Foto: N1
Ove nedelje, 9. i 10. oktobra, biće održan prvi sastanak u okviru dijaloga predstavnika vlasti i opozicije u Narodnoj skupštini uz posredstvo Evropskog parlamenta, čiji su predstavnici bivši evroparlamentarci Eduard Kukan i Knut Flekenštajn. Još uvek nije izvesno ko će od predstavnika opozicije učestvovati u ovom formatu dijaloga, niti je jasno kome je sve zvanično upućen poziv.
Kako prenosi RTS, predviđene su tri runde dijaloga uz posredstvo EP, koje bi trebalo da traju do kraja godine, a koje će u različitim aspektima biti fokusirane na unapređenje izbornih uslova u susret izborima 2020. godine. Reakcije opozicionih partija i pokreta, kao i udruženja „1 od 5 miliona“ su mešovite – od bezuslovne spremnosti na dijalog, preko različitih uslovljavanja, do kategoričkog odbijanja učešća u ovakvim sastancima.
Šta možemo da očekujemo od prve runde dijaloga u ovom foromatu? Zbog čega je Evropska unija zainteresovana da se aktivnije uključi u dijalog vlasti i opozicije? Da li novi sastanci mogu da utiču na odluku o bojkotu predstojećih izbora?
O tome je za Talas govorio Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike.
Majstorović: Bilo bi važno da se održe sastanci i sa vanparlamentarnim političkim akterima
Ove nedelje počinje dijalog stranaka u parlamentu uz posredovanje bivših evroparlamentaraca Kukana i Flekenštajna. Kakva su vaša očekivanja od prve runde dijaloga?
„Kao prvo, dobro je da dijalog počinje, ili bolje reći – da se dijalog nastavlja. To vidim kao prirodan nastavak dijaloga koji je započet dijalogom između civilnog društva i političkih stranaka, i iz te perspektive to je pozitivna inicijativa.
Verovatno da će prva runda biti iskorišćena da se izvestioci upoznaju sa onim što su stavovi svih parlamentarnih političkih stranaka, šta su njihovi zahtevi kada se radi o opoziciji, i na koji način vladajuće stranke mogu da odgovore na ove reakcije. Evidentno je da će prvi sastanak imati karakter istraživačke misije gde će se izvestioci dodatno upoznati sa aktuelnom situacijom.“
Koji su mogući formati za nastavak dijaloga? Aktuelni saziv parlamenta iz 2016. ne odgovara stvarnom odnosu snaga, pa je otvoreno pitanje da li će, i kako, u dijalogu učestvovati vanparlamentarni akteri koji su se u međuvremenu pozicionirali na opozicionoj sceni.
„Upravo iz tog razloga što je saziv Skuštine pri kraju svog mandata, i što su se u međuvremenu pojavili novi politički akteri koji su zainteresovani za učešće na narednim izborima i za stanje demokratije, bilo bi važno da se, ako ne u Narodnoj skupštini, a ono na margini tih sastanaka, ipak održi sastanak sa onima koji su zainteresovani za ova pitanja. Prirodno je da i oni budu obuhvaćeni. Ako nije moguće formalno, u okviru Narodne skupštine, onda je potrebno iznaći neki paralelni modus u okviru kojeg bi to bilo moguće.
U svakom slučaju, ovaj dijalog, u nekoj od svojih faza, treba da obuhvati najširi mogući obim političkih aktera, jer su pitanja u vezi sa demokratskim, slobodnim i fer izborima od suštinskog značaja za čitavo društvo.“
“Ovo je šansa da se zaista svi politički akteri u Srbiji uključe u iskren dijalog, i da se na neki način povrati poverenje u demokratske institucije.“
Zbog čega mislite da je Evropska unija u ovoj meri zainteresovana za aktivno uključivanje u dijalog vlasti i opozicije u Srbiji?
„Odluka Evropske unije nije doneta preko noći. Od 2018. godine i strateškog papira o kredibilnom proširenju, pa do godišnjeg izveštaja za 2019, očigledno je da postoji nezadovoljstvo tempom kojim se odvijaju demokratske reforme u Srbiji. Kao dokaz nezadovoljstva, u junu ove godine imali smo prvi put otvaranje samo jednog poglavlja u okviru pristupnih pregovora – to je bio više nego jasan signal Srbiji koja je imala 4 ili 5 pripremljenih pregovaračkih poglavlja i koja je ovakvim potezom EU, ako ne sankcionisana, onda svakako upozorena da se od nje očekuje više.
Evropska unija možda nekada nije isuviše glasna u svojim kritikama, međutim iz njenih izveštaja je više nego evidentno da već duže vreme postoji nezadovoljstvo razvojem političke situacije u Srbiji. Mislim da je to interesovanje kulminiralo najavama pojedinih opozicionih stranaka da će bojkotovati predstojeće izbore, pa je prirodno da EU bude zainteresovana za stanje demokratije i razloge nezadovoljstva opozicije u Srbiji.
Značaj ideje ovakvog dijaloga bi trebalo da bude prepoznat od strane svih političkih aktera, uključujući tu i vanparlamentarne stranke i građanske pokrete, a to je da ovaj dijalog treba iskoristiti kako bi se vratilo poverenje u demokratiju i demokratske institucije u Srbiji. To, nažalost, neće biti nimalo lak zadatak, imajući u vidu da je došlo do značajne erozije kvaliteta demokratije i demokratskih institucije, što se vidi u različitim izveštajima, kako Evropske komisije, tako i drugih uglednih svetskih, međunarodnih i nevladinih organizacija.
Ovo je šansa da se zaista svi politički akteri u Srbiji uključe u iskren dijalog, i da se na neki način povrati poverenje u demokratske institucije.“
Da li mislite da ishod ovakvog dijaloga može da bude dovoljno supstantivan i pravovremen da bi uticao na odluku pojedinih opozicionih aktera o učešću, odnosno bojkotovanju predstojećih izbora?
„To je vrlo teško pitanje, o tome će se izjašnjavati svaka stranka ili koalicija u svoje ime. Ono što je, rekao bih, prednost ovog pristupa koji je najavila delegacija Evropskog parlamenta jeste što to neće biti jednokratan dijalog. Dijalog bi trebalo da se nastavi i nakon izbora. To, s jedne strane, ukazuje na ozbiljnost situacije u kojoj se demokratija u Srbiji danas nalazi, ali sa druge strane i na pozitivnu zainteresovanost EU da ostane angažovana u Srbiji i svojom posredničkom ulogom pomogne iznalaženje rešenja. Dakle, da pomogne nama ovde u Srbiji da povratimo poverenje u demokratske institucije.
Taj zadatak neće biti niti lagan niti kratkoročan, već mora da se radi i uveliko nakon narednih izbora u proleće sledeće godine.“
“Javni je interes građana Srbije da se politika vrati u sistem demokratskih institucija.”
Do sada smo pričali o opoziciji, a koliko će vladajuće stranke biti spremne da zaista učestvuju u dijalogu i naprave značajne promene u pogledu izbornih uslova?
„Samo uključivanje Evropskog parlamenta ukazuje i na određena očekivanja od vladajućih stranaka, jer će sada svakako i fokus međunarodne pažnje biti mnogo više usmeren na ono što bi vladajuće stranke, to jest koalicija, morale da unaprede. Ne samo kako bi organizovali demokratske, slobodne i fer izbore i time obezbedili uslove da opozicione stranke izađu na izbore, već da se zaista na jedan sistemski način unapredi rad parlamenta i otpočne „rekonstrukcija“ urušenog političkog sistema kakav danas imamo u Srbiji.
Ono što je najvažnije – da se povrati poverenje građana u izbore kao najznačajniju instituciju kada je reč o funkcionisanju demokratije u Srbiji. Oko toga ne bi smelo da postoji razmimoilaženje u stavovima jer se radi o javnom interesu. Javni je interes građana Srbije da se politika vrati u sistem demokratskih institucija. Vladajuće stranke tu imaju posebnu odgovornost.“
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 
Autorka