Malo koji svetski lider je uspeo da ima toliko kontroverznu biografiju kao što je to uspeo Robert Mugabe, bivši predsednik Zimbabvea. On je skinut sa vlasti pučem 2017. godine, a jutros je objavljeno da je nakon 4 meseca u singapurskoj bolnici preminuo u 95. godini.
It is with the utmost sadness that I announce the passing on of Zimbabwe’s founding father and former President, Cde Robert Mugabe (1/2)
— President of Zimbabwe (@edmnangagwa) September 6, 2019
Mugabe je jedan od glavnih i odgovornih za oslobođenje Zimbabvea od kolonijalne vladavine, ali i za ekonomski krah koji je usledio nekoliko decenija nakon toga. Poznat po skupim rođendanskim proslavama i diktatorskom ponašanju, Mugabe je neraskidivo povezan sa Zimbabveom, ali je i u bivšoj Jugoslaviji on bio poznata figura.
Počasna diploma Univerziteta u Beogradu
Robert Mugabe je prvi put posetio Jugoslaviju 1976. godine, kada je posetio Beograd nakon Ženevske konvencije, na kojoj su se vodili pregovori o novom ustavu Južne Rodezije i okončanju rata za oslobođenje ove kolonije. Tito i Mugabe su se ukupno sreli dva puta, a lider Zimbabvea je uvek pozitivno govorio o njemu. Mugabe, koji je tada bio premijer Zimbabvea, sa dvojicom ministara iz svoje vlade prisustvovao je i Titovoj sahrani 1980. godine.
Interesantna je i njegova poseta Jugoslaviji 1996. godine. Mugabe je u Beograd došao 12. juna te godine, gde ga je dočekao Zoran Lilić, tadašnji predsednik SRJ. Ova poseta je uključivala polaganje venca na spomeniku Neznanom junaku i večeru sa tadašnjim predsednik Lilićem, a Mugabe se tada susreo i sa Slobodanom Miloševićem, koji je bio predsednik Srbije. Cilj ove posete je bilo uspostavljanje ekonomskih odnosa koji su bili stopirani zbog embarga pod kojim je tada bila SRJ.
Mugabeu je čak 1989. godine uručen i počasni doktorat od strane Univerziteta u Beogradu, ali je on daleko od jedinog kontroverznog političara koji je poneo titulu sa ovog univerziteta – 2011. godine je počasni doktorat uručen i Vladimiru Putinu, predsedniku Rusije.
10 godina provedenih u zatočeništvu
Mugabeova biografija se ne može razumeti ukoliko u obzir ne uzmemo kolonijalnu prošlost Zimbabvea. On je rođen 1924. godine u britanskoj koloniji Rodeziji, u kojoj je na vlasti bila belačka manjina. Zbog otvorene pobune protiv tadašnje vlasti u zatvoru je bio čak 10 godina, a dok je vreme provodio u zatvoru 1973. godine postao je predsednik partije Afrička nacionalna unija Zimbabvea (ZANU).
Nakon završetka rata i oslobođenja od kolonijalne vlasti Mugabe je pobedio na prvim izborima i postao premijer 1980. godine, od kada kreće kontroverzniji deo njegove karijere. Odmah po dolasku na vlast obrazovanje i zdravstveni sistem doživeli su reformu, što je značajno popravilo životni standard ljudi u ovoj zemlji.
Ipak, Mugabe je posle pobede na izborima krenuo i da se obračunava sa Džošuom Nkomom, liderom rivalske partije, kada je ubijen veliki broj ljudi u provinciji Matabeleland. Kada se opozicija ponovo organizovala 1999. godine usled lošeg ekonomskog stanja nastao je Pokret za demokratsku promenu (MDC), ali je Mugabe kontrolisao izborne uslove što je onemogućilo fer izbore.
Jedna od najkontroverznijih politika koju je uveo jeste „reforma zemljišta“, u kojoj su pretežno beli vlasnici izbačeni sa svojih imanja. Ova imanja su preraspodeljena ljudima koji nisu bili vešti u održavanju ovih poseda, zbog čega su ona kasnije često propadala. Iako je ovo bila jako popularna politika za njegove simpatizere koji su to videli kao vid kolonijalne borbe, reforma zemljišta je prema svim kriterijumima dovela do pada produktivnosti proizvodnje poljoprivrednih dobara.
Nakon reforme zemljišta ekonomsko stanje Zimbabvea počelo je da se pogoršava, usled čega je došlo do hiperinflacije. Veliki deo stanovništva je počeo da zavisi od inostrane humanitarne pomoći u vidu hrane i drugih namirnica. Sa pogoršanjem ekonomskog stanja pritisak na političke disidente je postao jači, što je kulminiralo izborima 2008. godine, koji su prema svim izveštajima bili u potpunosti kontrolisani od strane vlasti.
Mugabeova supruga ključna za njegov pad sa vlasti
Nakon smrti svoje prve žene 1992. godine, Mugabe se venčao sa Grejs Marufu, svojoj dotadašnjom sekretaricom. Ona postala poznata po luksuznom načinu života, ali i po političkim ambicijama. Grejs Marufu je 2014. godine predvodila uticajnu Žensku ligu, koja je bila deo vladajuće partije, a tada je postalo očigledno da Mugabe namerava da nakon njega ona preuzme i vlast nad zemljom.
Ovo je nije bilo nešto što je vrh vojske Zimbabvea planirao da dozvoli, zbog čega se 2017. godine dogodio puč kojim je Mugabe zbačen s vlasti, a na vlast je došao Emerson Mnangava, koji je do tada bio potpredsednik. Mugabe, njegova supruga i oko 20 njihovih saradnika izbačeni su iz partije, ali je postignut dogovor da im se ne sudi. U zamenu za miran odlazak sa vlasti Mugabe i Grejs Murufu su dobili oko 10 miliona dolara, a dozvoljeno im je da nastave da žive u prestonici Zimbabvea.
Mugabe je za neke i dalje prvenstveno revolucionar i borac protiv kolonijalizma, dok ga neki posmatraju isključivo kao okrutnog diktatora. Vlast koja je trenutno na vlasti u Zimbabveu po svemu sudeći nastavila je po sličnom obrascu nedemokratske vladavine, ali smrt Mugabea definitivno predstavlja kraj jedne ere u istoriji ove zemlje, ali i borbe protiv kolonijalne vlasti u Africi.
Autorka