Pad na Šangajskoj listi nema veze sa plagijatima – šta je uzrok pada Univerziteta u Beogradu?
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 7 minuta

Foto: Vikipedija (Ana PPP)

O uzrocima pad Univerziteta u Beogradu na ovoj listi razgovarali smo sa Miodragom Popovićem, bivšim dekanom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, i Mladenom Stamenkovićem, docentom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

 

„Šangajska lista“ u domaćoj javnosti poznata je kao najmerodavnija rang lista svih univerziteta na svetu, a vest o padu Univerziteta u Beogradu na toj listi izazvala burne reakcije u medijima.

Mnogi su odmah optužili državu za mala ulaganja u nauku i obrazovanje, dok su drugi krivca pronašli u slučajevima plagiranja naučnih radova i doktorata. „Pad Univerziteta u Beogradu za više od 100 mesta na Šangajskoj listi rezultat je prezira i nebrige za obrazovanje naprednjačke vlasti, u čijem vrhu najznačajnije pozicije zauzimaju dokazani falsifikatori poput Siniše Malog i Nebojše Stefanovića“, izjavio je ovim povodom Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.

Univerzitet u Beogradu se trenutno nalazi između 401. i 500. mesta, a uzroci lošijeg kotiranja u odnosu na prošlu godinu su složeni i nisu direktno povezani sa plagijatima i budžetom za obrazovanje. O uzrocima pada Univerziteta u Beogradu na ovoj listi razgovarali smo sa profesorom Miodragom Popovićem, bivšim dekanom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, i Mladenom Stamenkovićem, docentom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

 

Šta je Šangajska lista?

„Šangajska lista“ zapravo je istraživanje koje već 16 godina obavlja Univerzitet Jiao Tong iz Šangaja, a zvaničan naziv ovog istraživanja je Academic Ranking of World Universities (ARWU). Ovo istraživanje je prvenstveno nastalo kako bi se uspeh univerziteta u Kini poredio sa univerzitetima u ostatku svetu, ali je brzo postalo jako popularno. Lista je prvobitno uključivala prvih 500 univerziteta, a poslednjih godina je proširena, pa uključuje čak 1000 najboljih svetskih univerziteta.

Važno je naglasiti i da rangiranje za sve univerzitete nije kompletno. Prvih 100 univerziteta na listi je u celosti rangirano, a zatim se univerziteti rangiraju u grupama od po 50 ili 100. Ovo je vidljivo kada se pogleda sama lista na kojoj se nalaze univerziteti na poziciji od 151. do 200. mesta, a nakon 201. mesta  grupe se sastoje od po 100 univerziteta.

Univerzitet u Beogradu prvi put se pojavio na ovoj listi 2012. godine, a u narednih nekoliko godina uspeo je da popravi svoj plasman na listi, pa je tako 2016. godine zauzeo poziciju 300. Univerzitet u Beogradu je prošle godine bio u grupi univerziteta od 301. do 400. mesta, dok je ove godine u grupi od 401. do 500. mesta. Ovaj pad, iako je za čitavih 100 mesta, nije pad u apsolutnom smislu, već samo prelazak u jednu kategoriju niže od one koju smo prethodno imali. Lošije rangiranje svakako nije dobar znak, ali je daleko od dramatične vesti, kako je i bila predstavljena u velikom broju medija.

 

Kvalitet i predmet nastave ne utiču na rangiranje – šta tačno meri Šangajska lista?

ARWU poredi univerzitete po dometima u naučno-istraživačkom radu, a ovo je jedini kriterijum koji se uzima u obzir, što praktično znači da kvalitet i predmet nastave nemaju direktan uticaj na rangiranje.

Ovo istraživanje koristi 4 kriterijuma, koji se mere kroz šest indikatora. Jedan indikator su nagrade bivših studenata, kao što su Nobelova nagrada ili Fildsova medalja, pri čemu se veća težina daje nagradama koje su skoro dobijene. Važan indikator je broj visoko citiranih istraživača (ovu listu svake godine objavljuje kompanija “Tomson Rojters”), kao i broj radova objavljenih u naučnim časopisima Nature i Science, kada su u pitanju radovi iz prirodnih nauka.

Veliki deo konačnog ranga nekog univerziteta određen je i ukupnim  brojem  radova  objavljenih  na  SCI ili SSCI  listi u tekućoj godini. SCI je zapravo skraćenica za Science Citation Index, što je u suštini lista naučnih časopisa koji imaju najviši faktor uticaja(impakt faktor) u određenoj disciplini. Impakt faktor je prosečan broj citata koji ima nedavno objavljen rad u protekle dve godine, podeljeno sa brojem članaka koje je časopis objavio u tom periodu. Važno je naglasiti i da se radovi objavljeni u oblasti društvenih duplo računaju u konačnom skoro nekog univerziteta, što znači da imaju veliki značaj na konačni rang.

Kroz posmatranje indikatora, očigledno je da ovo istraživanje najveću težinu stavlja upravo na istraživački domet nekog univerziteta, kao i da nije reč o kvantitetu istraživanja, već o suštinskom značaju koji se meri kroz kasnija citiranja.

Zbog činjenice da fakulteti imaju sve više autonomije unutar univerziteta, Šangajska lista sadrži i rangiranje univerziteta u određenim oblastima, kojih ima 54. Naš univerzitet je ove godine zastupljen u 25 oblasti, što je poboljšanje u odnosu na 2016. i 2017. godinu. Najbolji plasman Univerzitet u Beogradu je ostvario u oblasti nauka i tehnologija hrane, gde je zauzeo 50. mesto, što je ohrabrujuća vest koja nije toliko privukla pažnje.

 

Popović: Kada smanjite finansiranje za nauku to se oseti

Profesor Miodrag Popović, bivši dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beograd, u razgovoru za Talas navodi da je glavni razlog za loš plasman Univerziteta u Beogradu smanjenje finansiranja naučnih radova poslednjih godina, ali da postoje i drugi uzroci.

„Poslednji konkurs za finansiranje bio je raspisan 2010. godine, što je suviše dugačak period. Zbog ovoga se projekti se finansiraju po starom i niko ništa novo ne može da započne. To ne može da se oseti odmah, već za 3 ili 4 godine, isto kao i kada povećate finansiranje. Mi smo najbolje rezultate imali kada je finansiranje počelo da bude bolje, oko 2011. godine, a to se osetilo 2015. godine i 2016. godine, kada smo imali i najbolje rezultate na ovoj listi. Kada ljudi ne dobijaju dovoljno sredstava za opremu, univerziteti padaju na ovoj listi“, istakao je Popović.

On takođe dodao da smatra da ćemo i narednih godinu-dve padati, ali ne ovako drastično, već za 15-ak mesta. „Ovo se događa i u drugim zemljama gde je smanjeno finansiranje, kao što je to slučaj u Grčkoj i Poljskoj. Čim smanjite finansiranje nauke to se oseti na ovoj listi“, smatra Popović.

Kao posebno interesantno on je izdvojio veliki napredak univerziteta iz Azije. „Sve veći broj univerziteta iz Kine se pojavljuju na boljim mestima, svake godine napreduju po 10-15 mesta, što je posledica ozbiljnog ulaganja u nauku. Pojedine zemlje koje imaju para, kao što je Saudijska Arabija, pokupovale su ljude sa rezultatima, primili ih na svoje univerzitete, uz obavezu da kada potpisuju afilijaciju gde rade potpišu ove univerzitete. Što znači da univerziteti bez tradicije budu u prvih 100, što nije realno“, rekao je Popović.

On smatra i da pad na Šangajskoj listi ima indirektne posledice za istraživače i naučnike u Srbiji. „Sigurno znam da se pozicija istraživača iz Srbije na konkurisanju za evropske projekte popravila kada smo ušli na Šangajsku listu. Lakše pronalazite partnere u inostranstvu i nešto lakše dobijate sredstva nego ranije. Ovo je značajno kada dosta zavisimo od inostranog finansiranja. Takođe, Univerzitete u Beogradu je postao primamljiviji za strane studente, naročito na master i doktorskim studijama, što je posledica toga što nam se univerzitet nalazi na ovoj listi“, ističe Popović.

Glavni prostor za poboljšanje Popović vidi u polju društvenih nauka. „Naš univerzitet u Beogradu pretežno je orijentisan na društvene nauke, a tu imamo jako slab rezultat u naučnim časopisima. Oni moraju publikovati više u međunarodnim časopisima, koji jedini utiču na plasman na ovoj listi. Ne zbog same liste, već zbog ugleda čitave nauke. Prirodne nauke su dostigle svoj maksimum i teško mogu da poprave svoj položaj. Ekonomija, političke i druge društvene nauke mogu doprineti u ovome“, dodao je Popović.

 

Stamenković: Pad Univerziteta je bio očekivan

Mladen Stamenković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u razgovoru za Talas ističe da se pozicija Univerziteta u Beogradu drastično popravila isključivo zbog Stojana Radenovića i Zorana Kadelburga, koji su se našli na listi najcitiranijih matematičara na svetu.

„Profesor Radenović se na njoj stabilno nalazi već duži niz godina, što nas je podiglo za 100 mesta svojevremeno, a onda je ulazak profesora Kadelburga postavio Univerzitet u Beogradu na tada rekordnu poziciju unutar grupe univerziteta od 201. do 300. mesta. Ovaj pad (za 100 mesta) direktna je posledica sledeće dve činjenice – profesor Kadelburg više nije na listi. Mnogo interesantnija je situacija vezana za profesora Radenovića koji je ove godine promenio afilijaciju i univerzitet iako je u penziji“, rekao je  Stamenković.

On ističe da će u narednim godinama Univerzitet u Beogradu moći da zadrži ovu poziciju imajući u vidu stabilan broj objavljenih radova na godišnjem nivou. Stamenković je dodao i da mu se čini da je ova lista dobila veću reputaciju u našoj javnosti, nego što je to slučaj u drugim zemljama. „Odlazak profesora Radenovića bio je jasan signal da će univerzitet pasti u nižu grupu, i zato ovakav rezultat ne bi smeo da iznenadi nikoga ko iole prati dešavanja u ovoj oblasti. Javnost vapi za senzacionalizmom, pa smo svojevremeno imali ogroman skok za 100 mesta a sada pad (u stvari, to je jedna kategorija gore ili dole)“, smatra Stamenković.

„Takođe mi smeta kada se u razloge pada svrsta to da država ne ulaže dovoljno u nauku. To je apsolutno tačna činjenica koja se onda upotrebi u kontekstu koji apsolutno nije tačan, vrlo dobro znamo da smo se vratili u grupu 401-500 zbog dva spomenuta profesora. Opet, sa druge strane, neulaganje u nauku je na nivou apsurda. Da li bi veća ulaganja donela bolje rezultate? Verovatno da, ali mislim da je daleko efektnije da univerzitet, i svaki fakultet pogleda sebe, svoje dvorište i zapita se šta može da uradi, verujte mi, rezultati bi bili vidljivi“, dodao je Stamenković.

Kao način za buduća napredovanja on predlaže da država Univerzitetu u Beogradu pruži specijalni status i omogući ovoj instituciji da slobodnije deluje, kao i da se olakša povratak mladim doktorandima koji bi se vratili u Srbiju, ali imaju poteškoće sa procesom nostrifikacije.

„Ne mogu a da ne spomenem komentare koji su momentalno i bez trunke uvida u stanje povezali priču o spornom doktoratu sa padom na listi. Ostrašćenost u društvu je dosegla razmere gde je populizam potpuno ovladao, činjenice više nisu bitne, već se samo razbacujemo stavovima koji nisu potkrepljene ni na koji način. Elementarna logika je iščezla, to me najviše pogađa“, zaključio je Stamenković.

 

„Dramatičan pad“ nije toliko dramatičan

Neosporno je da visoko obrazovanje u Srbiji ima problem plagiranja radova, međutim, pad na Šangajskoj listi ima jako malo veze sa ovim, već je on posledica drugih faktora koji su primarno vezani za istraživačke kapacitete ovog srpskog univerziteta.

Ipak, kotiranje na ovoj listi jeste stvar prestiža i srpski univerziteti treba da teže da usavrše istraživačke domete i podstiču istraživače da radove objavljuju u stranim časopisima. Da bi se to dogodilo potrebno je dobro utvrditi razloge trenutnog rangiranja, a senzacionalistički naslovi povodom ove vesti zasigurno ne doprinose tome.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *