Srbija protiv tranzicije – koliko kasnimo za drugim zemljama?

Foto: iStock

Dok se za zemlje koje su 2004. godine ušle u EU smatra da su odavno uspešno završile tranziciju, za to vreme tranzicija u Srbiji nikako da se završi. Ali gde smo tačno u odnosu na druge (bivše) zemlje u tranziciji? U tome mogu da nam pomognu podaci Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja je pratila razvoj stanja u zemljama u tranziciji gotovo od samog početka, razvivši bazu podataka o reformama u tim zemljama (transition indicators).

Podaci o reformama po istoj metodologiji praćeni su od 1989-2014, i to u 6 važnih oblasti: privatizacija velikih i malih preduzeća, spoljna trgovina i politika deviznog kursa, antimonopolska politika; liberalizacija cena i upravljanje preduzećima. Stanje u ovim oblastima ocenjivano je od na skali od 1 do 4+, gde ocena 1 označava nikakav pomak od centralno-planske privrede, a ocena 4+ stanje približno onom u razvijenim tržišnim privredama. Svaka oblast ima poseban opis ocena, koje su date pored grafikona zarad boljeg pregleda. Ocene mogu da nose i – ili + znak, koji donose ili odnose 0,33 poena, pa tako najveća moguća ocena može biti 4,33.

Kao što grafikoni i pokazuju, Srbija daleko zaostaje za uspešnim zemljama u tranziciji, kao što su Poljska, Češka, Estonija, pa čak i za onim manje uspešnim kao što su Hrvatska, Rumunija i Bugarska. Radi boljeg pregleda, zemlje u tranziciji sam podelio u tri regiona: centralnu i istočnu Evropu (CEE5: Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka i Slovenija), potom baltičke zemlje (Baltic3: Estonija, Letonija, Litvanija) i zemlje iz regiona koje su ušle u EU (SEE3: Rumunija, Bugarska, Hrvatska), dok zemlje Zapadnog Balkana (Albanija, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina) nisam uzeo u obzir fokusirajući se na Srbiju.

Ukupno gledano, najbolje rezultate prema ovim indikatorima imali su CEE5 i Baltic3 regioni, potom SEE3 dok je Srbija uvek bila na začelju, negde sa manjim a negde sa većim začeljem u odnosu na vodeće zemlje.

Privatizacija malih preduzeća

• 1 Mali napredak
• 2 Značajan udeo kapitala je privatizovan
• 3 Sveobuhvatan program privatizacije je gotovo spreman za implementaciju
• 4 Kompletna privatizacija malih preduzeća sa mogućnošću trgovine imovinskim pravima
• 4+ Standardi i perfomanse koji su karakteristični za napredne industrijalizovane privrede: država nije vlasnik malih preduzeća; efektivna mogućnost trgovine zemljištem

U oblasti privatizacije malih preduzeća Srbija je, kao deo Jugoslavije u kojoj je postojala mogućnost poslovanja malih privatnih preduzeća (do 10 zaposlenih) i gde je kapital mogao lako da se podeli zaposlenima naslanjajući se na ideju samoupravnog socijalizma, imala mnogo viši skor nego u zemljama realnog socijalizma (naravno, i ostale bivše jugoslovenske republike su imale isti visok skor). Ali dok su druge zemlje brzo napredovale početkom 1990-ih, Srbija svoj skor povećava tek nakon 2002, ali nedovoljno pa je i na kraju posmatranog perioda (2014) daleko ispod skora ostalih zemalja. Tada je Srbija u ovom segmentu imala vrednost koje su baltičke zemlje imale 1994, a zemlje CEE 1993. godine.

Privatizacija velikih preduzeća

• 1 Neznatno privatno vlasništvo
• 2 Sveobuhvatni plan gotovo sprema za primenu; izvršene pojedine privatizacije.
• 3 Više od 25% kapitala veliklih preduzeća je u privatnom vlasništvu ili u procesu privatizacije (dok je ovaj proces došao do tačke u kome se država praktično odrekla vlasništva nad preduzećima) ali sa mogućim velikim nerazrešenim problemima koji se tiču korporativnim upravljanjem
• 4 Više od 50% kapitala državnih preduzeća i poljoprivrednih preduzeća nalazi se u privatnom vlasništvu i došlo je do značajnog napretka korporativnog upravljanja
• 4+ Standardi i performanse karakteristične za razvijene industrijalizovane privrede: više od 75% kapitala preduzeća je u privatnom vlasništvu sa efektivnim korporativnim upravljanjem

U oblasti privatizacije velikih preduzeća Srbija kasni mnogo više za baltičkim i zemljama centralne Evrope, sa skorom koji su ove zemlje imale 1994. Opet, u ovoj oblasti Srbija nije imala nikakvu bolju startnu poziciju, već je krenula sa istog poloižaja kao i druge socijalističke zemlje.

Upravljanje preduzećima

• 1 Meko budžetsko ograničenje (opuštene politike kreditiranja i subvencionisanja narušavaju finansijsku discipline na nivou preduzeća); malo drugih reformi koje promovišu korporativno upravljanje
• 2 Osrednje restriktivna politika kreditiranja i subvencionisanja, ali slaba primena legislative restrukturiranja i slabe aktivnosti na polju jačanja konkurencije i korporativnog upravljanja
• 3 Značajne aktivnosti da se uvede čvrsto budžetsko ograničenje i da se promoviše efektivno korporativno upravljanje (na primer, privatizacija kombinovana sa restriktivnom politikom kreditiranja i subvencionisanja ili politikom restrukturiranja)
• 4 Značajno poboljšanje u korporativnom upravljanju i nove investicije na nivou preduzeća, uključujući manjinsko vlasništvo od strane finansijskih investitora
• 4+ Standardi i performanse karakteristične za razvijene industrijalizovane privrede: efektivna korporativna kontrola vrši se preko domaćih finansijskih institucija i tržišta, ohrabrujući tržišno restrukturiranje

I u slučaju upravljanju preduzećima Srbija se loše snašla. Reforme počinju tek nakon 2000, ali ne napreduju nešto posebno, imajući u vidu stagniranje nakon inicijalnog početka. U ovoj oblasti Srbija je na nivou na kome su CEE i baltičke zemlje bile 1993.

Antimonopolska politika

• 1 Bez regulative i institucija antimonopolske politike
• 2 Regulativa i institucije antimonopolske politike su uspostavljene; dolazi do određenog smanjenja restrikcija ulaska u granu i postupaka protiv dominantnih firmi
• 3 Vode se neki postupci da bi se smanjila zloupotreba tržišne moći i promovisalo konkurentno okruženje, uključujući razbijanje dominantnih konglomerata; značajno smanjenje prepreka ulaska u granu
• 4 Značajni postupci da bi se smanjila zloupotreba dominantnog položaja i promovisalo konkurentno okruženje
• 4+ Standardi i performanse karakteristične za razvijene industrijalizovane privrede: efektivna primena politike zaštite konkurencije; slobodan ualazak na većinu tržišta

Grafikon pokazuje da prve reforme u ovoj oblasti počinju tek nakon 2005, i da su rezultati i dalje lošiji nego u drugim zemljama, otprilike na nivou baltičkih zemalja 1998, zemalja iz okruženja (Rumunije, Bugarske i Hrvatske) 1997, ili zemalja CEE iz 1993.

Spoljna trgovina i devizna politika

• 1 Široko rasprostranjene kontrole uvoza / izvoza ili veoma ograničen legitiman pristup devizama
• 2 Određena liberalizacija uvoznih ili izvoznih kontrola; u principu gotovo potpuna konvertibilnost tekućeg bilansa, ali sa režimom deviznog kursa koji nije potpuno transparentan (moguće i sa višestrukim deviznim kursevima)
• 3 Uklanjanje gotovo svih kvantitativnih i administrativnih ograničenja uvoza i izvoza; gotovo potpuna konvertibilnost tekućeg bilansa
• 4 Uklanjanje gotovo svih kvantitativnih i administrativnih ograničenja uvoza i izvoza (osim za poljoprivredu) i svih značajnih carina na izvoz; zanemarljiva direktna umešanost u izvoz i uvoz od strane ministarstava i državnih kompanija za spoljnu trgovinu; bez većih neusklađenosti carina za dobra van poljoprivrede i usluge; puna konvertibilnost tekućeg bilansa
• 4+ Standardi i performanse karakteristične za razvijene industrijalizovane privrede: uklanjanje većine carinskih barijera, članstvo u STO

I u ovoj oblasti reforme počinju tek nakon Petog oktobra, i već 2002. polako se približavamo, da bismo 2009. i sustigli druge zemlje u tranziciji.

Liberalizacija cena

• 1 Većinu cena određuje država
• 2 Određeno odustajanje od administriranja cena; država otkupljuje po netržišnim cenama većinu proizvodnih kategorija
• 3 Značajno napredovanje liberalizacije cena, ali državni otkup po netržišnim cenama ostaje značajan
• 4 Rasprostranjena liberalizacija cena; državni otkup po netržišnim cenama uglavnom obustavljen; ostaje samo mali broj administriranih cena
• 4+ Standardi i performanse karakteristične za razvijene industrijalizovane privrede: potpuna liberalizacija cena bez kontrole cena izvan socijalnog stanovanja, transporta i prirodnih monopola

Iako smo počeli na veoma dobroj poziciji, što je posledica situacije u Jugoslaviji koja je imala znatno manje kontrola cena nego što je bio slučaj u zemljama realnog socijalizma, i blagog napretka na samom početku tranzicije, stanje se ubrzo pogoršava, da bismo došli skoro na nivo zemalja CEE na početku tranzicije. Opet tek nakon Petog oktobra počinju reforme, kojima za samo godinu dana stižemo druge zemlje u tranziciji.

Tranzicija kod nas ne samo da je kasno počela, već je bila i sporija 

Srbija je u oblasti liberalizacije cena, kao i spoljne trgovine i devizne politike, uspela da pristigne druge uspešnije zemlje u tranziciji, ali sa jednom ili dve decenije zaostatka. Istovremeno, u ostale četiri oblasti (privatizacija malih i velikih preduzeća, antimonopolska politika i upravljanje preduzećima) Srbija značajno kasni za ovim zemljama. U najvećem broju slučajeva, nalazi se tamo gde su zemlje CEE i Baltika bile polovinom 1990-ih, što je gotovo četvrt veka zaostatka.

Za ovo nije kriva samo odložena tranzicija – najveći deo reformi počinje tek nakon Petog oktobra, već i to što su spovedene reforme bile relativno kratkog daha – umesto da se reforme nastavljaju, prema ovim podacima jedina zaista reformski orijentisana vlada bila je vlada Zorana Đinđića 2001-2003. Reformi je i nakon nje bilo, ali su one bile mnogo sporije i manjeg dometa.

Tačno je da je srpska tranzicija 1990-ih bila otežana ratnim događanjima i raspadom zajedničke jugoslovenske države. Ali ta događanja nisu bila elementarna nepogoda, nego posledica vođenja određene spoljne politike, koja je umesto ka saradnji sa svetom svesno išla ka konfrontaciji sa njim. Takođe, možemo da uporedimo Srbiju sa Hrvatskom, a ovo poređenje pokazuje kako Srbija značajno zaostaje i za njom.

Srbija vs Hrvatska

Posledice odložene i spore tranzicije

Kada naredni put čujete da tranzicija kod nas nije uspela, ili da je imala samo loše rezultate, ne zaboravite da smo još uvek tek na njenom početku, otpilike negde u 1995. godini poredeći se sa najuspešnijim zemljama koje su kroz tranziciju zapravo i prošle. Prvo jer „nije nam mogao niko ništa“ i jer smo bili „jači od sudbine“, a kada smo napokon i krenuli u tranziciju, u nju smo krenuli mlako i bezvoljno, kao pacijent koji se žali na simptome ozbiljne bolesti, ali koji ne želi da pije lek. Ovo što nas okružuje danas samo je posledica odluka koje su donošene pre tri decenije.

Minimalna zarada u Poljskoj iznosi skoro 500 evra, što je više nego prosečna plata u Srbiji, dok je prosečna skoro oko 1000 evra, što je dvostruko više nego kod nas. To su rezultati brze i odlučne tranzicije, u odnosu na sporu i nevoljnu tranziciju.