Kako da pravilno kritikujemo radove na Trgu republike?
Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: Talas

Posle oko godinu dana radova, otvoren je renovirani Trg republike u Beogradu. Od dva načina da kritikujemo gradsku vlast, uglavnom smo birali pogrešan.

Kritika renoviranja Trga uglavnom se vrtela oko dve linije argumentacije. Prva, a čini se najčešće korišćena linija, bila je estetski izgled samog Trga. Dok se vlast, relativno suptilno, hvalila novim konceptom, mnogi kritičari, kako iz organizovane opozicije, tako i po društvenim mrežama, govorili su da im se Trg ne sviđa iz jednog ili više razloga. Druga linija argumentacije bila je sama transparentnost projekta, njegovo trajanje i cena.

U ovom tekstu bih predstavio jedno razmišljanje o ovoj debati – razmišljanje po kom je prva linija argumentacije besmislena u političkom smislu, i ne previše politički konstruktivna. Na isti način, za sve nas bi bilo mnogo efektnije, a za grad Beograd i džepove građana produktivnije, kada bi se poduhvat renoviranja Trga republike (i ostali slični poduhvati), kritikovali iz perspektive transparentnosti, odnosa cene i kvaliteta i same dužine trajanja projekta.

 

Estetika je klizav teren za kritiku

Ako pogledamo oko sebe i pitamo ljude u svom okruženju kako im se sviđa izgled nečega, verovatno ćemo dobiti različite odgovore. Sigurno ste nekad bili u situaciji da sa prijateljima raspravljate o izgledu nečega ili nekoga. Bilo da se radi o fasadi, osobi, automobilu, satu, komadu odeće ili nečem drugom, sigurno se nije uvek dešavalo da vam se ukusi i viđenja kompletno podudaraju. Tako je i sa Trgom republike. Statističke podatke nemam, ali sam, orbitirajući oko Trga i razgovarajući sa ljudima koje poznajem čuo različita mišljenja – od toga da je Trg lep, da nije loš, da je ružan, da je baš odličan i slično. Roditelji i deca su imali različite stavove, grupe prijatelja, parovi – ko god se ovih dana zatekao oko trga čuo je rasprave i video ljude kako istražuju trg. Ko nije, ima priliku da vidi slične razlike na društvenim mrežama.

Oko estetike se nećemo lako usaglasiti (moje mišljenje je da je novi Trg u redu, ali imam i određene zamerke; ne bih rekao da je spektakularan, ali nisam ni nezadovoljan), ali naša neslaganja su samo deo diskusije.

Ekstremniji među kritičarima su optuživali SNS da od Beograda pravi betonsku pustinju, a da Goran Vesić, iz kompleksa, vođen provincijalnom željom za nekakvom osvetom Beogradu, želi da velikim betonskim površinama naruži grad i obriše njegov identitet. I ovo je veoma klizav teren. Iako se sa prigovorima o nedostatku zelenila mogu složiti u određenoj meri, pretpostavljam da bi ljudi koji na ovaj način kritikuju „provincijalnog“ Vesića, inače za kritiku sasvim zrelog, pohitali da uzore traže u Zapadnoj Evropi.

Ali pogledajmo na trenutak mnoge poznate trgove evropskih zemalja kojima često težimo. Pogledajmo glavni trg u Kopenhagenu, Rådhuspladsen (Trg Gradske skupštine), Dam Square u Amsterdamu, Grand Place u Briselu, ili na primer glavni trg u Hamburgu – po odnosu zelenila i kamena oni su gotovo identični novom Trgu republike.

 

Rådhuspladsen (Trg Gradske skupštine) u Kopenhagenu; Foto: Bill Ebbesen

 

U prevodu, ovo je klizav teren za kritiku gradske vlasti. Sve što Vesić treba da uradi je da se pojavi sa slikom trga u Kopenhagenu i ispadne veći kosmopolita od svojih kritičara.

Uz to, renovirani Trg donosi i objektivna poboljšanja – kao što su smart klupe sa punjačima za elektronske uređaje, pristup WiFi na Trgu (neću reći „besplatan“ jer nisam siguran da li ga plaća Grad, Telekom Srbija ili neki privatni sponzor), više prostora za održavanje manifestacija, i slično.

Kritika estetike Trga je naravno poželjna, ali cena toga je da predložite šta bi trebalo da se radi. Takođe, ne može se očekivati konsenzus po ovom pitanju od strane svih građana,  pa ni svih stručnjaka, ali kroz diskusiju verovatno možemo doći do optimalnijih rešenja. Ali kritika estetike nije dobar teren za političku raspravu, upravo zato što se ukusi razlikuju i zato što konkretno rešenje za Beograd ne odudara od nekih normi sličnih gradova u razvijenim zemljama.

 

Efektna kritika zahteva podatke i fokus na činjenice

Pitanja za koja bi se najveći deo građana složio da treba postaviti su sledeća: Da li su radovi morali ovoliko da traju? Da li je proces ugovaranja radova bio transparentan?

Posao opozicionih političara je da insistiraju na ovim pitanjima i javnosti prezentuju podatke koji mogu da vode nekim odgovorima.

Cena radova tiče se gradskog budžeta, odnosno poreskog novca građana, koji dolazi iz njihovog džepa. Grubo rečeno, ako je renoviranje Trga koštalo 10 miliona evra, svaki građanin je dao oko 5 evra za ovaj projekat. Ako isključimo decu i sve svedemo na poreske obveznike, broj je i veći. A ovo nije jedini projekat u gradu. Odgovorno trošenje novca građana od strane administracije i transparentnost u ovom trošenju bi trebalo da bude jedan od glavnih principa. Ako želimo da se ugledamo na razvijene zemlje, pre estetike trgova fokus treba odlučno postaviti i na ovaj aspekt.

Trajanje radova sumnjivo je već i na prvi pogled. Od kada je Grad najavio dužinu trajanja, svako ko je čak i laički posmatrao neke radove sličnog tipa, verovatno se zapitao zašto je potrebno toliko vremena. Grad će reći – „radilo se svašta ispod površine“, ali čak imajući i to u vidu, ne možemo se oteti utisku da su radovi predugo trajali. Svakako, sami radovi su potvrdili da građani na sumnju imaju pravo – tokom prvih osam meseci rada, bili su česti dani kada se retko koji radnik mogao videti na gradilištu, a čak i kada je broj radnika povećan pred kraj projekta, sa izuzetkom poslednjih nekoliko nedelja, tempo je bio veoma spor. Asocijacija na ove radove je nekoliko radnika i nekoliko mašina koji nigde ne žure, dok je grad blokiran.

Da li su radovi namerno osmišljeni da traju duže jer se podizvođači plaćaju po danu ili satu? Da li je grad loše planirao potreban broj radnika? Ovo su pitanja koja treba postavljati.

Celogodišnja blokada centra Beograda takođe ima svoju cenu po džepove građana i privredu Beograda, da ne komentarišemo stvari koje je komplikovano meriti, kao što je uticaj na raspoloženje građana. Trg republike dnevno koriste desetine hiljada ljudi, a ko zna koliko hiljada automobila i vožnji gradskog prevoza je moralo da bude preusmereno. Koliko su minuta svi ti građani izgubili svaki put kada su morali da prođu tuda? Koliko je to pomnoženo sa 420 dana? Koliko je to pomnoženo sa vrednošću minuta ili sata rada radnika ili njihovog slobodnog vremena?

O tome bi trebalo više da se govori i na tome da se insistira. I to ne samo za Trg republike nego za svaki planirani projekat u Beogradu. Samo postavljanjem ovih pitanja opozicija bi mogla da ubere političke poene, a ukoliko bi predstavila i svoja, bolja, rešenja, dobili bi još više poena.

 

Kako se postaviti prema radovima u Beogradu (ili bilo gde u Srbiji)

Potrebno je napraviti jedan korak nazad i sagledati situacije sa radovima realno. Sama činjenica da određeni poduhvat radi SNS ne znači da je taj poduhvat loš, bilo da se radi o obnovi fasada, renoviranju trgova, izgradnji autoputa ili nečemu sličnom. Svaki projekat za koji se realistično može tvrditi da je koristan za građane Srbije trebalo bi pozdraviti, čak i ako ga radi SNS. Ali ova vrsta podrške radovima ne znači i ne treba da znači podršku SNS. Naprotiv, priznavanje značaja radova donosi kredibilitet da raspravljate o tome kako te radove treba vršiti i otvara ceo prozor mogućnosti da javnosti prezentujete svoje viđenje i možda bolja rešenja. Obični građani često nemaju vremena i informacija da se ovim bave, ali profesionalni političari bi trebalo da ovo znaju i da se posvete ovakvoj vrsti aktivizma.

U prevodu, umesto automatskog odbacivanja svega što radi SNS, trebalo bi prvo pristupiti hladne glave i proceniti da li je projekat koristan, a zatim postaviti ključna pitanja: Da li je cena razumna? Da li može bolji odnos cene i kvaliteta? Da li radovi moraju toliko da traju?

Zvuči jednostavno i gotovo banalno, ali smo ovo retko viđali u diskusiji oko renoviranja Trga republike. A samo ovakav pristup osigurava da svi zajedno gradimo kulturu transparentnosti i odgovornosti, iz koje će zatim biti stvorene adekvatne institucije koje štite interes građana, njihov novac i vreme. Stvari o kojima birači i te kako misle i oko kojih će se jednostavnije složiti nego oko estetike trgova.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *