Foto: YIHR
Beogradska Parada ponosa održava se 15. septembra pod sloganom „Ne odričem se“, a tim povodom osvrnuli smo se na akcije koje su u okviru kampanje za ovogodišnji Prajd organizovane širom Srbije.
„Ne odričem se Šapca“ je natpis na jednom baneru pod kojim su aktivisti za ljudska prava nedavno prošetali centrom Šapca. Ova akcija je širi deo promovisanja ovogodišnje Parade ponosa, koja se održava pod sloganom „Ne odričem se“.
Istorija Prajda u Srbiji prožeta je preprekama, nasiljem nad LGBT zajednicom, ali i sve većom normalizacijom i tolerancijom poslednjih godina. Kampanja „Ne odričem se“ zasigurno će imati posebno mesto u kratkoj istoriji borbe za LGBT+ prava u Srbiji, što zbog inovativnosti, što zbog dobrog pristupa i uvažavanja potreba ove zajednice koja postoji van Beograda.
Zašto je potrebno otići iz Beograda?
Jedna od čestih zamerki koja se upućuje LGBT zajednici u Srbiji jeste to da su se godinama gotovo isključivo fokusirali na organizovanje programa u Beogradu i na potrebe ljudi koji žive u glavnom gradu. Razlog zašto je ovo problematično jeste to što se najveći broj slučajeva diskriminacije i nasilja nad pripadnicima LGBT zajednice događa upravo u ruralnim sredinama, koje u većini slučajeva imaju konzervativnije društvene stavove.
View this post on Instagram
Prajd karavan je stigao i u Novi Sad! ?️? — #prajd #beogradprajd #paradaponosa #NeOdricemSe
Nije potpuno nerazumljivo i neopravdano to što je rad na LGBT pravima bio godinama primarno fokusiran na Beograd. Većina NGO sektora u Srbiji je locirana u ovom gradu, a ukoliko ste NGO iz Beograda koji želi da organizuje akciju u nekom drugom gradu, potrebni su vam lokalni partneri i njihova podrška, koja je često izostajala. Tu je i pitanje fizičke sigurnosti – organizovati Prajd 2010. godine u Beogradu značilo je da imate povređene učesnike, a ishod bi bio sigurno isti ili još gori da ste sličnu akciju pokušali u nekom drugom gradu u Srbiji.
Ipak, sa postepenom promenom stavova u čitavoj zemlji stvorena je klima u kojoj je Prajd prošle godine izgledao kao odlična ulična žurka, što znači da se javila potreba da se radi na toleranciji i prihvatanju LGBT zajednice širom zemlje. Ovaj proces je započet kada je 17. maja održan prvi Prajd u Novom Sadu. Novosadski Prajd je održan pod sloganom „Izađimo zajedno“, a na Trgu Republike u centru Novog Sada okupilo se nekoliko stotina građana.
Kampanja „Ne odričem se“ je ipak najbolje uokvirila ovo sa akcijama u Kragujevcu, Kraljevu, Šapcu, Novom Sadu, Subotici i Zrenjaninu. Akcije su naizgled dosta jednostavne, ali sa sobom nose moćnu simboličku poruku. Prošetati centrom Kragujevca sa natpisom „Ne odričem se Kragujevca“ poručuje da pripadnici LGBT zajednice u ovom gradu nisu zaboravljeni i da zaslužuju prihvatanje i toleranciju.
Šetnja kroz centar grada je odličan način da se skrene pažnja i poveća vidljivost dela populacije koji je prisutan u celoj Srbiji, a ne samo u određenom urbanom delu Beograda. Kada živite u malom gradu, često je teško stvoriti osećaj zajedništva sa drugim pripadnicima LGBT zajednice, ali se na ovaj način upućuje poruka da su vredni i da seksualna orijentacija nije nešto zbog čega treba da doživljavaju stigmu. Dodatan plus ovakve akcije jeste i rušenje percepcije o LGBT pokretu u Srbiji kao nečemu što je potpuno gluvo za potrebe zajednice van Beograda.
„Ne odričem se“ je odličan slogan
U junu ove godine list Danas objavio je neobičan oglas jedne majke. “Ja, Jelica Živković, izjavljujem da se ni po koju cenu neću odreći svoje ćerke, samo zato što je odlučila da ne krije svoj život s onom koju voli”, navodi se u oglasu.
Oglas je ubrzo postao viralan, a brojne javne ličnosti su na društvenim mrežama pozdravile ovu kampanju. Pored inovativnog načina za započinjanje kampanje putem objave oglasa u novinama, sama sadržina i ideja iza ove kampanje je odličan marketinški potez.
Cveta Popović, je mama dvanaestogodišnjeg gej dečaka i kaže da je drugarica pitala “Zašto ti da se izlažeš?” kada je dobila poziv da se danas obrati. #neodričemse
— Belgrade Pride (@belgradepride) September 9, 2019
„Odreći ću te se preko novina“ je nekada bila ultimativna pretnja roditelja deci kada su neposlušna, a ova fraza se i dalje često koristi kao figurativna pretnja. Strah od neprihvatanja roditelja često sprečava ljude da otvoreno priznaju svojim roditeljima da nisu heteroseksualni, a skrivanje samo stvara još veći stid i nelagodu. Fraza „Odreći ću te se preko novina“ je zato simbolički moćna, zato što je u pitanju jedna vrsta anahrone pretnje, koja je ipak jako realna i prisutna danas. Subverzija nečega što je bilo pretnja (npr. oglas u novinama) i slanje pozitivne poruke na taj način je upravo zato odličan marketinški potez.
Najjači stikeri i ove godine @belgradepride. Svratite do Prajd info centra! Prevedeno u adresu, Kralja Milana br.20 je vaša krajnja destinacija. pic.twitter.com/Z4Xgkb2to8
— Sophia (@sodzinjon) September 11, 2019
Takođe, sama izjava “Ne odričem se“ postavlja dosta minimalan zahtev – možda ne morate da prihvatite srdačno svakog člana LGBT zajednice u vašoj okolini, ali makar nemojte da prekinete kontakt sa njima i izbacite ih iz svog života. Minimalan zahtev poput ovog ima potencijal da uspe jer ne zahteva nužno slavljenje različitosti i inkluzivnosti. Umesto toga, kampanja “Ne odričem se“ cilja na empatiju, što nije politička ideja, već emocija koju gajimo prema bliskim ljudima.
Budućnost Prajda – praznik cele zemlje, ne samo glavnog grada
Da bi se popravilo stanje LGBT prava u Srbiji potrebno je još dosta napora, kao i politička volja da se određene promene sprovedu sistematski. Ipak, odlične PR kampanje su pravi način da se suptilno utiče na stavove javnosti, i da se polako utaba put ka slobodi i toleranciji.
Takođe, izlazak iz centra Beograda i prisustvo širom zemlje je poduhvat na kom treba raditi cele godine, a ovogodišnja akcija obećava da je potreba za tim prepoznata i uvažena.