Turizam u Srbiji: uzlet privredne grane koja se često zaboravlja
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

U prethodnih desetak godina turizam se pokazao kao jedna od profitabilnih grana u Srbiji, a najveći deo ovog rasta došao je usled rasta noćenja stranih turista, koji je dupliran u odnosu na 2010. godinu, Sa brojem turista, rasli su i prihodi od turizma, kao i zaposlenost u ovom sektoru. Pored toga, domaći turisti ostaju dominantni u ovom sektoru, a turistički potencijali izvan nekoliko glavnih turističkih mesta(Beograd, Novi Sad, Vrnjačka banja, Zaltibor) ostaju slabo iskorišćeni.

 

Da turizam nije vezan samo za morska letovališta, pokazuje nam i brz razvoj turizma u Srbiji tokom prethodne decenije. Pored toga što je centar Beograda tokom letnjih meseci postao mesto gde se sve češće čuje engleski, kao i drugi evropski i vanevropski jezici, ovo nam pokazuje i statistika turizma. Broj noćenja turista značajno raste, pa je broj noćenja sada za oko 50% viši nego je to bio 2010. godine, tj. oko 9,3 miliona u 2018. godini u odnosu na 6,4 miliona noćenja u 2010. godini.

Ovaj rast noćenja primetniji je kod stranih gostiju, sa linijom trenda koja ide prilično strmo nagore – sa 1,5 miliona noćenja u 2010. na 3,6 miliona u 2018, što je više nego duplo. Istovremeno, došlo je i do manjeg rasta broja noćenja domaćih turista, sa 5 miliona na 5,7 miliona.

Dok je za većinu nas turizam nešto što je povezano sa odlaskom u inostranstvo, od skora to sve više postaje nešto vezano za Srbiju. Prema podacima Narodne Banke Srbije(NBS) platni bilans u oblasti turizma nam je ujednačen, tj. prihod od stranih turista kod nas(knjiži se kao izvoz) otprilike je jednak rashodima domaćih turista u inostranstvu(knjiži se kao uvoz).

Prema tome, od jedne prilično marginalizovane grane, turizam je postao ozbiljan biznis u zemlji, sa prihodima od stranih turista koji su više nego duplirani, sa 630 miiona na preko 1,5 milijarde evra. Ovo je na primer više od trostrukog godišnjeg izvoza mašina i transportnih uređaja, kojih smo tokom prošle godine izvezli u vrednosti od 510 miliona evra. A to smo i debelo podmazali sa subvencijama FIAT-u i ostalim firmama koje rade u ovoj branši.

 

Turističke subvencije

Međutim, i u sektoru turizma postoje subvencije. Ali za razliku od subvencija za privlačenje stranih direktnih investicija gde se pare daju direktno investitorima da bi se podmitili da dođu i posluju kod nas, ovde te subvencije idu državnim institucijama za izgradnju turističke infrastrukture, što inače i jeste posao države. Dakle, u pitanju je obeležavanje planinske pešačke ili biciklističke staze, planska i projektna dokumentacija ili izgradnja komunalne infrastrukture. Ovo su samo uslovno subvencije, već su više namenska sredstva koja centralni nivo vlasti daje drugim državnim entitetima za unapređenje turizma. U ovo j godini za ove svrhe namenjeno je 750 miliona dinara. Međutim, postoji i program subvencija gde se novac daje privatnim turističkim agencijama za promociju u inostranstvu i privlačenje stranih turista – za ove namene je namenjeno u ovoj godini oko 50 miliona dinara. Uspešnost ovog programa je svakako upitna, ali barem nije u pitanju veliki novac. Tu su i vaučeri za domaće turiste – pojedine kategorije građana (uglavnom penzioneri sa nižim primanjima od prosečnih) mogu da se kvalifikuju za turističke vaučere prilikom rezervacije smeštaja u zemlji. Iako i ovo deluje kao subvencije, opet više je u pitanju samo oslobađanje od poreza pošto je vaučer u vrednosti naplaćenog PDV-a.

 

Važnost turističke grane

Prema zvaničnoj statistici, u oblasti smeštaja i ishrane, koja je najviše povezana sa turizmom, radi ukupno 78,500 ljudi, što je rast od 20% u donosu na 65,300 iz 2015. godine. Naravno da nije sav rast u ovoj oblasti izazvan porastom broja turista i njihovom potrošnjom – tu je i rast potrošnje svih nas kada uđemo u bilo koji kafić ili restoran, ali jeste prilično indikativan.

Važnost turizma raste izvan velikih gradova kao što su Beograd ili Novi Sad – cele opštine, kao što su npr. Čajetina(Zlatibor), Vrnjačka banja ili Blace(Kopaonik) praktično žive od turizma, dok su u drugima banjski ili rekreativni turizam značajan izvor prihoda.

 

Odakle imamo najviše prihoda od turizma?

Od stranih turista, najviše prihoda dolazi od “naših“ turista iz regiona. Prva na listi je Bosna i Hercegovina, sa 189 miliona evra prihoda u 2019, a prate je Velika Britanija, Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Nemačka, Izrael, Švajcarska, SAD i Makedonija sa prihodima iznad 50 miliona evra pojedinačno. Ostale zemlje su daleko ispod ove cifre. Osim toga, ostaje otvoreno koliko su u pitanju pravi stranci, a koliko naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu koji su došli da obiđu rodbinu tokom leta.

 

Prilike i rizici

Grana turizma daje i mogućnosti za razvoj, ali je i rizična. Prvo, nudi mogućnost povećanja prihoda i novih radnih mesta naročito izvan Beograda i Novog Sada, koji su dovoljno razvijeni da za njih turizam jeste dobra stvar, ali nije presudan za razvoj. Rizik prevelikog oslanjanja na turizam leži u tome što je turistička potrošnja prilično prociklična – u vreme kada privreda dobro funkcioniše, potrošnja na turizam raste, ljudi više i dalje putuju, duže vremena ostaju i više troše, dok je u slučaju recesije, kada ljudi ostaju bez posla i smanjuju se plate, potrošnja na putovanja jedna od prvih stvari koje se ljudi odriču.

Srbija je za sada prilično konkurentna cenom, što se vidi i po tome što niču novi hoteli različitih cenovnih kategorija, od onih najskupljih do skromnijih kapaciteta, kao i sve veća ponuda po principu stan na dan, preko raznih sharing platformi. Međutim, pitanje jeftinih avionskih karata je nešto što prilično ograničava opcije za jeftin dolazak u Srbiju, ako niste iz zemalja okruženja, što je povezano i sa državnom politikom podsticanja državne avio kompanije Air Serbia putem subvencija i drugih pogodnosti. Ovo je obeshrabrilo dolazak većeg broja low-cost kompanija, što je naročito važno za vikend turizam. Kada bi dolazak u Srbiju bio jeftiniji, to bi se odrazilo i na povećanje broja turista.

 

Turizam nema samo ekonomske, već i šire društvene koristi

Masovni dolazak turista pored ekonomskih, ima i druge koristi, pre svega komunikaciju ljudi kod nas sa pripadnicima drugih kultura i naroda, kao i razmenu ideja. Bez kontakta sa širim svetom, do čega kod nas ne dolazi u dovoljnoj meri jer mladi ljudi ne putuju koliko i njihovi vršnjaci iz EU, prvenstveno usled manjih ekonomskih mogućnosti, nema kritičkog pogleda na naše društvo i na to koje su njegove dobre i loše osobine. Usled toga smo i česti svedoci kukanja tipa ’’to ima samo kod nas i nigde više’’ na bilo koji fenomen koji je rasprostranjen i u svetu, umesto jednog racionalnog sagledavanja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *