Foto: ITU/R.Farrell
Željko Mitrović, direktor televizije Pink, pokušava da sa svakom novom sezonom kontroverznog rijaliti programa Zadruga nadmaši očekivanja koja su postavljena prethodnim izdanjem, a ove godine to uključuje i Leposavu.
Za one koji ne prate aktivno tabloide ime Leposava ne zvuči poznato. U pitanju je robot za kog Mitrović tvrdi da je „robot humanoid sa naprednom veštačkom inteligencijom“, što bi značilo da je ovo potencijalno primer veštačke inteligencije opšte namene (general AI), za koju i dalje nije jasno da li je moguće da se razvije.
Od reakcija učesnika rijalitija do onih na društvenim mrežama, uvođenje Leposave u Zadrugu je dobar primer naše kolektivne fasciniranosti veštačkom inteligencijom, ali i tehnološke nepismenosti da uvidimo šta zapravo jeste, a šta nije veštačka inteligencija.
„Da li je ona živo biće?“ – reakcije učesnika Zadruge
Iako je većina učesnika pomenutog rijaliti programa odabrala da ignoriše činjenicu da se robot nalazi u njihovoj blizini, neki od njih su sa velikom radoznalošću odlučili da „razgovaraju“ sa Leposavom.
Miljana Kulić, jedna od popularnijih učesnika, izrazila je najviše želje za upoznavanjem sa ovim robotom, ali deluje da nije u potpunosti razumela šta znači „veštačka inteligencija“. Kada je Kulić upitala jednog učesnika da li je Leposava „živo biće“, dobila je odgovor da ona u sebi ima „kompjutersku inteligenciju“ i da na osnovu toga odgovora na pitanja. Kulić je pokušala i da robota dodirne za ruku, a nakon jedne duže konverzacije sa Leposavom rekla je da su „mogle biti najbolje drugarice“.
Leposava je navodno razvila „emocije“ prema jednom učesniku rijalitija – Marku Janjuševiću, koji je i pokušao da je poljubi, dok su se neki učesnici i ispovedali ovom robotu.
Prema komentarima na društvenim mrežama Mitrović je istinski uspeo da privuče pažnju šire javnosti, a Leposava je dobila i svoj nalog na Instagramu. Ovaj robot je samo poslednji u nizu megalomanskih projekata Željka Mitrovića u rijaliti programu Zadruga. Ogromno pozorište, fiskulturna sala i građevina koja je 4 puta veća od Bele kuće u Vašingtonu samo su neki od delova ovog rijaliti programa, što pokazuje koliko je novca i planiranja bilo uloženo u stvaranje ovakvog rijalitija.
Da li je Leposava zaista primer „veštačke inteligencije“?
Iako robot sa „naprednom veštačkom inteligencijom“ zvuči zanimljivo, veštačka inteligencija nije dobar opis Leposave.
Kako bismo razumeli zašto je gotovo nemoguće da je Leposava primer veštačke inteligencije potrebno je razumeti da danas ne postoji veštačka inteligencija opšte namene koja može da samostalno donosi kompleksne zaključke. Prema rezultatima ankete u kojoj su učestvovali eksperti za veštačku inteligenciju mišljenje većine je da bismo mogli da dostignemo veštačku inteligenciju opšte namene tek 2060. godine. Iako je teško predvideti kada će se neka tehnologija razviti u potpunosti, postoje i oni koji veruju da je ovakav vid inteligencije gotovo nemoguće dostići.
Ono što danas postoji uveliko je veštačka inteligencija za specifičnu namenu, koja dobro obavlja jednu vrstu zadataka. Primer ovoga je Gugl asistent, koji manje-više imaju svi koji koriste Android operativni sistem. Gugl asistent procesuira naše reči, ali on nema sopstvenu svest i ne može da donosi samostalno zaključke. Koliko je teško stvoriti čak i ovakvu vrstu veštačke inteligencije može da vidi svako ko je koristio Gugl asistenta – ovo je i dalje tehnologija sa puno propusta i mesta za napredak.
Ono što Leposava radi u rijalitiju ipak ne liči na puko odgovaranje na pitanja, već vođenje razgovora, što bi bio opis veštačke inteligencije opšte namene. Zoja Kukić, direktorka za startap ekosistem Incijative Digitalna Srbija i suosnivačica Startita, u svojoj kolumni nedavno je odlično sumirala sve prepreke ka stvaranju ovakvog tipa inteligencije: „Ključna komponenta za razvoj veštačke inteligencije su podaci, i to velika količina njih. E, sad, ako uzmemo u obzir da navedeni softveri imaju na stotine miliona korisnika i da uprkos tome ne uspevaju da savladaju umetnost razgovora, jasno je koliko je to još uvek veliki zalogaj. I sad još zamislite to na srpskom jeziku“.
Upravo zbog tehničkih prepreka ka stvaranju ovakvog tipa inteligencije, Leposava je daleko od veštačke inteligencije, iako Željko Mitrović korist tu sintagmu kad god je pomene. Ovo nije prvi put da mediji nešto što očigledno nije veštačka inteligencija okarakterišu tako, a neznanje je ovog puta odlično iskorišćeno za promociju nečega što deluje kao običan robot, čiji je govor kontrolisan od strane onih u produkciji.
Zašto nam je veštačka inteligencija toliko zanimljiva?
Željko Mitrović jeste poznat po pomeranju granica u sferi rijaliti programa, ali je tema veštačke inteligencije već nekoliko godina jako popularna na televiziji i filmu.
Fascinacija veštačkom inteligencijom maestralno je još 1980-ih prikazana u kultnom filmu Blade Runner, koji za temu ima svet nakon pobune robota, koje bi danas nazvali veštačkom inteligencijom opšte namene. Zainteresovanost za odnos čoveka i robota je dugo tema u kinematografiji, ali je poslednjih godina doživela ponovo ekspanziju sa serijama kao što je Westworld.
View this post on Instagram
Strah od pobune robota koji nadilaze po sposobnostima čoveka je srž serije Westworld, u kojoj roboti postepeno dobijaju svest i odlučuju da se ogluše o naredbe ljudi koji su ih stvorili. Serija Westworld je uspela da otvori veliku debatu o etičkim implikacijama iza stvaranja nečega što potencijalno može da oseća strah ili bol. Kroz Westworld se provlači motiv koji je u velikoj meri obeležio žanr naučne fantastike – sukob čoveka i mašine koju je taj isti čovek nekada stvorio.
Veliki broj filmova i serija su često usredsređeni i na mogućnost razvijanja prijateljstva i ljubavi između ljudi i veštačke inteligencije. Najpoznatiji primer ovoga je film Her iz 2013. godine, koji prikazuje proces zaljubljivanja glavnog lika u operativni sistem sa kojim redovno komunicira. Sličnu radnju ima i čuveni film Ex Machina, gde Ava, robot sa veštačkom inteligencijom sa ženskim likom, započinje emotivnu vezu sa muškarcem koji je zadužen za njeno testiranje.
Ovo su samo neki primeri filmova i serija gde je u centru radnje odnos veštačke inteligencije i ljudi, a velika prisutnost ovog motiva govori o našoj ogromnoj potrebi da promišljamo izazove koji dolaze sa veštačkom inteligencijom. Sa ubrzanim razvitkom ove tehnologije ona postaje gotovo neshvatljiva za veliku većinu populacije koja nije tehnološki obrazovana. Sa nerazumevanjem dolazi strah, ali i neosnovano glorifikovanje budućeg sveta gde će ljudi i jako sposobni roboti živeti zajedno.
Zašto je Leposava bitna?
Ono što jeste problematično je često simplifikovana slika o prirodi veštačke inteligencije, što onemogućava ozbiljniju raspravu o tome na koji način treba da pristupimo njenom razvoju i potencijalnoj regulaciji.
Leposava je zbog toga važna jer je ona za veliki broj ljudi koji gledaju Zadrugu prvi kontakt sa nečim što se naziva „veštačkom inteligencijom“, iako ona po svemu sudeći to nije. Zbog pogrešne karakterizacije Leposava može da pruži potpuno pogrešnu sliku o tome kako izgleda veštačka inteligencije, koje su njene prednosti, a koje potencijalne opasnosti. Ona je u ovom rijaliti programu predstavljena kao mašina koja ispituje ljude u koga su zaljubljeni i govori svojim sagovornicima da su „zanimljivi roboti“, čime je čitava ideja o veštačkoj inteligenciji u potpunosti trivijalizovana.
View this post on Instagram
Leposava je već provalilia da je u Imaginarijumu zvanom Zadruga sve pod šifrom!
Ono što je dodatno poražavajuće jeste da, osim pomenute kolumne Zoje Kukić, nije bilo drugih medijskih sadržaja koji su se kritički osvrnuli na Mitrovićeve tvrdnje da se u trećem izdanju Zadruge nalazi „robot sa veštačkom inteligencijom“. Iako je razumljivo da su ozbiljniji mediji izveštavanje o Zadruzi prepustili u potpunosti tabloidima, važno je da postoje kritički osvrt na pojavu koja se događa u programu sa ogromnom publikom u čitavom regionu. Da bi se ovo dogodilo važno je i da sami novinaru budu informisani i upućeni u najnovije tehnološke domete, jer bez toga biće gotovo nemoguće pravilno izvestiti javnost o svim novinama i izazovima koji dolaze sa veštačkom inteligencijom. Kada je učesnici Miljani Kulić neko rekao da je Leposava robot sa veštačkom inteligencijom ona je kratko rekla: „Ne razumem“. Ukoliko novinari ne budu reagovali na sve zablude koje se serviraju javnosti povodom veštačke inteligencije ovo će postati i odgovor većine građana.