Kako protesti u Rusiji ugrožavaju Putina?
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Kremlin.ru

Snimci na kojima se ruska policija nasilno obračunava sa mirnim demonstrantima nedavno su osvanuli na društvenim mrežama, a demonstracije koje traju nekoliko nedelja u Moskvi i drugim ruskim gradovima najveća su pobuna protiv Putinovog režima u poslednjih nekoliko godina.

Prema izveštajima nevladinih organizacija i opozicionih medija, preko hiljadu demonstranata privedeno je zbog učešća na protestima, a prema nezvaničnim podacima oko 50.000 ljudi prisustvovalo je jednom skupu u Moskvi. Protesti su počeli zbog lokalnih izbora u Moskvi, ali su se proširili i na druga pitanja i time zadobili širu podršku u Rusiji. Većina lidera ovih protesta trenutno je u pritvoru i prete im visoke zatvorske kazne, a budućnost i ishod protesta ostaju neizvesni.

 

Zbog čega su protesti započeti?

Lokalni izbori u Moskvi, ali i u drugim gradovima u Rusiji, pod velikom su kontrolom vladajuće partije, ali povremeno se događalo i da opozicioni političari dobiju mandat, čime se održava privid demokratije. Međutim, čak ni običan privid nije bio dopušten ovaj put upravo zato što je izborna komisija zabranila opozicionim kandidatima da učestvuju na izborima za gradsku skupštinu u Moskvi. Prema istraživanjima javnog mnjenja, većina građana Moskve ne podržava trenutnog gradonačelnika Sergeja Sobjanjina.

Većina opozicionih kandidata su bliski saradnici Aleksandra Navaljnija, najpopularnijeg opozicionog političara, što daje jasan motiv za zabranu njihovog učešća na izborima. Izborna komisija je odbila da potvrdi kandidature ovih političara zbog navodnih neregularnosti u prikupljanju potpisa.

Nakon ovoga protesti su počeli da se odvijaju spontano, a broj demonstranata se iz nedelje u nedelju povećavao. Brojne ličnosti iz sveta kulture i muzike, kao što je najpoznatiji ruski reper Oxxxymiron, takođe su se priključili protestima. Državni mediji u Rusiji, slično kao i u Srbiji, u izveštavanju o protestima najviše su govorili o „nasilnim“ demonstrantima, dok su istovremeno umanjivali broj ljudi koji je prisustvovao na protestnim šetnjama.

 

Kako su reagovale ruske vlasti?

Za vreme trajanja protesta Putin je bio izvan Rusije, što je verovatno proračunata odluka u kojoj se on izmestio iz centra političkih dešavanja. Putin je nedavno posetio bajkere na Krimu i poručio da oni treba da budu uzori ruskoj omladini, a odao je počast i podmornici u Baltičkom moru koja je nestala tokom Drugog svetskog rata.

Ruska policija je ipak preuzela značajno proaktivniji pristup. Veliki broj demonstranata je uhapšen, uključujući i opozicione lidere, a brutalni obračuni sa mirnim demonstrantima bili su česti. Gradske vlasti u Moskvi pokušale su da ograniče gde će se tačno protesti održavati, kako ne bi bili u blizini zgrade gradske opštine, ali im to nije pošlo za rukom. Državna propaganda opravdavala je nasilje nad demonstrantima kroz poređenje sa nasilnim protestima u Parizu i Hongkongu, gde je policija takođe reagovala agresivno. Prema svim dostupnim podacima protesti su pre uključivanja policije bili mirni, i javni objekti nisu bili oštećeni.

Ruske vlasti pokušale su da utiču na proteste i na druge suptilnije načine. Mlađi muškarci su bili privođeni na osnovu toga što su izbegli da služe vojni rok, a sudski izvršitelji su proveravali da li neki od demonstranata imaju dugovanja. Takođe, gradske vlasti u Moskvi organizovale su alternativna dešavanja, poput velikog gradskog roštilja, kako bi privukli ljude sa protesta, ali im to nije pošlo za rukom.

U centru protesta u Moskvi namerno je bio oslabljen pristup internetu, kako bi se otežalo organizovanje demonstranata, kao i deljenje snimaka na društvenim mrežama. Rusko državno telo za regulisanje medija zatražilo je od Gugla da ne šalje više notifikacije svojim korisnicima za snimke koji idu uživo sa protesta.  Dodatan pritisak je učinjen kada je anonimni nalog na Tviteru javno objavio podatke ljudi koji su potpisali peticiju podrške protestima i ljudi koji su bili aktivni na samim protestima.

 

Šta je budućnost ovih protesta?

Agresivna reakcija ruske policije iznenadila je mnoge, ali je uspela i da motiviše još veći broj ljudi da se priključe protestima. Pored samih lokalnih izbora u Moskvi, Rusi su nezadovoljni ekonomskim stanjem u zemlji, koje je posledica ekonomskih sankcija i niske cene nafte. Skoro 21 milion ljudi u Rusiji živi u siromaštvu, a postoje veliki problemi sa zdravstvenim sistemom i infrastrukturom.

Dodatno, postoji velika neizvesnost u ruskoj javnosti oko toga šta će se dogoditi 2024. godine, kada prema važećem ustavu Putin mora da se povuče sa vlasti.  Ova neizvesna budućnost dala je vetar u leđa opozicionim liderima koji su počeli da otvoreno preispituju Putinovu vlast.

Protesti koji su se dogodili 2012. godine takođe su ulivali nadu, ali su bili prekinuti kada je nekoliko opozicionih lidera dobilo duge zatvorske kazne. Ipak, ovo su četvrti protesti ove godine sa kojim se Putin suočio. Zbog protesta u Jekaterinburgu odložena je izgradnja velike pravoslavne crkve, u Arkhangelsk provinciji obustavljeno je krečenje šume radi izgradnje velike deponije, a nakon protesta u Moskvi oslobođen je Ivan Golunov, novinar koji je istraživao korupciju. U ovim slučajevima vlast je popustila pred zahtevima demonstranata, a od upornosti i istrajnosti organizatora protesta zavisi da li će i sada doći do nekih ustupaka, ili će protesti utihnuti nakon završetka leta.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *