Zašto sve više ljudi želi da napusti Rusiju?
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Iako je već opšte poznato da Srbija ima veliki problem sa „odlivom mozgova“, zemlja koja je mnogo veća i moćnija od naše ima isti problem, ali značajno većih razmera. Prema podacima organizacije Atlantski savet, od dolaska Vladimira Putina na vlast Rusiju je napustilo između 1,6 miliona i 2 miliona ljudi.

Prema rezultatima nedavnog istraživanja Galupa, oko 20% ispitanika želi da napusti Rusiju, a čak 44% ispitanika uzrasta od 15 do 29 godina vidi svoju budućnost van Rusije. Ovi rezultati ne treba da iznenade nikoga ako se u obzir uzme trenutna ekonomska i politička situacija u ovoj zemlji, a ružičasta slika života u Rusiji koja se često prikazuje u domaćim medijima daleko je od ispravne.

Rusi najviše žele u Nemačku i SAD

Želja da se emigrira iz neke zemlje često je povezana i sa stavom prema trenutnoj vlasti. Zanimljivo je da, prema rezultatima pomenutog Galupovog istraživanja, samo 12% ispitanika koji podržavaju Putina žele da napuste svoju zemlju, dok čak 40%  ispitanika koji ne podržavaju Putina žele da odu iz Rusije. Veza između emigriranja i Putinove popularnosti očigledno postoji, što se vidi i u rezultatima Galupovog istraživanja iz 2014. godine kada je samo 7% ljudi želelo da emigrira. Tada je Putina podržavalo čak 83% ispitanika, dok ga sada podržava 63%, što je njegov najniži rejting u poslednjih 5 godina.

Oni koji žele da se odsele iz Rusije kao svoju destinaciju najčešće navode Nemačku i SAD, kao i druge zemlje u Evropskoj uniji. Pored porasta želje da emigriranjem, promenili su se i razlozi za emigraciju. Do 2012. godine prema rezultatima istraživanja organizacije Atlantski savet glavni razlog za emigraciju je bila loša ekonomska situacija, ali nakon 2012. godine razlozi su većinski postali politički – nedostatak političkih sloboda i loša politička klima. Kao što je slučaj i u Srbiji, oni koji napuštaju Rusiju su uglavnom mlađi i visoko obrazovani.

Problematično je i to što postoji problem sa zvaničnim praćenjem migracije iz Rusije, što je nedavno potvrdila i studija koju je sproveo ruski mediji Proekt. Prema rezultatima njihove studije, broj ljudi koji su se odselili iz Rusije je gotovo 6 puta veći od zvanične brojke, zato što u zvanične statistike ulaze samo oni koji su odjavili prebivalište u Rusiji. Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da je Rusija treća zemlja na svetu po broju građana koji žive van granica svoje zemlje – preko 10,6 miliona Rusa živi izvan Rusije.

Ekonomija i politika teraju ljude iz Rusije

Rusku ekonomiju već neko vreme prati niska stopa ekonomskog rasta, a u potrazi za rešenjem vlasti su povećale poreze i delimično reformisale penzioni sistem, čime je povećan broj godina potrebnih za odlazak u penziju. Ipak, očigledno je da su Rusi nezadovoljni ekonomskim stanjem u zemlji, koje je posledica ekonomskih sankcija zbog aneksije Krima i niske cene nafte. Skoro 21 milion ljudi u Rusiji živi u siromaštvu, a postoje veliki problemi sa zdravstvenim sistemom i infrastrukturom.

Politička situacija u Rusiji takođe nije naročito obećavajuća za sve one koji se nadaju demokratiji i transparentnosti. Prema izveštaju međunarodne organizacije Freedom House, Rusija je ocenjena kao „neslobodna“, a izbori održani 2017. godine ostaće upamćeni po snažnoj kontroli vladajuće Ujedinjene Rusije i korišćenju javnih sredstava za potkupljivanje glasača.

Aleksej Navalni, najpopularniji opozicioni političar, zatvaran je više puta tokom proteklih godina zbog različitih osnova, a pritisak vlasti se proširio i na medije. Tokom prošle godine dvoje istraživačkih novinara je ubijeno, a medijska grupa RBC koja je objavljivala sadržaje sa kritičkim osvrtom na Putinove poslovne partnere prodata je u junu bliskom Putinovom savezniku.

Novi protesti – nova nada za pad Putinovog režima?

Pored nepovoljne političke situacije, postoji veliki broj ljudi koji je odlučio da ostane u Rusiji i pokuša da utiče na promenu režima, što je bilo evidentno i na nedavnim protestima koji su se održali početkom avgusta. Prema izveštajima nevladinih organizacija i opozicionih medija, preko hiljadu demonstranata privedeno je zbog učešća na protestima, a prema nezvaničnim podacima oko 50.000 ljudi prisustvovalo je jednom opozicionom skupu u Moskvi. Protesti su počeli zbog lokalnih izbora u Moskvi, ali su se proširili i na druga pitanja i time zadobili širu podršku u Rusiji.

Protesti u Moskvi ipak nisu izolovan događaj. Ovo su četvrti protesti ove godine sa kojim se Putin suočio. Zbog protesta u Jekaterinburgu odložena je izgradnja velike pravoslavne crkve, u Arkhangelsk provinciji obustavljeno je krečenje šume radi izgradnje velike deponije, a nakon protesta u Moskvi oslobođen je Ivan Golunov, novinar koji je istraživao korupciju.

Loše vesti za Putinovu partiju stigle su i danas, nakon prebrojavanja glasova na gradskim izborima u Moskvi. Partija Ujedinjena Rusija je izgubila skoro trećinu mandata u skupštini, ali će najverovatnije uspeti da zadrži većinu. Komunistička partija, nezavisni kandidati i manje partije dobile su odbornička mesta, ali na ovim izborima većina opozicionih kandidata nije mogla da učestvuje.

Rusija se neosnovano glorifikuje u našim medijima

Ako u obzir uzmemo sve parametre i podatke o sve većem broju ljudi koji želi da emigrira iz Rusije, postavlja se pitanje opravdanosti glorifikovanja života u Rusiji, koje je često u našoj javnosti i medijima. Bez obzira na sve kulturne i istorijske veze koje postoje između Srbije i Rusije, očigledno je da standard života većine u Rusiji nije zadovoljavajući i da model za budući razvoj Srbije ne treba tražiti u Rusiji.

Emotivnost, površnost, pristrasnost i senzacionalizam su često prisutni u izveštavanju srpskih medija o Rusiji i rusko-srpskim odnosima, a kritički osvrt je ono što najviše nedostaje. Umesto takvog izveštvanja, potrebno je dobro pogledati u to kako izgleda zemlja koja se kod nas toliko glorifikuje. Takav pogled bi zapravo otkrio da Rusija i Srbija dele veliki broj zajedničkih problema. Jedan od njih je upravo i problem sve većeg odlaska ljudi iz zemlje, naročito mladih. Umesto uzdizanja i veličanja zemlje koju polako, ali sigurno, sve veći broj ljudi napušta, potebno je ispitati šta su razlozi odlaska i raditi na rešenjima problema koji teraju ljude da budućnost potraže van zemlje u kojoj su se rodili.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *