devojaka je iskusilo da ih muškarci oslovljavaju neprimerenim nadimcima. Svaka druga devojka je doživela slanje poljubaca, zviždanje i oblizivanje, a neželjene poruke i telefonske pozive seksualnog sadržaja dobija 6 od 10 devojaka.
Iako živimo u društvu koje teži rodnoj ravnopravnosti, i dalje postoji neslaganje oko toga šta je sve seksualno uznemiravanje. Za neke postupke, kao što je neželjeni fizički kontakt, postoji konsenzus da je u pitanju seksualno uznemiravanje, ali se često događa da iskustvo žena nije shvaćeno ozbiljno jer im se nije dogodilo “ništa strašno”. Žene često i same ne prepoznaju određeno ponašanje kao seksualno uznemiravanje, već kao “neprijatno iskustvo”.
Seksualno uznemiravanje ne mora da uključuje samo fizički kontakt, već se može dogoditi kroz verbalnu komunikaciju, ali i kroz proganjanje ili drugo neprimereno ponašanje. Ovakvo ponašanje se može ispoljiti na razne načine, pa je gotovo nemoguće pobrojati sve moguće njegove oblike, ali je zajedničko za sve njih da se retko prijavljuju nadležnim organima. U Sjedinjenim Američkim Državama, koje su kolevka #Metoo pokreta, 1 od 3 žene iskusi neki oblik seksualnog uznemiravanja i nasilja.
Seksualno uznemiravanje se razlikuje i po stepenu štete koja je naneta žrtvi, ali ovo ne znači da su “manje opasni” oblici seksualnog uznemiravanja, poput nepristojnih komentara u javnosti, dopušteni i prihvatljivi. Ovakvi slučajevi su često obeleženi kao rezultat “preosetljivosti” žrtve, najčešće žena, ali je ovo samo pokazatelj koliko je daleko pomerena granica za dopušteno seksističko ponašanje dela muške populacije.
Zašto ne verujemo žrtvama?
Iako se sve češće javno razgovara o seksualnom uznemiravanju, i dalje je teško javno podeliti svoje iskustvo. Ovo podrazumeva veliku količinu hrabrosti, ranjivosti i spremnosti na različite komentare, od kojih će gotovo po pravilu neki reći da žrtva izmišlja ili preuveličava. Nepoverenje je još veće ukoliko je žrtva mlada osoba, kojoj se često daje manje kredibiliteta i verodostojnosti.
O tome koliko je ovo štetno za žrtve pokazuje i najnovija serija Netfliks produkcije “Neverovatno” (Unbelievable). Serija je bazirana na istinitom slučaju Mari Adler, osamnaestogodišnjakinje iz SAD, koja je 2008. godine prijavila silovanje, ali je nakon toga rekla da je sve izmislila, zbog čega je završila na sudu. Mari Adler ipak nije lagala, već je usled pritiska i nepoverenja koje su joj ukazali policajci rekla da je ceo događaj izmislila.
Seksualno uznemiravanje, uključujući i silovanje, često uključuju reč jedne osobe protiv reči druge, bez jasnih dokaza. Zbog ovoga se ispituje kredibilitet žrtve, a često se događa da se optužba za seksualno uznemiravanje ne shvata ozbiljno, jer se iz nekog razloga ne ukazuje poverenje žrtvi.
Slučaj Marije Lukić, koja je optužila predsednika opštine Mulutina Jeličića Jutke za višegodišnje seksualno uznemiravanje, pokazuje odlično ovu tendenciju ka diskreditovanju žrtve. Kada je Lukić izašla u javnost sa svim optužbama, usledili su mnogobrojni komentari na račun njenog oblačenja, izgleda, a pojavile su se i navodno njene kompromitujuće fotografije. Sve ovo je rađeno sa jednim ciljem – da se njena priča učini manje istinitom tako što će se ona predstaviti javnosti kao promiskuitetna žena. Na njenom primeru se dobro vidi odnos čitavog našeg društva prema seksualnom uznemiravanju.
Zbog ovoga je jako važno shvatati ozbiljnost optužbi za seksualno uznemiravanje, i dati podršku žrtvi kada odluči da progovori. Ostaje da se vidi šta će se dogoditi sa prigovorima protiv pomenutog profesora fizičkog, ali je pozitivno to što su roditelji ukazali poverenje devojkama koje su progovorile o problematičnom ponašanju. Sličnih primera je sigurno mnogo širom Srbije, a ovo se može promeniti jedino ako shvatamo ozbiljno optužbe za seksualno uznemiravanje i podstičemo žrtve da javno govore. Na taj način je moguće formirati generaciju mladih ljudi kojima će biti čudno kako smo mi 2019. godine olako tretirali optužbe za seksualno uznemiravanje.
Autorka