Foto: iStock
Iako je sam termin često posmatran sa sumnjom, influenseri su vidljivi na gotovo svakoj društvenoj mreži. Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju, pa je sve češće da na Instagramu vidite post koji je sponzorstvo ili “partnerstvo” sa nekom kompanijom ili brendom.
Influenseri nisu samo ljudi sa milionskim brojem pratilaca, a sve je više i takozvanih mikro-influensera, koji imaju nešto više od 1.000 pratilaca. Za Talas su o svom iskustvu kao mikro-influenseri govorili Mina Smiljanić, Nikola Ivković i Jovana Arsić.
Smiljanić: Autentičnost, kreativnost i istrajnost su neophodni kriterijumi
Mina Smiljanić, na društvenim mrežama poznata kao Mina Fu, ističe da generalno ima problem sa terminom “influenser”.
“Ako se puko promovisanje šminke, odeće i raskošnog životnog stila smatra “influensovanjem”, onda zaista ne volim da me klasifikuju tako. Ali kako bolji termin nije u upotrebi, da, mogu da kažem da težim tome da svojim pojedinim objavama dajem pozitivan primer i da svojim postupcima utičem na mlade da rade na sebi, budu vredni i ambiciozni, da budu odgovorni, optimistični i dobri ljudi. Kada dobijem poruku od nekoga ko mi kaže da je zbog mojih objava odlučio da ipak završi fakultet, osamostali se, pročita neku knjigu ili prosto radi na sebi – to mi dokaže da ima smisla naći se u tom influenserskom košu”, smatra Smiljanić.
Nju na Instagramu prati preko 15.000 ljudi, a ona ističe da to ne može biti jedino merilo uspeha. “Autentičnost, kreativnost i istrajnost su svakako neophodni kriterijumi”, dodaje Smiljanić.
Komentarišući razvijenost i povezanost marketing saradnje brendova i influensera, ona ističe da je influenser marketing već neko vreme rasprostranjen u Srbiji. “Sve veći budžeti se prelivaju u digital, a veliki deo tog novca se isključivo koristi za potrebe saradnji sa influenserima. Naravno, mnoge saradnje se baziraju i na kompenzaciji, ali mislim da najuspešniji blogeri i influenseri mogu da se pohvale mesečnim zaradama od preko 2.000 evra, što je za srpske standarde jako solidan priliv”, navodi Smiljanić.
Iako se sama nikad nije potpuno upustila potpuno u “influenserske vode”, ona ističe da je imala uglavnom pozitivna iskustva saradnje sa brendovima. “Kako se nikad nisam full-time upustila u te vode, već ovo vidim kao hobi, saradnje uglavnom dogovaram putem marketinških i PR agencija koje me kontaktiraju. Direktnih saradnji sa brendovima skoro da nije ni bilo”, rekla je Smiljanić.
Ona ističe i da joj je višegodišnje prisustvo na društvenim mrežama pružilo dosta toga. “Mina Fu korisničko ime postoji više od 8 godina, i veliki broj ljudi me identifikuje kao Minu Fu Smiljanić. Tako da su mi društvene mreže pružile platformu gde mogu da se informišem, edukujem, identifikujem i afirmišem kao profesionalac, kao osoba sa vrednostima i stavovima. Od materijalnih stvari, donele su neku odeću, kozmetiku, nekoliko putovanja, side money i stipendiju za master. Sve to i dalje doživljavam kao hobi i deo sebe, koji me ne određuje, ali mi oplemenjuje svakodnevicu”, kaže Smiljanić.
Ivković: Brendovi se sve više okreću influnserima
“Da budem iskren, nikada nisam voleo titule ili nazive poput influensera, sebe nazivam osobom zaljubljenu u digitalni marketing, društvene mreže i interesantan sadržaj na Instagramu”, u izjavi za Talas navodi Nikola Ivković.
On na Instagramu ima preko 14.000 pratilaca, a na njegovom Instagram profilu se mogu videti saradnje sa različitim brendovima. Ivković je između ostalog reklamirao satove, ali i kozmetičke proizvode. On ima samo 22 godine, a smatra da je za uspeh na društvenim mrežama najbitniji interesantan sadržaj za publiku, koji je “dovoljno zanimljiv da natera publiku na interakciju, redovnost”, kao i strategija za koju smatra da je danas “neophodno napraviti pre nego što se krene ozbiljnije u svet Instagrama”.
Brendovi u Srbiji sve više angažuju influensere radi promocije proizvoda, a Ivković smatra da se ovo događa češće u odnosu na pre nekoliko godina. Njegovo iskustvo saradnje sa sponzorima za sada je bilo dobro. “Brendovi se sve više okreću influenserima, što smatram velikim korakom za mnoge brendove kao što je biranje influensera, kao jednog kanala komunikacije ka relevantnoj publici. Moje iskustvo je do sada bilo isključivo pozitivno, jer i sam biram sa kim ću sarađivati, a sa kim ne. Negativna iskustva još uvek nisam imao”, ističe Ivković.
Kao najznačajniji dobitak iz aktivnog prisustva na društvenim mrežama Ivković navodi poznanstva koja je tim putem stekao. “Mnogi ljudi su vremenom postali moji prijatelji i van društvenih mreža”, rekao je Ivković.
Arsić: Uvek mi je najteže da privučem pažnju ljudi
Iako su muškarci zastupljeni u svetu influensera, i dalje se ipak čini da žene češće biraju ovaj karijerni put. Veliki broj žena koje se aktivno posvećuju društvenim mrežama dele svoja iskustva i savete o šminkanju, kozmetici i modi, a Jovana Arsić je primer mikro-influensera u ovoj oblasti.
Ona ima 23 godine, nedavno je završila studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a nju trenutno na Instagramu prati preko 5.000 ljudi. Arsić je odlučila da se oproba i na Jutjubu, pa je sa drugaricom pokrenula Jutjub kanal Two Dolls, koji za sada ima preko 1.000 prijavljenih korisnika.
“Osetila sam da potrebu da javno govorim o stvarima koje jako volim, pratim dugi niz godina i deo su mojih interesovanja, kao i da podelim svoja iskustva, ne samo sa ljudima iz svog okruženja, već sa svima koje to zanima ili bi moglo da im pomogne. Tu najpre mislim na modu, šminku, kozmetiku, putovanja, filmove i slično, što su sada postale teme na mom Instagram profilu i Jutjub kanalu”, ističe Arsić.
Ona od pre godinu dana aktivnije postavlja sadržaj na drušvenim mrežama, a kao najveći izazov Arsić je izdvojila privlačenje pažnje publike i podsticanje interakcije. “Teško je kada nekada uložiš baš mnogo truda u neku objavu, video, pa čak i story na Instagramu, a odziv publike je mali, a novih ljudi nema, ne dolaze. Definitivno, svi mikro-influenseri imaju taj problem – nedovoljna vidljivost. Ipak, zaista ne očajavam kada naiđu poteškoće, već se odmah zapitam šta mogu da menjam, to primenim i nadam se najboljem”, smatra Arsić.
Izgraditi publiku na Instagramu i Jutjubu zaista nije lako, a Arsić i sama ističe da je ovo zahtevan poduhvat. “Na Instagramu je, čini mi se, lakše sada doći do ljudi, nego na Jutjubu. Instagram je prilično socijalan, pa svaka vrsta interakcije i objava poveća domet. Tu mislim na upoznavanje sa nekim influenserima, pojavljivanje na njihovom story-u, njihov share (deljenje sadržaja) tvog profila… Jutjub je drugačiji, jer tamo momenat share na samoj mreži ne postoji”, navodi Arsić. Ona je izdvojila organizovanje nagradnih igara kao jednu od korisnih tehnika za podsticanje interakcije korisnika.
Iako se već godinu dana aktivno bavi društvenim mrežama, Arsić kaže da joj je prva poslovna ponuda stigla tek pre 3 dana. “Pre toga je bilo pregovora, ali bezuspešno. Iskreno, nisam počela da se bavim mrežama zbog novca, već zato što jako želim da sa mnogo ljudi pričam o svemu što volim. Poslovna ponuda me je prijatno iznenadila i drago mi je što je sve što volim da radim neko odlučio i da (novčano) vrednuje. Takođe, dodatno je pojačala moja uverenja o karijeri u “influenserskim” vodama”, rekla je Arsić.
Karijera influensera je nešto što je za većinu korisnika društvenih mreža do skoro bilo nerealistično, ali Jovana Arsić ipak ističe da od najbližih ima podršku za to što radi. “Meni bliskim ljudima koji su stariji je neobično i po malo nepojmljivo da socijalne mreže mogu biti posao. Mlađima je vrlo interesantno i raduju se PR paketima zajedno sa mnom, jer znaju da će se unutra naći nešto i za njih. Starijima stalno ponavljam da je potrebno vremena da se sve to razvije u ozbiljniji posao”, kaže Arsić.
Sve više novca u influenser marketingu
Iako su prisutni i u Srbiji, mikro-influenseri najviše novca ipak zarađuju u Sjedinjenim Američkim Državama i zemljama Zapadne Evrope. Ovo je grana marketinga koja neprestano raste, a prema nekim procenama ona bi mogla da dostigne vrednost od čak 15 milijardi dolara do 2022. godine.
Influenseri više nisu samo daleke zvezde sa milionskim brojem pratilaca, već su sve više ovo “obični ljudi”, sa kojima korisnici lako mogu da se identifikuju. Upravo ova slika o influenserima kao “običnim ljudima” pomaže brendovima da dobiju marketing uslugu koja ne izgleda potpuno kao plaćena reklama, već više kao topla preporuka poznanika. O tome koliko je ovo otišlo daleko svedoči i članak u časopisu Atlantic koji navodi primere “influensera” koji su lagali da imaju sponzorstva velikih brendova, kako bi dobili veći kredibilitet. Iako je ovo i dalje mlada grana digitalnog marketinga, očigledno postoji prostor za mikro-influensere, a gore pomenuti primeri upravo to i dokazuju.