„Populizam jede budžet“ – o najnovijem rebalansu
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock 

U najnovijoj oceni rebalansa državnog budžeta, Fiskalni savet navodi da se rashodi budžeta povećavaju za 50 milijardi dinara, a pojedinačne mere ocenjuje kao fiskalno neodržive i neodgovorne.

 

Fiskalni savet objavio je najnoviju ocenu rebalansa republičkog budžeta u kojoj ističe da je predviđeno da se do kraja godine potroši sav višak sredstava prikupljen tokom 2019, te da se rashodi povećavaju za 50 milijardi dinara. Kako se dalje navodi, budžet Srbije bi bez novih povećanja godinu završio u suficitu, dok ćemo, usled rebalansa, imati deficit od 0,5% BDP-a. Dificit od 0,5% ocenjen je kao prihvatljiv, dok su mere koje uvećavaju rashode „uglavnom problematične“.

Kao „ekonomski najštetnija mera“ navedeno je predviđeno povećanje zarada u opštoj državi od 8 do 15% koje Fiskalni savet smatra prevelikim. U svom objašnjenju ističu da je većina mera povećanja rashoda budžeta (poput isplate 5.000 dinara penzionerima ili rešavanje problema kredita u švajcarskim francima) jednokratno, dok je u slučaju zarada reč o povećanju koje će tokom naredne 2020. godine biti 12 puta veće nego do kraja 2019, kada se ova mera odnosi samo na decembar. Povećanje zarada je opravdano, dodaje se u oceni, ali ne u ovim razmerama.

Fiskalni savet ovaj dokument predstavlja na današnjoj sednici Odbora za finansije Narodne skupštine.

Koji su još rashodi povećani i zbog čega Vlada Srbije ipak dovodi budžet u deficit? Razgovarali smo sa novinarom Mišom Brkićem i Vladimirom Vučkovićem iz Fiskalnog saveta.

 

Brkić: Predsednik potkupljuje biračko telo, populizam jede budžet

Novinar Miša Brkić u razgovoru za Talas ocenjuje da je reč o populističkim potezima vlasti:

„Populizam počinje da jede budžet. Dakle, zbogom reforme, zbogom fiskalna konsolidacijo, treba nahraniti nezajažljive apetite klijentele. Predsednik deli okolo šakom i kapom milione evra fudbalskim klubovima, gradovima u susednim državama, stalno s tezom ’ima se može se’, ne pitajući koliko košta i kako će to na kraju izgledati u budžetu za ovu i narednu godinu“, izjavio je Brkić.

Kako kaže, radi se o klasičnom populizmu: „Ja mislim da mi ponovo ulazimo u vreme one prethodne vlasti koja je opasno ugrozila finansijsku stabilnost zemlje. Evo, 2019. godine ponovo smo u 2011. Neka nam je bog u pomoći.“

Govoreći o pojedinačnim stavkama rebalansa republičkog budžeta, Brkić ističe da nijedno od povećanja rashoda nije ekonomski opravdano i da vlast o tome ne vodi računa.

„Očigledno je da predsednik povećanjem plata potkupljuje biračko telo jer nema nijednog razloga za povećanje plata zaposlenih kod države. Njihova produktivnost i efikasnost ne rastu toliko koliko im predsednik diže plate. Penzioneri ne bi trebalo da se nadaju nikakvom povećanju ako hoćemo da se ponašamo odgovorno kao država koja brine o budžetu i državnim finansijama“, smatra naš sagovornik.

Posebno se osvrćući na epilog problema kredita u švajcarskim francima, Brkić ističe da ne vidi nikakav razlog da se država umeša u privatni odnos banaka i ljudi koji su podizali kredite.

„Potpuno se radi o jednom populističkom modelu, kakvih smo se nagledali u ovoj državi u poslednjih 70 godina. Naročito u poslednjih 20“, zaključuje.

 

Vučković: Neki rashodi su ranije predviđeni, neke mere se donose ovih dana

Povećanje rashoda je glavni cilj za rebalans, a Vlada je povećavanjem nekih rashoda prešla iz malog suficita u mali deficit – tako za Talas ove mere sumira Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta.

„Neki od rashoda su su već bili opredeljeni određenim merama tokom godine, kao što je slučaj kredita u švajcarcima koji sada i formalno prošao kroz rebalans. S druge strane, neke mere se donose sada, ovih dana i nedelja, kao što je jednokratna pomoć penzionerima ili povećanje rashoda za opremu vojske i policije“, objašnjava Vučković i dodaje da razlozi povećanja nisu isti za sve mere.

Kada je reč o povećanju zarada, Vučković ističe da postoji određena količina novca za ukupne plate u državnom sektoru, a da se planiranje povećanja odnosi na postojeće zaposlene, što otvara pitanje novih zapošljavanja:

“Zabrana zapošljavanja je nešto što mi već dugo kritikujemo, budući da postoje delovi javnog sektora gde ima ozbiljnog manjka u ljudstvu”, dodaje Vučković. Fiskalni savet u svojoj oceni rebalansa ističe da povećanje zarada posredno može da dovede do nastavljanja „nekog vida (štetne) zabrane zapošljavanja“, što bi bilo u suprotnosti sa dogovorom sa MMF-om i planovima iz Fiskalne strategije. To, međutim, verovatno neće biti dočekano kritikama od strane MMF-a, budući da su makroekonomski podaci (deficit, javni dug, inflacija) Srbije u normalnim okvirima, objašnjava Vučković.

Imajući u vidu da je ministar finansija Siniša Mali najavio početak primene švajcarske formule za obračunavanje penzija, Vučković ističe da jednokratna pomoć od 5.000 dinara ne menja dugoročne planove, te da bi formula trebalo da počne sa primenom od januara.

 

Vojska i policija, penzioneri i “švajcarci”

Pored povećanja zarada, jedna od mera koje je Fiskalni savet kritikovao u svojoj oceni rebalansa jeste i povećanje rashoda za opremanje vojske i policije koje iznosi 10 milijardi dinara. Fiskalni savet je reagovao i na provobitne rashode u budžetu za ove namene koje ocenjuje kao neuobičajeno visoke.  Kako zaključuju u oceni: „Bilo je očekivano da nakon osetnijeg rasta u prethodne dve godine ovi rashodi počnu da opadaju – i time otvore budžetski prostor za druga važna kapitalna ulaganja (zaštita životne sredine, zdravstvo, obrazovanje). Međutim, rebalans budžeta donosi dodatnu kupovinu opreme za policiju u vojsku i ne nagoveštava očekivani preokret u budućnosti.“

Kada je reč o kreditima u švajcarskim francima, u oceni se navodi da je usvajanje Zakona o konverziji švajcarskih kredita u aprilu 2019. donelo veliki i neopravdan budžetski trošak od 9 milijardi dinara.

Jednokratne isplate penzionerima od 5.000 dinara Fiskalni savet vidi kao meru socijalne politike koja nije dobra, budući da „socijalni položaj građana nije moguće i ne sem se utvrđivati na osnovu njihovog statusa“. U prilog ovoj tezi navodi se da, preme procenama, u Srbiji živi oko 100.000 starijih ljudi bez ikakve penzijske naknade koji se ne kvalifikuju za ove isplate, dok postoje i penzioneri kojima ovaj vid pomoći nije neophodan.

Rebalansom je planirano i povećanje investicija u putnu infrastrukturu od 13 milijardi dinara, a Fiskalni savet smatra da nije izvesno da će se rashodi ostvariti po planu.

 

Pročitajte i: Privreda Srbije može da raste – preporuke i očekivanja Fiskalnog saveta

 

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *