Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Budućnost pregovora između Beograda i Prištine uveliko zavisi od događaja koji je zakazan za 6. oktobar. Tog datuma održaće se vanredni parlamentarni izbori na Kosovu, koji su zakazani nakon što je Ramuš Haradinaj, tadašnji premijer, podneo ostavku.

Na izborima će za sada sigurno učestvovati minimum 21 politički subjekt, što uključuje partije i koalicije, a Srbe će predstavljati 3 partije i 1 koalicija. Ukupno je za sada prijavljeno 685 kandidata, a prema svim prognozama nijedna partija neće osvojiti potrebnu većinu, pa će Kosovo najverovatnije ponovo imati koalicionu vladu.

Kako je došlo do raspada vladajuće koalicije na Kosovu?

Ramuš Haradinaj, premijer Kosova i lider partije Alijansa za budućnost Kosova (AAK), podneo je ostavku 19. jula ove godine, a šesti saziv parlamenta je raspušten tek krajem avgusta. Pre Haradinajeve ostavke vladu Kosova su sačinjavale stranke Alijansa za budućnost Kosova, Demokratska partija Kosova (PDK) i Socijaldemokratska inicijativa (SDIK).

Kao razlog za podnošenje ostavke Haradinaj je naveo to što je bio pozvan na saslušanje pred Specijalnim sudom za zločine Oslobodilačke vojske Kosova zbog njegovog učešća u ratu 1998. i 1999. godine. „Vlada i vlast su međusobno zamenjive, mi živimo u demokratiji, čast premijera i države mora biti očuvana i ja nikada neću pokleknuti”, rekao je prilikom podnošenja ostavke Haradinaj. Ovo će biti treći put da se Haradinaj pojavljuje pred sudom u Hagu, s tim što je ranije sud u pitanju bio Međunarodni tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Haradinaj je 2008. godine oslobodođen optužbi za ratne zločine, a kasnije je oslobođen optužbi za zastrašivanje svedoka.

Specijalni sud ima nadležnost nad zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima i drugim krivičnim delima prema kosovskim zakonima, a do sada je na saslušanje u Hagu pozvano preko 70 bivših članova OVK-a. Formiranje ovog suda je izazvalo veliko nezadovoljstvo u kosovskoj javnosti, a neki na Kosovu ga karakterišu kao „rasistički“.

Ko su najveće partije koje izlaze na izbore?

Centrala izborna komisija na Kosovu juče je zvanično potvrdila liste 21 političkog subjekta, a još se čeka na zvaničnu potvrdu izbornih lista Demokratske lige Kosova (LDK), Demokratske partije Kosova (PDK) i koalicije AAK-PSD. Ovu koaliciju čine stranka Ramuša Haradinaja i Socijaldemokratska partija Kosova, koju predvodi Špend Ahmeti.

Partije sa najvećim brojem poslaničkih kandidata na ovim izborima su LDK, PDK i partija Samoopredeljenje, na čijem je čelu Aljbin Kurti.

Najveću opozicionu partiju LDK će umesto dugogodišnjeg lidera Ise Mustafe na ovim izborima predvoditi Vjosa Osmani. Ona ima doktorat iz oblasti prava, a na poslednjim parlamentarnim izborima ostvarila je najbolji rezultat od svih ženskih kandidatkinja. Vjosa je sa 37 godina i najmlađi pretendentkinja na poziciju premijera.

Pre nego što su izbori raspisani postojali su pregovori o stvaranju velike koalicije koju bi činili dve najveće opozicione partije – LDK i Samoopredeljenje, ali su ovi pregovori propali zbog insistiranja da kandidat za premijera ove koalicije bude Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja.

Evroatlanska partija Kosova je objavila svoju izbornu listu sa 45 kandidata. Na čelu ove izborne liste se nalazi Miljaim Zeka. Zeka je poznat kosovskoj javnosti zato što je pre manje od godinu dana uhapšen zbog pretnji specijalnom tužiocu Kosova Afrimu Šefkiu. Pretnje su se ticale krivičnog postupka o prevari u vezi sa radnim vizama za Nemačku.

Kandidat za premijera vladajuće partije PDK će biti Kadri Veselji, koji je već dva puta bio predsednik kosovskog parlamenta, a on je i jedan od osnivača OVK. Koaliciju Socijaldemokratske inicijative (NISMA), Alijanse novo Kosovo i Partije pravde predvodiće Fatmir Ljimaj (Fatmir Limaj), takođe nekadašnji član OVK. Njemu se sudilo zbog zločina protiv čovečnosti i maltretiranja srpskih civila, ali je oslobođen optužbi.

Koje partije predstavljaju Srbe na Kosovu?

Na predstojećim parlamentarnim izborima srpsko stanovništvo imaće za svoje predstavnike 3 partije i jednu koaliciju.

Najveća partija Srba na Kosovu je Srpska lista, koja je podnela izbornu listu sa 17 kandidata. Na čelu Srpske liste je Igor Simić, nekadašnji poslanik. Neposredno pred izbore Srpska lista je pozivala druge partije Srba na zajednički izlazak na izbore, što su one odbile. Predsednik Vučić naglasio je da je učešće Srpske liste na kosovskim izborima potrebno kako bi ona „pobedila i izborila se za interese Srba“.

Na ovim izborima učestvovaće i Samostalna liberalna stranka, sa 13 poslanika. Ova stranka je jedina stranka Srba koja je u prošlom sazivu kosovskog parlamenta pored Srpske liste imala jedan poslanički mandat. Slobodan Petrović, predsednik ove partije, pre dva dana je na vanrednoj konferenciji za medije rekao da se „svakodnevno vrše pritisci na članove i aktiviste ove političke opcije“, i da je jedan član njihove stranke dobio otkaz zbog partijske pripadnosti.

Partija kosovskih Srba (PKS) je treća partija koja predstavlja srpsku zajednicu, a ova partija je predala listu od 12 kandidata. Aleksandar Jablanović, nosilac ove liste, za portal KoSSev rekao je da očekuje „brutalnu kampanju sa pretnjama i zastrašivanjem kako birača, tako i političkih protivnika“. PKS je osnovan u maju 2017. godine, a Jablanović je bio jedan od osnivača Srpske liste i ministar za zajednicu i povratak u kosovskoj vladi.

Koaliciju „Sloboda“ čine Progresivno demokratska stranka i Nova partija Kosova, ali će na ovoj listi biti i nezavisni kandidati, kao što je Rada Trajković. Lider Progresivno demokratske stranke je Nenad Rašić, koji je ranije bio i ministar u kosovskoj vladi, ali i poslanik.

Da li će na izbore izaći organizacija Olivera Ivanovića?

Oliver Ivanović, predsednik Građanske inicijative “Sloboda, demokratija, pravda” (GI SDP), ubijen u januaru prošle godine, a i dalje se ne zna ko je izvršio ubistvo, niti ko je nalogodavac. Prištinske vlasti su raspisale međunarodnu poternicu za Milanom Radoičićem, potpredsednikom Srpske liste, a osumnjičen je i Zvonko Veselinović, Radoičićev kum. Javnosti su poznata imena sedmoro lica koja su za sada osumnjičena, a Radoičić je uspeo da izbegne hapšenje. Predsednik Vučić je više puta branio Radoičića, a javno je rekao i da misli da srpske službe imaju imena ubica Ivanovića, dok albanske vlast žele samo da okrive Srbe za nešto“.

Ono što je posebno uzdrmalo javnost nedavno jeste izjava Ksenije Božović, funkcionerke GI SDP i jedne od najbližih saradnica ubijenog Olivera Ivanovića. Ona je izjavila da će ova partija izaći na predstojeće izbore sa Srpskom listom, kao i da je ovo dogovoreno upravo sa predsednikom Vučićem. Božović je naglasila da ovo ne znači da GI SDP postaje Srpska lista, već da će samo na ovim izborima biti u koaliciji sa njima. „Ja sam 19 godina bila sa Oliverom i on je govorio da mi drugu državu nemamo. I mi je nemamo, za nas je Srpska lista sada Aleksandar Vučić i mi ćemo podržati Aleksandra Vučića“, rekla je Božović tom prilikom.

Pojedini funkcioneri ove stranke su se javno ogradili od odluke o koaliciji sa Srpskom listom, ističući da je ovo izdaja borbe za „pronalaženje ubica Olivera Ivanovića“.

Kako će moći da se glasa na Kosovu?

Na Kosovu se već nekoliko godina kao veliki problem javlja stanje biračkog spisak i zloupotrebe koje se događaju pri glasanju. Prema popisu iz 2011. godine na Kosovu živi oko 1.7 miliona ljudi, dok na izbornom spisku postoji 1.8 miliona glasača, po čemu se može zaključiti da na Kosovu ima više glasača nego stanovnika. Razlika se najčešće javljaju zbog lica koja su preminula, a koja se nalaze na biračkom spisku, kao i zbog velikog broja ljudi koji su napustili Kosovo i nisu odjavili boravište.

Na predstojećim izborima će moći da se glasa samo sa dokumentima Republike Kosovo, a ne sa dokumentima koje je izdao UNMIK, a KoSSev prenosi da je ovo izazvalo negodovanje srpskog predstavnika u Centralnoj izbornoj komisiji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *