Foto: iStock
Nakon najave predsednika Vučića da će OEBS posmatrati predstojeće izbore u Srbiji, stigao je i zvaničan odgovor. OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) još uvek nije dobila zvaničan poziv da posmatra predstojeće izbore, ali je praksa da poziv stiže 3 do 4 meseca pre održavanja izbora, navodi se u odgovoru ODIHR-a televiziji N1.
Iako Vlada Srbije još uvek nije uputila zvaničan poziv ODIHR-u, i dalje ima dovoljno vremena za taj korak, a pitanje je da li bi ODIHR poslao punu posmatračku misiju, ili ograničenu, kao što je bio slučaj 2014. i 2016. godine.
Više o tome kako tačno funkcioniše OEBS/ODIHR posmatračka misija, kao i o različitim oblicima saradnje Srbije i OEBS-a, čitajte ovde.
Budući da je jedno od najvažnijih pitanja u kontekstu izbornih uslova stanje u medijima, važno je razumeti kako ODIHR posmatra rad medija i kakve preporuke su upućivane Vladi Srbije u pretodnim izveštajima posmatračkih misija.
Medijski analitičar – ekspert u osnovnom timu posmatračke misije
ODIHR-ova posmatračka misija (Election Observation Mission) uključuje osnovni tim, dugoročne posmatrače (LTO) i kratkoročne posmatrače (STO) – članovi misije mogu biti isključivo građani država članica OEBS-a, izuzimajući građane države u kojoj se izbori održavaju.
Na čelu se nalazi šef misije koji je odgovoran za njen rad, a osnovni tim uključuje i brojne eksperte od kojih neki, poput analitičara za rodna pitanja, učestvuje u misiji samo kada za to postoji posebna potreba.
Jedna od ključnih uloga unutar osnovnog tima posmatračke misije jeste medijski analitičar čija je uloga da koordinira tim koji priprema ’kvalitativne i kvantitativne analize ponašanja i sadržaja glavnih elektronskih i štampanih medija za vreme izbornog procesa’. Ukratko, medijski analitičar treba da, na osnovu ovih analiza, oceni da li mediji obezbeđuju ravnomeran pristup svih kandidata medijima i neutralno praćenje i prenošenje izborne kampanje, što je posebno važno za državne medije. To uključuje i upoznavanje sa medijskim zakonodavstvom, kao i praćenje rada relevantnih regulatornih tela.
U skladu sa principima na kojima OEBS funkcioniše, u ovoj oblasti se posebno vodi računa o pravu birača da prima i deli informacije i pravu birača na slobodu izražavanja. Zvaničan OEBS/ODIHR priručnik za praćenje medija preveden je i na srpski jezik.
Smernice za praćenje medija tokom izbora
Priručnik za praćenje medija za posmatračke misije sadrži detaljne smernice za svaki od aspekata praćenja medija.
Na primer, kada je reč o regulisanju medijskog izveštavanja državnih/javnih štampanih/elektronskih medija tokom izbora, posmatračka misija ocenjuje više stavki: da li je svim kandidatima i strankama pružena jednaka ili pravična mogućnost pristupa; da li izveštavanje ispunjava kriterijume uravnoteženosti, pluralizma i nepristrasnosti; da li mediji poštuju nacionalno zakonodavstvo; da li obezbeđuju pluralističko izveštavanje budući da predstavljaju javno dobro; da li se pridržavaju etike i profesionalnih standarda.
Smernice postoje i za privatne štampane i elektronske medije, s tim što su one nešto manje stroge nego u slučaju državnih/javnih medija, a ovim priručnikom obuhvaćena je i predizborna tišina.
Kvantitativna i kvalitativna analiza rada medija
Medijski analitičar i njegov tim sprovode dve vrste analiza: kvantitativne i kvalitativne.
Kvantitativne analize obuhvataju različita merenja – od trajanja predizbornih emisija političkih stranaka do rodne ravnoteže medijskog izveštavanja o kandidatima. Jedan od izazova koji se ovde javlja jeste razlikovanje zvaničnih dužnosti od predizbornih aktivnosti kada je reč o nosiocima javnih funkcija koji se kandiduju na izborima.
Ona pitanja koja ne mogu da budu izmerena podležu kvalitativnim analizama. Takav je slučaj sa ocenjivanjem tačnosti izveštavanja, upotrebe govora mržnje ili profesionalnih i etičkih standarda u novinarstvu. Pored toga, kvantitativne analize obuhvataju i dokumentovanje izostavljanja vesti – da li je neki medij propustio da izvesti o dešavanjima relevantnim za birače.
Tokom obavljanja brojnih analiza, svi članovi tima za praćenje medija popunjavaju obrasce koji se zatim čuvaju u objedinjenoj bazi podataka. Procedure obrade i analize ovih podataka takođe su detaljno razrađene u priručniku.
Šta je posmatračka misija zaključila o stanju medija 2016. godine?
Kao što je već napomenuto, poslednje parlamentarne izbore u Srbiji 2016. godine posmatrala je ograničena ODIHR posmatračka misija (Limited Election Observation Mission – LEOM), a postoji mogućnost da će 2020. godine biti poslata kompletna misija. To će zavisiti od zaključaka misije za procenu potreba (Needs assessment mission – NAM). Na poslednjim predsedničkim izborima 2017. godine, ODIHR je poslao misiju za procenu sprovođenja izbora (Election Assessment Mission – EAM) koja se sastojala od šefa misije i 5 eksperata.
Iako ograničenih kapaciteta, obe misije – 2016. i 2017. godine – u svojim izveštajima bavile su se radom medija u izbornom procesu.
Izveštaj ODIHR-a sa parlamentarnih izbora 2016. poziva se, između ostalog, na izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2015. godine i citira ga u sledećem: „mediji ne kontrolišu vlasti i njihove rezultate; naprotiv, mediji su u stvari kontrolisani od strane vlasti“ i „nezavisni mediji praktično ne postoje“.
Nakon komentara na rad medija, izveštaj nudi i konkretne preporuke Vladi Srbije za unapređenje izbornog procesa. U pogledu medija, jedna od prioritetnih preporuka glasi:
„Trebalo bi razmotriti mogućnost jasnog definisanja nadležnosti REM-a u utvrđivanju i pravovremenom sankcionisanju kršenja zakona. Dodatno, REM bi trebalo da deluje samoinicijativno, na osnovi sistematskog praćenja izveštavanja medija i procene da li su mediji postupali u skladu sa postojećim propisima.“
U širem smislu, na medije se odnosi i preporuka da treba „razmotriti usvajanje propisa za regulisanje izborne kampanje, uključujući propise za sprečavanje zloupotrebe javnih sredstava i službenog položaja“.
Među ostalim (neprioritetnim) preporukama nalaže se sledeće:
„Nezavisnost javnih medija mogla bi dodatno da se ojača uspostavljanjem mehanizma koji bi im obezbedio dovoljno sredstava za finansiranje čime bi se smanjila njihova zavisnost od državnog budžeta.
Trebalo bi razmotriti regulisanje dela izveštavanja medija o zvaničnicima koji su istovremeno kandidati na izbornim listama kako ne bi bili u nepravedno stečenom privilegovanom položaju u poređenju sa ostalim učesnicima izbora.“
Komentari i preporuke posmatračke misije nakon predsedničkih izbora 2017. godine
Konačni izveštaj Misije za procenu sprovođenja izbora nakon predsednikih izbora 2017. godina citira izveštaj Evropske komisije iz 2016. u kojem se navodi da Srbija nije ostvarila nikakav napredak u području slobode izražavanja i da „sveukupno okruženje ne pogoduje punom korišćenju tog prava“.
Prioritetne preporuke Vladi Srbije za unapređenje rada medija u izbornom procesu glase:
„Državna tela ne bi trebalo da se mešaju u aktivnosti medija i novinara, kojim bi trebalo biti omogućeno da deluju slobodno bez zastrašivanja ili pritisaka, administrativnih sankcija ili drugih oblika nepravednog uticaja.
Nadzorne aktivnosti REM-a bi trebalo eksplicitno proširiti na sve aspekte izveštavanja o izborima. REM bi mogao da deluje samoinicijativno, uključujući delovanje na osnovi sistematskog praćenja izveštavanja medija i procene da li su mediji postupali u skladu s postojećim propisima. Trebalo bi razmotriti moguće izmene i dopune ZEM-a u cilju obezbeđivanja efikasnijih sankcija, uključujući i donošenje brzih i pravovremenih rešenja tokom izborne kampanje.“
Ostale preporuke nalažu:
„Trebalo bi poduzeti sveobuhvatne mere u cilju jačanja finansijske i uređivačke nezavisnosti javnih servisa. Trebalo bi razmotriti oblike adekvatnih finansijskih mehanizama da bi se smanjila zavisnost od državnog budžeta. Zakoni kojima se reguliše rad medija trebali bi se u potpunosti primenjivati da bi se obezbedila veća transparentnost vlasničke strukture medija i njihovo finansiranje.
Mediji, naročito javni servis, trebalo bi da razmotre usvajanje mera kojima će sami da regulišu svoj rad da bi obezbedili pravednu i nezavisnu uređivačku politiku u praćenju izborne kampanje, uključujući naglašavanje jasnog razgraničenja između zvaničnih aktivnosti kandidata i njihovog pojavljivanja kao dela kampanje kako bi se sprečilo da zbog izveštavanja o državnim zvaničnicima ostali kandidati budu nepravedno zakinuti.“
Cele izveštaje ovih posmatračkih misija možete pogledati ovde: parlamentarni izbori 2016. i predsednički izbori 2017.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 