Donald Tramp je i pre samog dolaska na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država bio poznat kao jedan od najkontroverznijih biznismena u SAD, a ta reputacija se održala i nakon dolaska u Belu kuću.
Prema izveštaju anonimnog uzbunjivača, Tramp je tokom razgovora sa Volodimirom Zelenskim, predsednikom Ukrajine, tražio da ukrajinske vlasti istraže angažman Hantera Bajdena, sina bivšeg potpredsednika SAD-a Džoa Bajdena. Hanter Bajden je deo upravnog odbora privatne gasne kompanije Burisma, a ukrajinski državni tužilac Viktor Šokin, koji je krenuo da istražuje poslovanja ove kompanije, smenjen je 2016. godine.
Optužbe protiv Trampa su dovele do pokretanja zvanične istrage i postupka opoziva, koji se u američkom političkom sistemu naziva impičment, ali još nije jasno da li postoji dovoljan politički pritisak da se to zaista i dogodi.
Šta je tačno Tramp uradio?
Sporna konverzacija dogodila se 25. jula, a povod za poziv bila je vojna pomoć koju je Ukrajina trebalo da primi od SAD. Prema transkriptu razgovora između Zelenskog i Trampa, američki predsednik je izrazio zabrinutost zbog visokog nivoa korupcije u Ukrajini, kao i zbog hakerskih napada koji su dolazili iz ove zemlje.
Pri kraju razgovora Tramp je pomenuo da bi bilo dobro ukoliko bi ukrajinske vlasti mogle da istraže poslovanja Hantera Bajdena, kao i da se Džo Bajden javno hvalio da je uticao na to da generalni tužilac, koji je nekada istraživao Bajdenovog sina, bude smenjen. Zelenski je odgovorio da će novi državni tužilac, koji će uskoro biti izabran, istražiti poslove pomenute firme.
Kada je izveštaj o ovom razgovoru, a zatim i transkript razgovora, dospeo u javnost, članovi Demokratske partije optužili su Trampa da je pomoću državnih sredstava (što je u ovom slučaju vojna pomoć) ucenjivao Zelenskog kako bi dobio prednost nad Bajdenom, potencijalnim predsedničkim kandidatom na sledećim izborima. Tramp je na ove optužbe odgovorio da je samo skrenuo pažnju Zelenskom na slučaj Hantera Bajdena zato što želi da Ukrajina radi na problemu korupcije. Drugi Republikanci su istakli da Tramp ni u jednom trenutku nije direktno uslovio vojnu pomoć Ukrajini zahtevom za istragu sina Džoa Bajdena.
Nensi Pelosi, liderka većine u Predstavničkom domu pokrenula je službenu istragu za mogući opoziv Donalda Trampa, a istragu će voditi kongresmen Adam Šif. Na svedočenje pred Predstavničkim domom nedavno je pozvan i Majk Pompeo, američki državni sekretar. Pred Predstavničkom domom će najverovatnije svedočiti i uzbunjivač koji je obavestio javnost o pozivu, a sumnja se da je u pitanju zvaničnik obaveštajne agencije CIA.
Koliko je verovatno da će Tramp biti impičovan?
Sam postupak impičmenta u američkom Kongresu dosta je komplikovan. Nakon istrage i javnih saslušanja rezoluciju o impičmentu usvaja većina u Odboru za pravosuđe Predstavničkog doma. Zatim, za impičement u Predstavničkom domu mora da glasa prosta većina, nakon čega se proces nastavlja u gornjem domu – Senatu.
Tada započinje “suđenje” na kojem je glavni sudija predsedavajući Vrhovnog suda, što bi sada bio sudija Džon Roberts. Nakon ovog suđenja senatori glasaju i, ukoliko dve trećine senatora podrži smenu predsednika, on mora da napusti svoju poziciju.
Važno je razlikovati proces impičmenta od postupka smene predsednika. Do sada su dva predsednika bila impičovana (impičment je izglasan u Predstavničkom domu), ali niko nije bio uklonjen iz Bele kuće putem glasanja u Senatu. Bil Klinton je zbog laganja u vezi sa aferom sa Monikom Levinski bio impičovan 1998. godine, ali je nastavio da obavlja funkciju predsednika SAD. Pre njega je bio impičovan i Endrju Džonson 1868. godine, ali nije postojala potrebna većina u Senatu kako bi on bio uklonjen sa mesta predsednika.
Predsednik Ričard Nikson je izbegao glasanje o impičmentu povodom afere Votergejt tako što je podneo ostavku 1974. godine, pošto je bilo gotovo izvesno da bi i Predstavnički dom i Senat glasali za impičment i njegovu smenu.
Osnovi za impičment su različiti, ali je ovo u krajnjoj liniji politička odluka. Stoga je najbitnije pri proceni verovatnoće impičmenta nekog predsednika gledati koliku podršku on ima u oba doma Kongresa. Demokratska partija trenutno ima većinu u Predstavničkom domu, a veliki broj članova Predstavničkog doma se već izjasnio da je spreman da glasa za impičment predsednika. Sve ovo ipak zavisi od rezultata istrage Odbora za pravosuđe.
Međutim, niije izvesno da će u Senatu postojati većina za smenu predsednika. Republikanci u Senatu imaju većinu, ali je moguće da bi nekoliko republikanskih senatora, kao što je Mit Romni, potencijalno glasali za impičment. Republikanski senator Mič Mekonel je lider većine u Senatu, a od njega će zavisiti kada će se održati i potencijalno glasanje za smenu Trampa.
Prema rezultatima različitih istraživanja javnog mnjenja, preko 50% Amerikanaca ne odobrava Trampovo ophođenje u razgovoru sa ukrajinskim predsednikom, ali manji broj njih podržava impičment i njegovu smenu. Tramp je na optužbe reagovao očekivano burno, nazivajući istragu Predstavničkog doma “najvećim lovom na veštice u istoriji”.
Koliko će ova kontroverza štetiti Džou Bajdenu?
Džo Bajden trenutno vodi kampanju za kandidata Demokratske partije na predsedničkim izborima 2020. godine, a postoji šansa da proces za impičment Trampa utiče i na percepciju Bajdena.
Hanter Bajden je od ranije poznat po kontroverzama koje ipak nikada nisu bile dovoljno velike da bi ugrozile političku karijeru njegovog oca. Ipak, upitno je koliko će percepcija o nepotizmu uticati na Bajdenove šanse za dobijanje predsedničke kandidature.
Iako je Donald Tramp ispravno ukazao da je Bajden uticao na smenu ukrajinskog tužioca koji je istraživao poslovanje kompanije čiji je deo bio i njegov sin, Bajden nije jedini koji je insistirao na njegovoj smeni. Drugi evropski i američki zvaničnici su takođe zahtevali od tadašnjih ukrajinski vlasti da smene tužioca Viktora Šokina, koji je bio optuživan za korupciju.
Jurij Lucenko, ukrajinski tužilac koji je došao na mesto Šokina, rekao je za BBC da prema ukrajinskom zakonu ne postoji osnov da se istražuje Hanter Bajden. Lucenko je dodao i da se potencijalna zloupotreba sredstava u kompanijji čiji je deo i Hanter Bajden dogodila dve ili tri godine pre njegovog dolaska. Sve ovo ide u prilog tezi da je malo verovatno da će ukrajinske vlasti zaista i pronaći ono što je Tramp implicitno tražio od ukrajinskog predsednika.
Autorka