Ili Evroazijska ili Evropska unija – Srbija mora da bira
Vreme čitanja: 3 minuta

Autori: Lana Avakumović i Mihailo Gajić

Foto: kremlin.ru 

Brisel je upozorio Srbiju da će, ukoliko želi da uđe u Evropsku uniju, morati da se povuče iz najavljenog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, piše Euronews. Kako dalje navode, iz Evropske komisije im je saopšteno da bi Srbija morala da se povuče iz svih postojećih sporazuma o slobodnoj trgovini pre nego što se priključi EU.

Reč je o najavljenom potpisivanju sporazuma sa Evroazijskom unijom (EEA), ekonomskom unijom formiranom 2015. u kojoj dominira Ruska federacija, a u kojoj se još nalaze i Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgistan.

Nakon nedavnog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka, najavljeno je potpisivanje ovog sporazuma krajem oktobra tekuće godine, što bi Srbiji dalo pristup tržištu koje broji oko 180 miliona potrošača. To bi značilo da Srbija može da izvozi 99,5% svojih proizvoda na ovo tržište bez carina. Ništa od ovoga ne podrazumeva članstvo Srbije u Evroazijskoj uniji.

Jedinstveno tržište EU trenutno broji preko 500 miliona potrošača.

Iako je ulazak Srbije u EU na dužem štapu nego ikada od početka procesa evrointegracije, važno je imati na umu kakva sve prava i obaveze pred Srbiju postavlja njena deklarativna spoljnopolitička orijentacija.

 

Carinska unija EU – šta to tačno znači za (buduće) članice?

Evropska unija je pre svega ekonomska zajednica, a deo te zajednice je i carinska unija.

Carinska unija osnovana je 1958. godine kao deo tadašnje Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Dok između zemalja članica carinske unije nema prepreka u trgovini, članice carinske unije imaju zajedničku trgovinsku politiku tj. iste carine prema robi koja dolazi iz trećih zemalja. Zašto? Kada bi postojala razlika u carinama prema robi iz trećih zemalja, ovakav sistem bi se lako mogao izigrati tako što bi se roba najpre uvezla u zemlju sa najnižim carinama, a zatim odatle u druge zemlje carinske unije.

Kako pravilo o obaveznom članstvu u carinskoj uniji postoji još od pre same EU, upozorenje Evropske komisije ne treba da nas iznenadi:

1) Važi i za druge regionalne trgovinske blokove – protesti u Ukrajini 2014. bili su motivisani i namerom tadašnjeg predsednika Janukoviča da potpiše sporazum sa EEU, što bi značilo napuštanje pregovora o Sporazumu o pridruživanju (Association Agreement) sa EU;

2) Važilo je i za druge zemlje EU – Velika Britanija, Danska, Švedska, Finska i Austrija su sve morale da napuste EFTA sporazum kada su postale članice EU 1973. i 1995, kao što su i zemlje Centralne Evrope, Rumunija, Bugarska i Hrvatska, morale da napuste CEFTA sporazum 2004, 2007. i 2013. pri njihovom učlanjenju u EU;

3) Nema puno veze sa političkim odnosima sa Ruskom federacijom – odnosi između EU i Rusije godinama unazad nisu na zavidnom nivou, ali čak i da jesu, ulazak Srbije u EU bi svakako bio uslovljen napuštanjem sporazuma o trgovini sa EEU.

Dakle, ukoliko Srbija ikada postane članica EU, u tom trenutku bi morala da izađe iz postojećih sporazuma o slobodnoj/preferencijalnoj trgovini – ne samo sa Evroazijskom unijom, već i svim drugim zemljama sa kojima ima ovakve sporazume.

Interesantni slučajevi su CEFTA i Turska: ako bi zemlje iz regiona sve zajedno ušle u EU, kako se često pominje, ovo ne bi uticalo na međusobnu trgovinu jer bi ona odmah mogla da se nastavi po EU pravilima. S druge strane, Turska ima bilateralni sporazum o članstvu u carinskoj uniji sa EU, pa bi naše članstvo u EU zapravo dovelo do veće ekonomske integracije sa Turskom.

 

U EU izvozimo skoro 12 puta više nego u zemlje Evroazijske unije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan izvoz Srbije na tržište EU tokom 2018. iznosio je 12,9 milijardi američkih dolara.

Ukupan izvoz u zemlje članice Evroazijske unije iznosio je 1,1 milijardu američkih dolara, a od toga najviše u Rusku federaciju – 1,02 milijarde. Izvoz Srbije u zemlje EU tokom 2018. bio je skoro 12 puta veći nego u zemlje članice Evroazijske unije.

 

Prilog Euronews-a:

 

Više o izvozu Srbije pročitajte ovde.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *