Da li je moguće odložiti redovne izbore u Srbiji?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Talas

Ujedinjena Demokratska stranka navela je u saopštenju mogućnost pomeranja roka za održavanje izbora – da li je, i pod kojim uslovima, to moguće? Razgovarali smo sa Bojanom Klačarem i Zoranom Lutovcem.

 

Redovni izbori za narodne poslanike u Srbiji treba da budu održani najkasnije 3. maja 2020. godine, budući da tog dana ističe zakonski rok za njihovo održavanje – Zakon o narodnim poslanicima nalaže da je taj rok najviše 30 dana pre isteka mandata aktuelnih narodnih poslanika. Imajući u vidu sezonu praznika (Uskrs, Prvi maj), sve su prilike da će izborni dan doći i ranije.

Ništa u vezi sa aktuelnim političkim dešavanjima, međutim, nije redovno. U toku je dijalog predstavnika vlasti i opozicije o izbornim uslovima, kao i bojkot parlamenta od strane dela opozicionih poslanika. Protesti „1 od 5 miliona“ traju već 10 meseci, blokada Rektorata duže od 10 dana, a deo opozicije uveliko je najavio bojkot predstojećih izbora. Najnovije – očekuje se epilog predloga Dejvida Mekalistera, predsedavajućeg Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, o nastavljanju dijaloga u parlamentu u „Žan Mone“ formatu – kako pre, tako i nakon izbora.

U ovoj politički turbulentnoj situaciji, najveće pitanje ostaje – ko će, i pod kojim uslovima, učestvovati na predstojećim izborima.

Ujedinjena Demokratska stranka navela je u nedavnom saopštenju da je jedini način da učestvuju na predstojećim izborima „pored usvajanja zahteva opozicije i tima nezavisnih stručnjaka, pomeranje roka za održavanje tih izbora na zakonom predviđen način“.

Da li je, i pod kojim uslovima, moguće odložiti predstojeće redovne parlamentarne izbore u Srbiji?

 

Vanredno stanje ili lex specialis?

Pomeranje roka za održavanje redovnih izbora nije direktno regulisano u našem zakonodavstvu. Postoji, međutim, pravna mogućnost za to: član 109. Ustava Republike Srbije nalaže da Narodna skupština ne može da bude raspuštena tokom ratnog ili vanrednog stanja. U teoriji, dakle, opcija odlaganja postoji,  ali je u ovom trenutku nezamisliva – uvođenje vanrednog stanja zahtevalo bi postojanje „javne opasnosti koja ugrožava opstanak države ili građana“.

Podsećamo da je poslednji put vanredno stanje u Srbiji uvedeno nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine.

Alternativno, srpskom političkom životu nije stran koncept leks specijalisa (lex specialis) za najrazličitije situacije – od Beograda na vodi do kredita u „švajcarcima“. Ipak, pitanje je da li bi održavanje izbora moglo da bude predmet posebnog zakona. O obe opcije razgovarali smo sa Bojanom Klačarem iz CeSID-a.

 

Klačar: Političko rešenje – raspisivanje vanrednih nakon redovnih izbora?

Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, kaže u razgovoru za Talas da je vrlo teško zamisliti bilo koji od ova dva scenarija – uvođenje vanrednog stanja ili donošenje leks specijalisa.

„Najpre, uvesti vanredno stanje, a da za time nema potrebe – na onaj način kako ga definiše Ustav, to jest da postoji jasna opasnost za državu i građane – bilo bi potpuno neozbiljno, a posebno predviđati da se tako nešto može desiti. Vrlo malo je verovatan i scenario sa donošem leks specijalisa, zato što bi bilo potrebno naći neku vrstu pravnog osnova zbog čega se to radi. To ne znači da nije moguće jer smo u poslednjih 30 godinuta videli i čuli štošta u javnom životu, ali mi se čini kao vrlo upitna stvar. Kako pravno, tako i politički, jer bi SNS time napravio ozbiljno veliki ustupak, imajući u vidu dominantnu poziciju u kojoj se nalaze“, objašnjava Klačar.

Postoji, međutim, i treća opcija koju on takođe ne vidi kao verovatnu, ali kojom bi se zaobišlo odlaganje izbora:

„Možda je moguće političko rešenje koje ne podrazumeva odlaganje, a u kome bi se Srpska napredna stranka obavezala da pod određenim uslovima nakon redovnih izbora 2020. raspiše neke nove, vanredne. Na tim narednim izborima bi eventualno bilo usvojeno i implementirano nešto što bi proisteklo iz razgovora vlasti i opozicije koji bi trajao narednih par meseci“, ističe Klačar i dodaje da bi u tom slučaju trebalo da dođe do sporazuma vlasti i opozicije – ukoliko je SNS spreman na takvu vrstu ustupka, i ukoliko je to u ovom trenutku prihvatljivo za opoziciju.

Sva tri scenarija su, zaključuje naš sagovornik, u ovom trenutku malo verovatna.

 

Lutovac: To je njihov problem, a ne naš

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević naveo je vanredno stanje kao jedinu zakonsku mogućnost za odlaganje izbora, piše Tanjug, i dodao: „videćemo da li postoji druga pravna mogućnost koju neko predlaže“.

Ideja o odlaganju izbora inicijalno je došla od Ujedinjene Demokratske stranke. Na pitanje koje zakonske uslove su imali na umu kako bi se ovo ostvarilo, predsednik DS-a Zoran Lutovac odgovara: „To nije naša briga, već onih koji o tome vode računa“.

„Na vreme smo tražili da se promene izborni uslovi. Nismo nailazili na odgovor ili reakciju, sada neka traže rešenje koje je moguće. To je njihov problem, nije naš“, kazao je Lutovac u izjavi za Talas.

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *