Da li se RTS otvara za opoziciju?

September 25, 2019

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: N1

U jučerašnjoj emisiji „Oko“ na prvom kanalu Radio televizije Srbije govorilo se o izbornim uslovima. Gosti voditelja Stevana Kostića bili su Milan Jovanović, profesor na Fakultetu političkih nauka i učesnik u dijalogu vlasti i opozicije na FPN-u, Dušan Vučićević, docent Fakulteta političkih nauka i član stručnog tima „1 od 5 miliona“ i Srđan Bogosavljević, direktor agencije Ipsos Stratedžik marketing.

Najavljena kao „Novi izborni uslovi, dijalog ili bojkot?“, ova emisija značajno udadara od svega što smo mogli da vidimo na javnom servisu u proteklim godinama. Gotovo u prajmtajmu, pred Slagalicu, gosti su otvoreno govorili o izbornim neregularnostima, situaciji na proteklim izborima u Lučanima, uređenijim državama u kojima urednik prekida program kada javni funkcioner koristi vreme na ekranima da kritikuje i napada opoziciju. „Možete li vi to da uradite na RTS-u?“, pitao je profesor Jovanović voditelja koji nije imao odgovor.

Iako je emisija uglavnom prošla ispod radara javnosti, možemo da je posmatramo kao još jedan u nizu signala popuštanja vlasti pred zahtevima opozicije i protesta. Paralelno sa tim, proces dijaloga vlasti i opozicije doveo je do seta mera za unapređenje izbornih uslova koji je predložila Srpska napredna stranka, a neke od tačaka odnose se na medijske uslove (REM, funkcionerska kampanja, nadzorni odbor Narodne skupštine za medije i sl).

Da li je reč o incidentnom slučaju ili o postepenom otvaranju medija za opoziciju? Šta možemo da očekujemo od najavljenih mera Vlade u pogledu poboljšanja medijskih uslova?

Antonijević: Očekujemo razgovor svih stranaka sa RTS-om

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević u razgovoru za Talas kaže da jučerašnja emisija „Oko“ jeste signal mogućih promena na javnom servisu.

„Neke stvari o kojima se juče govorilo na RTS-u jesu suštinske kada govorimo o funkcionerskoj kampanji. Ako slušate profesora Jovanovića, koji je učestvovao u dijalogu na Fakultetu političkih nauka, to su upravo teme o kojima smo tamo razgovarali“, ističe Antonijević i dodaje da je reč o merama koje bi država trebalo da promeni, što izmenama zakona, što promenama u praksi.

„Moguće da ovo jeste jedna promena koja se može videti u uređivačkoj politici RTS-a: da se otvoreno govori o problemima koji postoje u izbornom procesu, o funkcionerskoj kampanji, pritiscima na birače, svemu onome što je bilo predmet dijaloga na FPN-u koji je započeo pre skoro 2 meseca“, naglašava naš sagovornik.

Pored toga, dodaje Antonijević, postoji još jedna važna tema:

„To je razgovor svih političkih stranaka sa RTS-om koji je najavljen, a sa kojim se vladajuća koalicija saglasila. Ideja je da partije razgovaraju sa onima koji su unutar RTS – sa direktorom, uređivačkim kolegijumom, pa da se kroz dijalog dođe do dogovora o najboljem modalitetu za ravnomernu zastupljenost političkih opcija na javnom servisu.“

Šta tačno predlaže SNS?

Konačan set mera tek treba da bude usvojen na sednicama Vlade Srbije, ali su mediji imali uvid u predloge SNS-a. Među njima se, u pogledu medijskih uslova, izdvaja ubrzavanje izbora nedostajućih članova REM-a – podsećamo da Savet REM-a trenutno broji 6 članova umesto 9, koliko treba da ih bude.

Kako se dalje navodi, Vlada će predložiti Narodnoj skupštini kandidate za Nadzorni odbor koji će se baviti „ponašanjem štampanih i onlajn medija“. Obe ove mere nalaze se u delu preporuka koje nisu u nadležnosti Vlade Srbije, ali za njih postoji politička volja vladajućih stranaka.

Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, dokumentom je najavljeno da će Vlada usvojiti zaključke kojima bi trebalo da se spreči zloupotreba javnih resursa. Ove mere obuhvataju zabranu korišćenja javnih skupova, kao i javnih resursa, za promociju ili osporavanje političkih opcija tokom izborne kampanje, zabranu obavljanja političkih aktivnosti tokom radnog vremena, kao i obavezu funkcionera da naznače da li nastupaju kao predstavnik stranke/izborne liste ili državnog organa. Na poslednjoj sednici Vlade, usvojen je zaključak kojim se ukazuje funkcionerima na poštovanje Zakona o Agenciji za borbru protiv korupcije, prenosi Insajder.

Konačno, u okviru dijaloga najavljen je i razgovor političkih partija sa RTS-om kako bi se došlo do dogovora u vezi sa ravnopravnom zastupljenošću kandidata tokom izborne kampanje.

Vučićević: Korak napred, ali ne dovoljno veliki

Docent Fakulteta političkih nauka i član stručnog tima 1 od 5 miliona Dušan Vučićević u razgovoru za Talas ocenjuje da najavljene mere jesu korak napred, ali ne dovoljno veliki.

„Pre svega, radi se o tehničkim preporukama, jedan deo se odnosi na Zakon o lokalnim izborima, drugi deo na izbornu administraciju, a to su tehničke stvari koje bi RIK morao da radi i da nema ovog dijaloga. Tu se neke preporuke poklapaju sa preporukama stručnog tima, što je dobro“, ocenjuje Vučićević.

Kako kaže, najvažnije preporuke su verovatno one koje se odnose na birački spisak, što ocenjuje kao oblast čije će uređenje najviše odgovarati režimu, budući da će smanjenje zvaničnog broja birača povećati izlaznost. Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, ističe da se mere koje SNS predlaže svode na poštovanje postojećih zakona, uz „sitno pooštravanje kaznenih odredbi“.

„Ključno pitanje je pritisak na birače, a u setu mera postoji samo jedna odredba koja kaže da će u Zakonu o javnim preduzećima biti uneto da je zabranjen pritisak na zaposlene, pri čemu će se preciznije utvrditi šta je tačno pritisak. Mi već u Krivičnom zakoniku imamo krivična dela koja se tiču biračkog prava, dovoljno je samo da se Republičko javno tužilaštvo aktivira i krene da primenjuje odredbe“, ističe Vučićević i dodaje da bi bilo bolje da su vladajuće stranke prihvatile preporuke stručnog tima koje bi otežale kontrolu partija nad biračima.

Konačno, govoreći o medijima, Vučićević podseća na dva predloga za koja je navedeno da nisu u nadležnosti Vlade, a koja nalažu predlaganje preostala 3 člana REM-a, kao i članove Nadzornog odbora Narodne skupštine za praćenje rada medija.

„To uslovno treba pozdraviti, ali je ključno pitanje ko će biti predložen u ta tela. Ako to budu ljudi koji nemaju integriteta i koji nisu spremni da, poput rektorke, kažu ne, umesto 6 članova REM-a koji ništa ne rade, imaćemo ih 9. Takođe, uopšte se ne pominje obaveza REM-a da objavljuje izveštaj o monitoringu, pa ponovo nećemo znati ko se od medija kako ponašao tokom kampanje.

Neke stvari su svakako pozitivne, ali nisu dovoljne, i treba ih raditi nezavisno od izbora ili dijaloga, već institucije redovno njima treba da se bave“, zaključuje Vučićević.