Reksona za Talas: Bassivity radi na izgradnji pop kulture

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Instagram profil 

O stanju autorskih prava u Srbiji, muzičkoj sceni i značaju striming platforma za domaće autore za Talas govorio je Relja Milanković, osnivač i direktor Bassivity izdavačke kuće, koji je javnosti poznatiji pod nadimkom Reksona.

Srpsku muzičku scenu nedavno je prodrmao slučaj pevačice Bojane Vunturišević i Slobodana Nešovića Loke, vlasnika firme Tin Drum Music. Vunturišević je Nešovića optužila za uklanjanje pesme i spota Promašaj sa svih striming platformi, a tom prilikom je rekla da ona nije jedini muzički autor koji je imao problema sa njim. Ovo je otvorilo veliku javnu raspravu o liku i delu Nešovića, koji je 2017. godine imao sukob i sa reperom Stefanom Đurićem Rastom, ali i širu debatu u tome na koji način se autori i izdavačke kuće u Srbiji ophode prema autorskim pravima.

O stanju autorskih prava u Srbiji, muzičkoj sceni i značaju striming platforma za domaće autore za Talas govorio je Relja Milanković, osnivač i direktor Bassivity izdavačke kuće, koji je javnosti poznatiji pod nadimkom Reksona.

„Sve što mogu da kažem je da sam trenutno u krivičnom postupku“

„Na temu svega kroz šta Bojana prolazi sa Lokom mogu da kažem da sam trenutno u krivičnom postupku jer me je isti tužio za narušavanje ugleda kompanije i umanjenje kreditne sposobnosti?!? zbog izjave o mascomu u vice intervjuu i da za to traži maksimalnu kaznu od 3 godine zatvora“, napisao je na svom Tviter profilu pre nekoliko dana Relja Milanković, direktor izdavačke kuće Bassivity.

U pitanju je intervju iz 2018. godine, u kom je Milanković rekao da su imali problem sa kompanijom za autorska prava Mascom, čiji je vlasnik Slobodan Nešović.

„Mnogo je pipavo sve to, trenutno sam na sudu i u krivičnom postupku zbog te jedne rečenice. Ni sam ne znam šta i koliko smem da kažem da ne bi napravio sebi još veći problem, ono što sam javno napisao  je maksimum što mogu da kažem. Iskustvo sa njim generalno je poprilično loše i od ranije, i zbog ovoga što se sada događa“, u razgovoru za Talas rekao je Milanković.

„Krivični postupak uopšte nije prijatan proces, ja nikada ranije nisam bio u takvoj poziciji, pogotovo što trošiš vreme i živce na postupke koje je neko pokrenuo zbog povređenog ega i sujete, a sa sobom takav proces vuče različite probleme, od toga da si tehnički obeležen kao neko ko je potencijalno izvršio krivično delo, do toga da npr. ne možeš ući u proces za dobijanje viza za različite zemlje“, dodao je on, ističući da su advokati za ovu vrstu prava često jako skupi. „Problem je i sa našim pravosuđem, jer je čitava grana autorskog prava nedovoljno istražena kod nas, pa čak i kad imaš slučaj neizvesno je kako će to da se razrešiti. U DNK autora nije da se bave birokratijom i administracijom i to se jako dobro iskorišćava“, smatra Milanković.

Komentarišući kompanije koje se bave autorskim pravima u Srbiji, ističe da ih je kod nas jako malo i u da u većini slučajeva iskorišćavaju neznanje autora. „One su tu da te zaštite, ali u stvari ne rade u tvoju korist. Problem je takođe što naš proizvod nije nešto konkretno, nešto što možeš da opipaš i spakuješ. Naš proizvod je signal i ti nemaš baš osećaj da si nekom nešto dao.  Nešto si potpisao, ali nemaš osećaj da si predao prava nekome na nešto što je tvoj proizvod“, kaže Milanković.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Relja Milanković Reksona (@reksona) on

O slučaju Bojane Vunturišević on kaže da je problem što kompanija sa kojom je imala ugovor nije radila na njenoj karijeri, već su apsolutno pasivno tretirali njenu karijeru i autorstvo. „Generalno, ovakvo stanje najviše šteti alternativnim žanrovima muzike jer oni nikada ne mogu da isplivaju, jer nemaju sredstva da se bore i često dižu ruke, dok izvođači popularne muzike svoje prihode jedino ubiraju od živih nastupa. Ceo sistem iza naplate autorskih i drugih prava je jako konfuzan za autore, i umesto da zarađuju od nečega što im pravom pripada oni ni ne računaju na takvu vrstu zarade“, smatra Milanković.

Bassivity radi na izgradnji pop kulture“

Već duže vreme postoji generalni konsenzus da se na muzičkoj sceni Srbije izgubila „zlatna sredina“, koju je nekada činila popularna i zabavna muzika, a nov zvuk koji donose produkcije kao što je Bassivity neki tumače kao vrstu „predaje narodnjacima“. Milanković ipak ističe da Bassivity radi upravo na izgradnji pop kulture.

„Taj međuprostor do nedavno uopšte nije bio popunjen, u startu si morao da biraš estradu ili alternativu i svaka strana sa sobom povlači određena pravila. Bassivity upravo radi na izgradnji tog međuprostora. Kod nas je to suludo, čak i u hip-hopu kod nas su postojale podele. Ako ideš kod ovog na koncert ne možeš da ideš kod onog i tako dalje, mislim da je to najgora stvar  za muziku, izvođače i publiku, taj narativ u kome ako slušaš jedno drugo nikako ne dolazi u obzir“, kaže Milanković.

 

View this post on Instagram

 

Sledeća stanica @exitfestival / 06. Jul ?

A post shared by Bassivity Digital (@bassivity_digital) on

Ono u čemu se muzička scena danas jako razlikuje od one pre nekoliko godina jeste upravo pojava striming platformi poput Dizera, na kojima korisnici mogu da za fiksnu cenu pristupe ogromnom repertoaru muzike. Od pojava striming platformi ipak postavlja se i dilema da li od njih muzičari mogu da zarade preko njih.

„Zarađuje se u zadnje dve-tri godine preko striming platformi i to je velika stvar za izdavače, oni su tu u najgoroj poziciji kada ne mogu da naplate svoj rad. Sa promenama na Jutjubu on je postao manje-više promotivni aparat, a većina ekskluzivnog sadržaja se nalazi na ovim platformama“, kaže Milanković, dodajući da misli da su ove platforme najbolji način za slušanje muzike danas. „Plaćaš 5 do 10 dolara mesečno, slušaš svu muziku koju želiš, ne zauzima ti prostor na telefonu jer ne moraš da skidaš, ne vršiš nikakve ilegalne/piratske radnje. Uz sve to, možeš da podržiš umetnike i da oni zapravo zarade od toga. Novac koji autori zarade mogu uložiti u svoje nove projekte i to je jako važno“, rekao je Milanković u razgovoru za Talas.