Kako se opozicija odnosi prema LGBT+ pravima u Srbiji?

Autorka

Politika,Vruće teme |
October 2, 2019
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Vesna Lalić

Jučerašnji dan protekao je u znaku problema LGBT+ prava u Srbiji. Najpre je lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas u svojim tvitovima i saopštenju doveo u pitanje značaj LGBT+ prava u odnosu na druge probleme u Srbiji:

 

 

 

Povod za ovu reakciju bile su izjave Bojana Klačara (CeSID) i Srđana Bogosavljevića (Ipsos) u kojima se navodi da je jedan od problema opozicije neusaglašenost stavova o važnim temama, dok je Klačar posebno naglasio i odnos prema LGBT+ pravima.

Sa druge strane, grupa navijača Crvene zvezde napala je juče prostorije Prajd info centra. Iako ovaj napad nikako nije odgovornost opozicionih partija, već vlasti koje imaju kontrolu nad organima reda i koje su dužne da brane građane od fizičkih napada, razumno je očekivati da opozicija ima spemne odgovore na ponašanje huligana prema onima koji već svakodnevno žive u strahu.

 

 

Kakav je odnos opozicije u Srbiji prema pitanjima ljudskih prava, a u ovom slučaju konkretno – pravima LGBT+ populacije? O tome su za Talas govorili Aleksandar Savić (Da se zna) i Milena Vasić (YUCOM).

Dragan Đilas do trenutka objavljivanja teksta nije odgovorio na pozive i primljene Viber poruke Talasa.

 

Savić: Osim retkih izuzetaka, svi prave kompromise sa LGBT+ pravima

Aleksandar Savić iz udruženja „Da se zna“ u razgovoru za Talas ocenio je generalni odnos opozicije u Srbiji prema LGBT+ pravima:

„Među trenutno relevantnim opozicionim akterima, osim LDP, LSV, SMS, PSG i Nove stranke*, svi ostali prave kompromise sa LGBT+ pravima. Tu se izdvajaju neki članovi DS-a, poput Balše Božovića, Dragana Šutanovca i Gordanu Čomić, koji su davali izjave na ovu temu, ali DS je i dalje u koaliciji unutar Saveza za Srbiju.

Ova čitava situacija pokazuje da ne možemo da se oslonimo ni na vlast ni na opoziciju, jer kada dođe trenutak da se nešto izvaga, mi ćemo biti kolateralna šteta“, ističe Savić.

Kako kaže, uprkos tome što je premijerka Brnabić lezbejka ili što su neke od stranaka podržale i došle na Prajd, njegova procena je da će svi politički akteri uvek izabrati nešto što je kratkoročno popularno, a na štetu vrednosti za koje su se deklarativno opredelili.

Kada je reč o jučerašnjem saopštenju Dragana Đilasa, Savić smatra da je ono „kontinuitet homofobije iz 2010. godine“.

„Đilasova jučerašnja izjava pokazuje da on ne razume koncept ljudskih prava i činjenicu da jedna borba ne mora nužno da prekine drugu. Borba za prava svih građana i građanki nije u sukobu sa borbom za LGBT+ prava i obrnuto, naprotiv“, poručuje Savić.

Kada je reč o najnovijem napadu na Prajd info centar, naš sagovornik ističe da se to ne dešava ni prvi ni poslednji put, te da napadači uglavnom ne budu sankcionisani, niti se sprovede značajnija istraga.

„Juče je policija mojim kolegama rekla da ne postoji nikakva materijalna šteta – to što je neko pljuvao, udarao nogom ili gađao izlog flašom ne znači ništa jer, eto, nije ušao unutra, a mogao je.

Ukoliko nemate prvu polomljenu glavu ili nešto nije ozbiljno oštećeno, ne gleda se na to kao na krivično delo, nego morate da uzimate zakon u svoje ruke. U tom slučaju vam treba advokat, a to što sada stupa na snagu novi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći čini stvar još težom“, naglašava Savić i dodaje da institucije moraju bolje da rade svoj posao, kao i da imaju jasne procedure za ovakve slučajeve.

 

Vasić: Napad na Prajd info centar – odgovornost svih koji su bili na vlasti od 2000. godine

Advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milena Vasić u izjavi za Talas iznela je svoje viđenje saopštenja lidera SSP Dragana Đilasa:

„Ovo, nažalost, nije prvi put da od političara u Srbiji, bez obzira da li su na vlasti ili ne, dolazi homofobična retorika u kojoj se menjaju teze i licitira ljudskim pravima jedne manjinske grupe na uštrb „ugrožene većine“. Društvo u kome je najveći broj građana koji su ekonomski i socijalno ugroženi je plodno tlo za ovakvu zamenu teza i čini se da se radi o jednoj populističkoj odluci Dragana Đilasa u kojoj lider opozicione stranke pokušava da pridobije simpatije što većeg broja građana, ne razmišljajući o posledicama svojih reči.“

Vasić dodaje da se u ovom slučaju populacija LGBT+ izdvaja kao da ne glasa na izborima i kao da nema „potpuno identično uskraćen pristup slobodnim medijima i ekonomske probleme“.

„Ovakva zamena teza ozbiljno relativizuje problem sa kojim se suočavaju građani drugačije seksualne orijentacije. U duboko homofobičnom društvu kao što je naše, veoma je lako izmanipulisati građanima ukazujući na LGBT+ populaciju kao siguran prst u oku, ali posledice mogu biti mnogo ozbiljnije nego što se to na prvi pogled čini“, istakla je naša sagovornica.

Kada je reč o generalnom odnosu opozicije prema LGBT+ pravima, Milena Vasić smatra da opozicija većinom ne razume ovaj problem, te često pravi greške koje najskuplje koštaju upravo LGBT+ populaciju. Kao primer navodi manipulisanje seksualnom orijentacijom predsednice Vlade, umesto ukazivanja na konkretne greške u radu.

„Nažalost, ovo nije karakteristično samo za opoziciju, već i za vladajuću stukturu, pa tako imamo svojevrsno takmičenje u pridobijanju većine građana Srbije, na uštrb ugrožene manjine“, zaključuje.

Ocenjujući napad na Prajd info centar, Vasić smatra da je on nedvosmisleno motivisan stereotipnom mržnjom prema pripadnicima LGBT+ populacije.

„Ovo je odgovornost apsolutno svih koji su bili na vlasti u Srbiji od 2000. godine pa nadalje, jer ova država sistematski žmuri na kršenje prava svojih građana, ne sankcioniše zločin iz mržnje kao takav i u širem smislu nije učinila ništa da stvori povoljniju društvenu klimu za građane koji su ugroženi.

Napad na Prajd info centar ne bi se dogodio da postoji jasna poruka države da nasilje neće biti tolerisano. Sa ovakvim stavom opozicije, čini se da ni alternativa trenutnoj situaciji nije previše svetla“, zaključuje naša sagovornica.

*Izjava je dopunjena nakon incijalnog objavljivanja teksta. 

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke