Foto: iStock
Ministar finansija Siniša Mali sastao se prošle nedelje sa predsednikom Fiskalnog saveta Pavlom Petrovićem, saopštilo je Ministarstvo. Tom prilikom složili su se da je dobro što će se od naredne godine u Srbiji primenjivati „švajcarska formula“ za penzije.
O čemu se tačno radi?
Kada se jednom utvrdi iznos penzije za neko određeno lice, taj iznos se periodično menja da bi se povećala kupovna moć penzija. Tome služi „švajcarska formula“ koja dato uvećanje obračunava u odnosu na rast cena i zarada.
Zašto se penzije usklađuju?
Ukratko, penzije se usklađuju zato što dinar danas nema istu vrednost kao taj isti dinar za godinu dana. To je zbog inflacije, opšteg rasta cena. U normalnim uslovima, smatra se da je inflacija od otprilike 2% normalna tj. dovoljno niska da ne predstavlja privredne probleme, dok je inflacija preko tog iznosa nešto što treba sprečiti. Čak i sa tom niskom inflacijom, penzije bi svake godine gubile kupovnu moć. Tako da rast penzija u skladu sa inflacijom održava njihovu apsolutnu kupovnu moć, pa penzioneri mogu kupiti otprilike istu količinu dobara i usluga svake godine tokom svog penzionerskog staža.
Drugi razlog za usklađivanje penzija jeste održavanje njihove relativne kupovne moći. Kako privreda raste i razvija se, tako rastu i zarade. Kako bi u slučaju usklađivanja penzija samo sa inflacijom došlo do toga da se njihova relativna kupovna moć u odnosu na plate smanjuje (obično iskazano putem pariteta prosečna penzija i prosečna plata), jedno od rešenja je i da se penzije periodično usklađuju sa nivoom ekonomskog rasta.
Šta je švajcarska formula?
Švajcarska formula je formula usklađivanja visine penzija sa rastom cena i zarada, i to: 50% u odnosu na inflaciju, i 50% u odnosu na rast zarada. Ovaj sistem je darežljiviji prema penzionerima od prostog usklađivanja sa inflacijom, pošto je rast zarada obično viši od inflacije, pa bi primenom ove formule penzije rasle više.
Švajcarska formula prvo je primenjena u Švajcarskoj, da bi se ovakav sistem obračuna penzija preneo u druge evrospke zemlje, koje uglavnom kombinuju (doduše, u različitim odnosima) neku vrstu usklađivanja sa inflacijom i rastom zarada. Izutetak su zemlje sa jako visokim rashodima za penzije, kao što su Francuska, Italija, Austrija i Španija, koje svoje penzije usklađuju samo sa inflacijom.
Kratka istorija usklađivanja penzija u Srbiji
Srbija je od konsolidacije penzijskog osiguranja nakon Petog oktobra prošla kroz nekoliko faza u pogledu načina usklađivanja penzija. Švajcarska formula uvedena je 2003. godine, i prema njoj su penzije usklađivane u aprilu i oktobru, da bi ona bila napuštena već 2005. kao deo aranžmana sa MMF-om, pošto se insistiralo na smanjenju javne potrošnje i na dugoročnim projekcijama koje su upućivale na neodrživost penzionog sistema u Srbiji.
Do 2008. primenjivana je formula po kojoj su penzije usklađivane samo sa rastom cena – njihova kupovna moć je održana, ali se njihov odnos prema platama smanjio. Onda je nastupio udar na budžet pošto su penzije tokom samo jedne godine povećane kumulativno za oko 30% – u suprotnom je PUPS pretio da će izaći iz tek sklopljene vlade Mirka Cvetkovića što bi je oborilo. Odmah nakon toga došla je i kriza, što je smanjilo javne prihode.
Epilog je bio taj da toliki nivo penzija srpska ekonomija nije mogla da finansira, pa je 2010. uvedeno novo pravilo da se penzije usklađuju sa inflacijom i ekonomskim rastom iznad 4% (koji nije nikada ni bio dostignut tokom perioda važenja ove odredbe). Napokon je 2014. uvedeno smanjenje penzija, iz koga još nismo do kraja izašli. Onda je 2018. uveden nov, do tada neviđen institut: uvećanje uz penziju u uslovima postojanja fiskalnog prostora.
Zašto MMF insistira na švajcarskoj formuli?
MMF insistira na švajcarskoj formuli zato što je trenutno zakonsko rešenje izuzetno sporno. Izmenama iz 2018. koje su uvele uvećanje uz penziju u uslovima postojanja fiskalnog prostora, praktično je ozakonjeno bezakonje. Umesto da političari poštuju zakonska pravila, ovom merom omogućeno je političarima da po svom nahođenju uređuju nivo penzija: ako su penzioneri njihovi glasači i pronađu sredstva u budžetu, mogu da povećaju penzije za do 0,3% BDP-a što je oko 130 miliona evra. To možda ne deluje mnogo – oko 75 evra godišnje po penzioneru – ali predstavlja opasan presedan jer legalizuje volju političara umesto jasnih pravila koja važe za sve.
I Fiskalni savet je glasno reagovao protiv ovakvog rešenja u svojim saopštenjima, govoreći da je ovo ozbiljno udaljavanje od dobre prakse regulacije penzionih sistema. I kada se pogleda gde ovakav institut postoji – a to su pre svega energentima bogate, ali slabo razvijene zemlje Azije i Afrike sa upitnim demokratskim tradicijama, ne i razvijene demokratske zemlje Evrope – pada u oči da nismo izabrali baš najbolji klub.
Stoga, uvođenje zakonskog načina određivanja rasta penzija bio bi veoma važan korak ka ispravljanju anticivilizacijske odredbe koja sada stoji u zakonu. Jer zakoni trebaju da budu iznad ljudi, a ne ljudi iznad zakona. Takođe, penzije ne treba da zavise od volje jednog čoveka koji upravlja državom, već od opšteprihvaćenih društvenih i ekonomskih pravila.
Kako da dođemo do većih penzija?
Visina penzija, pošto se one odmah isplaćuju od penzionih doprinosa od trenutnih radnika, zavisi pre svega od visine zarada i zaposlenosti. Usled niskog broja radnika u odnosu na penzionere, stvar ovde ne stoji dobro sa 2,2 miliona zaposlenih koji plaćaju doprinose prema 1,7 miliona penzionera.
Kako su i zarade pretežno niske (polovina zaposlenih prima zaradu do 41.000 dinara), jedini način za održivo povećanje penzija je ekonomski razvoj: uz stalni rast zaposlenosti i zarada, biće i više javnih prihoda koji će omogućiti da rashodi za penzije rastu. Ono što sprečava brži rast penzija je niska stopa ekonomskog rasta, po čemu se Srbija negativno izdvaja u odnosu na ostale zemlje u tranziciji, usled veoma lošeg poslovnog okruženja u zemlji.
Koliko je švajcarska formula izdašna?
To zavisi konkretno od situacije u svakoj godini. Na primeru prosečne penzije možemo videti razlike u obračunu. Ako prosečna penzija zaposlenih u Srbiji iznosi 28.200 dinara, uz inflaciju od 3% i ekonomski rast od 3,5%, onda bi usklađivanje samo sa inflacijom značilo povećanje penzije od 846 dinara, pa bi novi iznos penzije bio 29.046. Primenom švajcarske formule, to uvećanje bi iznosilo 917 dinara, a iznos penzije 29.117 dinara. Sa novom formulom, povećanje bi iznosillo 3,25% umesto 3%.
