Foto: iStock
Danas je objavljen najnoviji Indeks ekonomskih sloboda Instituta Frejzer (Fraser Institute) na kojem je Srbija, na skali od 1 do 10, dobila ocenu 6,89 i nalazi se na 80. mestu na listi od ukupno 162 posmatrane zemlje. U odnosu na prošlogodišnji rezultat, ocena Srbije je gotovo nepromenjena (sa 6,85 na 6,89), s tim što smo se pomerili sa 84. na 80. mesto – uglavnom usled promena u drugim zemljama.
U poređenju sa zemljama regiona, Srbija je bolje ocenjena jedino od Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Zašto su ekonomske slobode važne za Srbiju?
Indeks Instituta Frejzer pokazuje koliko je privreda jedne zemlje slobodna – šta to tačno znači za pojedince, preduzetnike i generalno građane Srbije, pogledajte u video prilogu:
*Podaci iz prošlogodišnjeg Indeksa ekonomskih sloboda
Koje su ekonomski najslobodnije zemlje sveta?
Kao i prošle godine, najbolje ocenjeni su Hong Kong (8,91) i Singapur (8,69). Nakon njih slede Novi Zeland (8,50), Švajcarska (8,40), Sjedinjene Američke Države (8,20), Irska (8,13), Velika Briitanija (8,09), Kanada (8,08), Australija (8,07) i Mauricijus (8,05).
10 najlošije rangiranih zemalja su Venecuela (2,59), Libija (4,49), Sudan (4,64), Alžir (4,76), Angola (4,84), DR Kongo (5,01), Egipat (5,05), Sirija (5,06), Republika Kongo (5,09) i Gvineja Bisa (5,19).
Ocene pojedinih drugih važnih zemalja su: Japan (7,86), Nemačka (7,81), Švedska (7,55), Francuska (7,34), Rusija (6,78) i Kina (6,41).
Kako je ocenjena Srbija?
Kao i prošle godine, vladavina prava u Srbiji ocenjena je veoma loše, posebno kada je reč o komponentama poput nezavisnosti sudstva, izvršenja ugovoea i poštovanja prava svojine.
U poređenju sa odabranim zemljama, to izgleda ovako:
Kako se izračunava ekonomska sloboda jedne zemlje?
Partner Instituta Frejzer u Srbiji je Libertarijanski klub Libek, a cela vest o najnovijem indeksu dostupna je ovde.
Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) objavljuje Frejzer institut (Fraser Institute) iz Kanade. Kako se navodi u samom Indeksu, on meri „nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije“.
Indeks ekonomskih sloboda u svetu izračunava se na osnovu 42 pojedinačne varijable, svrstane u 5 različitih oblasti:
- 1. Veličina javnog sektora
- 2. Pravni sistem i imovinska prava
- 3. Zdrav novac
- 4. Sloboda u međunarodnoj trgovini
- 5. Poslovna regulacija
Sve varijable preuzimaju se iz drugih priznatih međunarodnih izvora (kao što su na primer Doing Business Svetske banke ili Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma). Konačan skor čini prosečna vrednost datih 5 podindeksa. Vrednosti su prikazane na skali od 1 do 10, gde viša ocena ukazuje na veće prisustvo ekonomskih sloboda.
Kako se u pojedinim slučajevima čeka na podatke, Indeks podrazumeva vremenski jaz od dve godine. Stoga najnovije izdanje Indeksa iz 2019. godine zapravo odslikava situaciju kakva je ona bila u 2017. godini.
Ceo izveštaj možete pogledati ovde.
Kako da nam bude bolje?
Unapređenje ekonomskih sloboda Srbije otvorilo bi prostor za veći rast privrede i bolji životni standard u našoj zemlji. Za to su neophodne dubinske reforme – prvenstveno u oblasti pravosuđa i poslovne regulacije kao osnova za dalji napredak naše privrede.
Za takve reforme nije potrebno da izmišljamo toplu vodu – dovoljno je da pogledamo uspešne primere u svetu. Jedan od njih je Estonija:
Uzor možemo tražiti i u daleko razvijenijim zemljama kao što je Švedska – više o reformama u ovoj skandinavskoj zemlji čitajte ovde.
Konačno, postoje države koje su po mnogo čemu uporedive s Srbijom, a iz čijeg iskustva mnogo možemo da naučimo. Takav je slučaj Rumunije.
Za pregled različitih iskustava, pročitajte tekstove u okviru Talas “Reformskih razglednica“.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 